Autor: Administrator

Poezija: Poezija

Administrator

Kroz kariranost stolova moj jezik plovi rekom žestine. Talasi zapljuskuju ždrelo i gorči su od onih koji plove kroz Stiks. Nimalo damski, ali sasvim boemski. A možda ni sokom od jagode ne bih privukla jači pol. I utapam time nešto što u meni izaziva onaj stari romantičarski bol. „Jako loša rima!“ – Već uviđam refleksiju kritike (književne). „Jači pol?!“ – Osećam zapitani prezir kritike (feminističke). Jer treba birati reči, treba paziti na stih, formu, treba se lomiti između vezanog i slobodnog. Potrebno je slediti i tradiciju, a biti originalan. Neko…

Društvo: Slepci o slepima

Administrator

Od ranog jutra znam da će mi ovo biti potpuno grozan dan, al’ nije mi to tema ovog teksta. Pet je sati izjutra, kiša je prestala, ptičice skromno cvrkuću, a ja ne verujem svojim ušima. Osim što mi je NVDA poželeo dobrodošlicu desilo se još nešto! Naletela sam opet na slepe u novinama, to je jedna posebna vrsta… Danas, zapravo, svako na osnovu svoje slabovidosti ili svog slepila može da bude objavljen u novinama. Samosažaljivo sklapaju ruke, naizgled pomirljivo pred sudbinom… Onda počnu da se žale na državu, okolinu, manjak…

Poezija: Princu

Administrator

„Poeziju će svi pisati.“ Reče velikan koga je ubila reč u doba socijalizma. Prinče, tvoja vizija diše kroz vidokrug Istine. Ali današnji stihovi stežu omčom hermetizma. Poeziju neće svi razumeti. Poeziju, dakle, svi pišu, odnosno prozu u formi stiha. To je u redu, rima ponekada razvodni jačinu oblika. I psovke su u redu – Bukovski je kralj takvog izraza. No, postoje vulgarizmi koji su tu samo radi šoka. Onda je bolje biti „patetičan“ kao Desanka, jer nije avangardno sve što iskače izvan svog toka. Poeziju, eto, svi pišemo, hvala ti…

Poezija: ***

Administrator

…sedim već pola časa, nalakćen nad ovim papirom i čekam da počnem da ga popunim. čime? odlično znam i vrlodobro ne znam. Hoću da ti napišem pismo! I, da, pišem ga, mahnitalo sa drhtavicom i uzbuđenjem, pa čas polako izvlačim slova iz pera, lepa i vijugava kao iz nekih starih spisa. Ali u svojoj glavi. Ne znam šta ću pre da okačim u prvu rečenicu, nagurao bih svašta, trpao bih grumenje slova, pune šake i potiskivao da stane još. Verovatno bi ta prva rečenica, pukla od tolikog pritiska, vreline i…

Poezija: Vijest

Administrator

Večeras, negdje oko ponoći, u jednom od beogradskih bulevara, umrla je jedna ljubav. Nije probudila komšije, ni zasmetala šetačima pasa, tu kod Vukovog parka. Ugasila se zajedno sa lampom nekog od studenata obližnjeg studentskog doma. Iza sebe nije ostavila ništa, a sa sobom je odnijela vrijeme. Bespovratno je, bez pitanja, otela na hiljade dana… Pravo na veto nije postojalo. Nije se mnogo patila i zbog toga mi je drago. Bila je najživlja ljubav za koju sam znala. Srećna i strpljiva. Bez sumnje. Postojana. I uporna. Glasna. Govorila je glasno, svim…

