Tribina „Pad Berlinskog zida – 30 godina kasnije“ u Muzeju Jugoslavije

Povodom 30 godina od pada Berlinskog zida, Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i Muzej Jugoslavije, u subotu 9. novembra, u 18 časova, organizuju tribinu Pad Berlinskog zida – 30 godina kasnije. Evropska prekretnica iz jugoslovenske perspektive. Tribina se organizuje u okviru redovnog programa Muzeja Razgovori o Jugoslaviji: uvod u postjugoslovenske studije (Razgovori 25). Na tribini će govoriti: Budimir Lončar, nekadašnji ministar inostranih poslova SFRJ, Ivan Ivanji, književnik, prevodilac i diplomata, Mihajlo Kovač, novinar i diplomata i Tvrtko Jakovina, istoričar, profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Moderator…

„Mundo Libre“ Marka Krstića: Roman o bogu komunizma

Može delovati čudno što roman o poslednjim danima Če Gevare počinje rečenicom: „Vinuo sam se u nebo“ – s obzirom na ideologiju koju je čuveni Komandante zastupao, za koju se borio i čijim je pripadnicima još uvek nepresušna inspiracija. Međutim, ako komunizam, ateizam, anarhizam, antiimperijalizam i svetska revolucija imaju svoje vrhovno božanstvo koje je nakon fizičke smrti tek počelo da živi – onda je to Če Gevara. Argentinac špansko-irskog porekla, doktor Ernesto Gevara de la Serna, kubanski ministar i ambasador, nadnacionalni latinoamerički gerilac, najpoznatiji po svom gvatemalskom nadimku Če, sada…

Ovo je (južna) Srbija: Prikaz romana „Arizani“ Ivana Ivanovića

OSimo Matavulj ostavio nam je Dalmatinca Pilipendu, Petar Kočić Bosanca Davida Štrpca, Dobrica Ćosić Moravce Katiće, Dragoslav Mihailović Resavku Petriju, Danko Popović Šumadinca Milutina. Južna Srbija, ne tako bučna nakon Koštanine pesme i Ivkovih lovačkih priča, u novije vreme pustila je od sebe glasa preko Doljevčanina Sande iz romana Arizani Ivana Ivanovića. U Sandi se sažeo i iz njega buknuo sav prkos koji sa sobom nose Pilipenda, Štrbac, Katići, Petrija. Naslućujemo tu i budućeg Milutina, s tom razlikom što Ivanovićev roman neprestano odiše vedrinom i, takoreći, pozitivnom energijom, dok sa…

Mesto Danila Kiša u srpskoj kulutri

Danilo Kiš bio je pisac. Iako zvuči previše jednostavno, upravo je to najtačnija definicija, opis i sveobuhvatna odrednica za jednog od najznačajnijih stvaralaca koje je srpska književnost imala. Iz njegovog je pera potekla satirična poema Mansarda, romani Psalam 44, Bašta, pepeo, Peščanik, zbirke pripovedaka Rani jadi, Grobnica za Borisa Davidoviča, Enciklopedija mrtvih, eseji, polemike i intervjui objavljeni u knjigama Po-etika (I–II), Čas anatomije, Homo poeticus, Gorki talog iskustva, drame i scenariji Noć i magla, Papagaj, Drveni sanduk Tomasa Vulfa, Mehanički lavovi, Elektra, nedovršena knjiga priča Lauta i ožiljci, a sem…

Krleža, marginalni enciklopedist(a)

Goli otok viđen sa Briona   Ako biste da o Golom otoku saznate nešto što, i pored tolikih knjiga o ovom famoznom ostrvu, teško da bilo gde možete pronaći, onda će vam dobro doći zbirka Krležinih komentara pod nazivom Marginalije iz 2011. godine u izdanju beogradskog Službenog glasnika. Delo Miroslava Krleže poslednjih je decenija maltene sklonjeno na margine književnosti i kulture, kao da se zaista ostvarila misao novinara Ratka Mitrovića da je Krleža ništa drugo do „ime koje će vreme istopiti“, ili misao Dobrice Ćosića da će Krležu ubuduće čitati…

Intervju: U poseti glumicama i glumcima „Reflektor teatra“ – „Najveći neprijatelj mladih ljudi je ravnodušje“

RAZGOVOR POVODOM PREDSTAVE „SMRT FAŠIZMU: O RIBARIMA I SLOBODI!“   Ekipa „Čupave Kelerabe“ juče se zaputila ka AKUD-u „Ivo Lola Ribar“ gde smo imali prilike da razgovaramo sa glumicama i glumcima „Reflektor teatra“: Sunčicom Milanović, Đorđem Živadinović Grgurom, Ninom Nešković, Strahinjom Blažićem, i Nikolom Živanovićem, kao i rediteljkom i dramaturškinjom Milenom Minjom Bogavac. Razgovor je bio usmeren na njihov najnoviji umetničko-revolucionarni projekat – predstavu „SMRT FAŠIZMU: O Ribarima i Slobodi!“. Okvir predstave otelotvoren je kroz prizmu lika i dela Ivo Lole Ribara, kao i antifašističkih postulata, ali sama predstava nije…

Socrealizam – propaganda ili, ipak, umetnost

Kolona partizana na platnu, kip prkosnog revolucionara, siva betonska višespratnica… Treba li takva ostvarenja danas okarakterisati kao obično propagandno sredstvo jedne prevaziđene ideologije – ili su to ipak umetnička dela koja i dalje zaslužuju svaku pažnju? Kad se govori o umetnosti socijalističke Jugoslavije, obično se polazi od tvrdnje da je režim sputavao svaki slobodniji vid stvaranja, a da je sa druge strane socijalistički realizam bio nametan kao najbolji i takoreći jedini umetnički stil. Iako se radi o predrasudi, takva tvrdnja ipak ima osnova u činjenici da su mnogi vrsni umetnici…