„Goat Girl“: „Kroz naše tekstove pokušavamo da stvorimo smisao svetu oko nas“

„Goat Girl“ je postpunk bend iz Južnog Londona, koji je osnovan 2015. godine. Ovaj četvoročlani sastav poznat je po specifičnoj fuziji žanrova, te njihova muzika varira od punk-a, pa do contry zvuka, što u kombinaciji sa tekstovima društvene tematike ovaj bend čini itekako zanimljivim. Ovo je priča o njima. Kako ste došle na ideju da osnujete bend i koliko članova imate? Predstavite se. Loti, Eli i Naima su se upoznale i krenule da stvaraju muziku zajedno kada su bile tinejdžerke u srednjoj školi. Regrutovale su Rozi kao bubnjarku u Vindmilu…

Intervju: Reklasicizam – mim stranica koja ruši kulturni fašizam

Vrlo često možemo čuti, sada već, uvreženo mišljenje kako su umetnost, književnost, film i generalno kutura u Srbiji na rubu svoje egzistencije. Ova tvrdnja je i više nego tačna, međutim često su „krivci“ umetničkog sunovrata otelotvoreni u jednom delu popularne kulture, čiji se predstavnici smatraju krivim i za krah čitave jedne zemlje, epohe, kao i postjugoslovenskog, odnosno srpskog istorijsko-kulturnog nasleđa. Ovakav stav je pogrešan, prvenstveno jer predstavnici popularne kulture nemaju monopol nad masovnim medijima, već samo predstavljaju instrumet sistema koji medijske konce decenijama unazad drži u svojim rukama, i to…

Stevan Ješević: „Treba voleti i poštovati svoj narod bez obzira na pokoju vaš ili kukolj.“

Srpska srednjovekovna istorija i tradicija prepune su neverovatnih, štaviše epskih, događaja i likova. O značaju srednjovekovne kulture za formiranje kulturnog nasleđa Srbije najbolje govori naša srednjovekovna književnost koja predstavlja temelj našeg verskog, nacionalnog, ali pre svega kulturološkog identiteta. Na temeljima ove književnosti razvila se i narodna književnost prepuna divnih epskih pesama i umotvorina koje su od zaborava sačuvale naše korene i zahvaljujući kojima smo odoleli petovekovnom ropstvu pod turskom imperijom. Srpska srednjovekovna književnost poslužila je kao temelj mnogim našim velikim piscima, kao što su Miloš Crnjanski i Vasko Popa. No,…

Petar Božović: „Istinska promena sistema za mene znači uvođenje reda“

Može se reći da je u Evropi bilo mnogo revolucija i da je velika većina njih povezana sa komunizmom – jedne su ovu ideleogiju gradile, a druge rušile. Bilo kako bilo, komunistički, odnosno socijalistički talas, nije zaobišao ni Balkan, a samim tim ni Srbiju. Padom Berlinskog zida 1989. godine menja se svetska politika prema komunizmu i on gubi svoju bitku pred kapijama kapitalističkog ustrojstva, ali u našoj zemlji stvari se odvijaju prilično sporije – tek će jedanaest godina kasnije socijalizam postati ideologija non grata. No, mnogi petooktobarsku revoluciju nazivaju „obojenom“…

Boško Ćirković Škabo: „Najvažnija od svih zajednica je porodica“

Hip-hop kultura u Srbiji je nešto što ima prilično trajanje. Možemo reći da je starija i od same države, naravno, države koju nazivamo Republikom. Naime, evidentno je da preko trideset godina ova grana muzike, ali i umetnosti, ispunjava naše zvučnike, telefone i televizore. Neki bi rekli da je u poslednjoj dekadi postala modifikovana, posebno po pitanju zvuka i teksta, možda čak i materijalizovana bez onog filozofskog prizvuka u sebi, ali postojanje hip-hopa u Srbiji je neumitno. O tome najbolje svedoči i činjenica kojom itekako možemo da se pohvalimo, a to…

Nove zvezde klasične muzike: „U Srbiji se kultura klasične muzike ne ceni i ne neguje onoliko koliko bi trebalo“

Klasika već stolećima unazad predstavlja, ne samo umetničku i „ozbiljnu“ vrstu muzike, već i temelj na kojem počivaju gotovo svi muzički žanrovi u dvadesetom i dvadeset i prvom veku. Možemo slobodno reći da su iz njenih korena nastali bluz i džez koji su glavni „krivci“ za ekspanziju rok, pank, a kasnije i hop-hop zvuka. Zbog toga je klasična muzika od izuzetne važnosti za našu civilizaciju. Međutim, poslednih decenija u Srbiji ova grana muzike, pod naletom novokomponovanih melodija, počinje polako da se dezintegriše. Isto tako, problem predstavlja i nemogućnost pojave novih…

Dalibor Danićič: „Samo u ovom vremenu možemo da pobedimo svoju palu prirodu“

U dvadesetom, a naročito dvadeset i prvom veku vidljiva je sveopšta i sveprisutna otuđenost čoveka od sopstvene prirode. Moguće da je tako bilo i vekovima unazad, ali danas je postalo gotovo očito da se milijarde ljudi svakoga dana davi u sopstvenoj gorčini nezadovoljstva koje pokušava da neutrališe na različite načine. No, svako bira ili da pobegne od realnosti ili da se suoči sa njom tako što će, baš kao i Sizif, kotrljati kamen sopstvenog psihičkog tereta i prihvatiti sudbinu koja mu je namenjena. Na tom putu je, čini se, najvažnije…