Poezija: ***

Administrator

Znaš? Znaš koliko dugo hodaš u mojoj glavi? I kako koračaš? Kao po lokvanjima labudovog jezera iz kog si nastala. E, hodaš onoliko koliko je velik’ svemir plavi, sav izuvijani i pravi. Znaš? Znaš li da po kamenjaru, šumi i travi graciozne pokrete pravš? I jedino što svetli kroz noćni mir je tvoja kristalna kruna, a ne zlatna zvezdana prašina, ni srebrna luna. Znaš li da kroz livadu, kanjone i rečni vir, graciozne pokrete praviš? Sanjam kako šetam prstima po tvom telu, kao što ti putuješ kroz pustinju vrelu, a…

Poezija: Prokleti

Administrator

Čvrsto održavamo balans sujete i taštine, Prijateljstvo je veće od toga i zato ego hranimo Altruizmom – nesebično. Kroz diskurs Empatije čuvamo najmističnije tajne i razumemo se očaranim pogledom korica knjige. To nije dovoljno, ipak ćemo za par godina otrovati zenice. Prećutno ćemo trepavicama tražiti najviši rang i spaljivati jezikom uspomene ako ne budemo u istom. Zato smo prokleti. Balansiramo manipulizmom emocionalnosti, Ljubav nas tera na Humanizam. Leptiri u stomaku lepršaju stapanjem tela. Hieros gamos sliva se niz butine Bića. Leptiri ne žive dugo, ubijamo ih plesom nagona. Ples koji…

Ljudi: Otvori oči

Administrator

Mi ljudi smo čoporativne životinje koje misle da su mnogo naprednije od ostalih stanovnika ove planete. Vekovima unazad smo stvarali sebi neki bolji svet. Prvo smo živeli u velikim plemenima, pa u manjim… Kasnije smo umislili da smo civilizovani i počeli svoje zajednice da nazivamo porodicama. Uvek smo se trudili da budemo bolji, hteli smo da budemo najbolji u gradu, među komšijama, pa i među našim rođacima. Težili smo ka nečemu drugačijem, boljem, lepšem. Hteli smo da budemo veći, jači, uspešniji. Želeli smo da imamo sve što drugi nemaju, ali ni danas ne znamo da budemo zadovoljni…

Poezija: ***

Administrator

Ne razumem poriv za ubijanjem. Možeš ubiti bubu, ali nećeš ubiti i strah od iste. Možeš ubiti i čoveka, lagano rezbareći zidove gušterače. Ili mu smrviti maljem skelet i slušati melodiju kostiju koje se uvijaju pod zvukom isplaženog jezika. Možeš ih ubiti na milione i postati bard krvavih pirova. Ali nećeš istrebiti Čovečanstvo. Autor: Milica Milošević

Poezija: Patriota iz komune

Administrator

U ovom veku uočljiva je deoba na crvena i plava krvna zrna. Plavi mačevi na trgovima spaljuju platna sa par boja, na drugoj strani crne haljine izokreću transparentnost slova. Dok patriota iz komune čezne da se orlovi vinu iznad zvezdanih brda. On vidi ljude kao krda koja grebu za svoje fanatične ideologeme. Desno ili levo – šta je vrednije? Šta je vredno? Patriota iz komune ne vidi jasno antipodne sheme. U ovom veku on sneva da krakovi zvezda i orlovi budu jedno. „Istorija je zabeležila svoje, ne gubi vreme!“ Glas…

Ljudi: Strah od osuđivanja

Administrator

Fali nam iskrenosti, fali nam taj potpuno otvoreni razgovor sa nekim. U želji da budemo dopadljivi drugima gubimo iskrenost manje ili više. Kad odeš na neki razgovor za posao nećeš reći: „Znate ljudi, ja sam lenja, ali mi trebaju pare, pa sam došla ovde.“ Pokušaćeš da pretstaviš sebe u što boljem svetlu. Neki ljudi tad preteruju, neki ne… Isto je i kad ti se neko sviđa. Pokušaš da mu se približiš kroz razgovor. Pričaš mu o onome što ne želiš da kriješ, onome što je dobro u tebi. Nećeš sigurno da mu kažeš: „Nekad noge ne operem…