Utorak, 9. jun, 2000
Galerija SKC
Izložba – Moja Orhidejo, Hana Selena Sokolović
Draga Orhidejo (2024-2025)
Ne postoje fotografije iz godine kada su moje sestre, tada osam i jedanaest godina stare, napustile Sarajevo na početku njegove opsade. Ono što je ostalo jeste dečiji ratni dnevnik moje najstarije sestre Selme. Pisala ga je između proleća 1992. i zime 1993. godine, tokom izbeglištva i boravka u privremenim domovima širom Hrvatske, pre nego što su se na neko vreme nastanile u Zagrebu. Taj dnevnik predstavlja jedini sačuvani trag jednog perioda porodične istorije koji nije dokumentovan fotografijom, ali koji i dalje oblikuje moje razumevanje porodice, identiteta, pripadanja i nasleđenog sećanja.
Draga Orhidejo polazi upravo od tog odsustva, istražujući odnos između fotografije, porodične arhive i postmemorije, kroz pitanje na koji način iskustva rata nastavljaju da oblikuju generacije koje ih nisu neposredno proživele. Koristeći dnevnik kao mapu, metod i itinerer, vratila sam se, zajedno sa sestrom Senkom i našim tatom, mestima kroz koja su moje sestre prolazile tokom 1992. godine, prateći put kojim su žene i deca, autobusima Dečije ambasade, napuštali opkoljeno Sarajevo. Krenuli smo iz Sarajeva, preko Travnika, Bugojna, Livna i Splita, do Jelse na Hvaru, gde su moje sestre neko vreme živele, a potom i do Zagreba, tragajući za kućama i privremenim domovima u kojima su boravile tokom izbeglištva. Povratak tim prostorima postaje pokušaj uspostavljanja odnosa sa istorijom kojoj ne pripadam kroz neposredno iskustvo, ali koju nasleđujem kroz porodične priče, tišine i materijalne ostatke rata.
Naslov rada preuzet je iz izgubljenog dnevnika Orhideja, koji je moja sestra vodila pre rata i koji nikada nije pronađen. Dnevnik nastao tokom izbeglištva započinje rečenicom: „Ovaj dnevnik zamjenjuje Orhideju.” Ta rečenica postaje polazište rada, kao gest nastavka jednog prekinutog zapisa i pokušaj uspostavljanja odnosa sa istorijom koja ostaje nedovršena, ali i dalje aktivna u sadašnjosti.
Izložba predstavlja fragment šireg multimedijalnog istraživanja koje, pored fotografije i arhivskih segmenata iz dnevnika, uključuje kratki film i publikaciju. Izložbu čine fotografije nastale tokom putovanja i odabrani materijali iz dnevnika, uključujući pesme, kao i vizuelne elemente poput stikera i razglednica. Kroz odnos fotografije i arhive, dokumentarnog i zamišljenog, rad ne nastoji da rekonstruiše prošlost, već da otvori prostor za promišljanje načina na koje se trauma prenosi između generacija, oblikujući iskustva onih koji dolaze posle. Fotografije ovde ne funkcionišu kao dokaz ili nadoknada za ono što nedostaje, već kao pokušaj uspostavljanja odnosa sa prostorima koji i dalje nose tragove raseljenosti, odsustva i sećanja. Odsustvo fotografija iz vremena izbeglištva postaje aktivno mesto rada na sećanju, iz kojeg se postavljaju pitanja o granicama fotografskog svedočenja i mogućnostima drugačijeg arhiviranja. Porodični arhiv pritom nije stabilno mesto istorijske istine, već prostor sumnje, imaginacije i reaktivacije lične istorije. Ovaj čin povratka, ličan, politički i utelovljen, postavlja pitanje kako postratna generacija može nositi svoja nasleđa sa pažnjom i odgovornošću. Uzeti arhiv u ruke znači suočiti se sa istorijom ne kao prošlošću, već kao strukturom koja ostaje aktivna, prenesena i utkana u sadašnjost.
Hana Selena Sokolović
Hana Selena Sokolović (rođena 1999. godine u Beču) vizuelna je umetnica i istraživačica koja u svom radu koristi fotografiju, pokretnu sliku, tekst i arhivske materijale. Odrasla je u Beogradu.
Godine 2021. završila je osnovne studije Fotografije i novih medija na Fakultetu filmske i televizijske umetnosti Akademije scenskih umetnosti u Pragu (FAMU), dok je master studije Fotografija i društvo (Photography & Society) završila na Kraljevskoj akademiji umetnosti u Hagu (KABK) 2025. godine.
Kroz svoju praksu istražuje emocionalna i politička nasleđa sukoba, raseljavanja i nasleđenog sećanja, naročito u postjugoslovenskom kontekstu. Zanima je način na koji lične i kolektivne istorije oblikuju identitet, osećaj pripadnosti i političku svest, pri čemu često kombinuje dokumentarne i konceptualne pristupe. Njen rad bavi se afektivnim stanjima poput tuge, brige i nemoći kao načinima promišljanja etičke odgovornosti, uz kontinuirano interesovanje za politike vidljivosti, tišine i sećanja.
Izlagala je i prikazivala radove na grupnim izložbama u Češkoj, Holandiji, Hrvatskoj i Srbiji. Među njima je i Rotterdam Photo Festival 2026. Samostalno je izlagala u Uredu za fotografiju u Zagrebu. Njen prvi film Dear Orchid prikazan je na Međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu (IFFR) 2026. godine. Od 2026. godine deo je evropske fotografske platforme FUTURES, nominovana od strane festivala Organ Vida (Hrvatska). Pored umetničke prakse, radila je sa decom u obrazovnim i društveno angažovanim kontekstima. Trenutno živi i radi između Haga i Beograda.
Utorak, 9. jun, 2000
Kontakt galerija SKC
Izložba – Kad porastem biću u bronzi…opet
Kad porastem biću u bronzi … opet
-Andreja, napiši mi tekst za moj izložbeni katalog – tekst treba da bude napisan tako da zvuči da sam mnogo kul umetnica koja se bavi veoma bitnim i relevantnim temama.
-U redu, Zorana, izvoli tekst napisan za izložbeni katalog – tekst je sastavljen tako da u isto vreme zvuči prijateljski, ali i sofisticirano:
Zoranina umetnost je izuzetno bliska i svakodnevna; ona uzima predmete divljenja iz njenog detinjstva i odrastanja i daje im „viteško posvećenje” posredstvom vajt kjuba. Predmeti kojima je mala i velika Zorana opčinjena razbijaju komforne zidove idealizovanih artefakata i podležu intelektualnoj disekciji. Ona ove predmete posmatra kroz nametljivu prizmu kapitalizma, što je sasvim očekivano u vremenu video-esejista, radikalnih tviteraša i ubogih filozofa pop kulture. Zorana i dalje gaji ljubav prema predmetima, međutim, kopka je pitanje šta se krije iza njihove magnetne privlačnosti. Neminovno je da su brac lutke (intenzivnih boja, savršenih proporcija i besprekornog stila) bile katalizator koji je Zoranu naveo na istraživanje u ovoj seriji radova – Zorana će vratiti dug lutkama dajući im još jedan sloj, rekreiravši ih kao umetničko delo. Ona se, kao i vladari kroz istoriju čovečanstva, kroz različite umetnine hvali svojom (a ponekad i tuđom) velelepnom kolekcijom, ali njeno hvalisanje nije nužno materijalno već sentimentalno i intelektualno.
Zorana, „kad poraste”, želi da je dodirne Mida sa vajarskog odseka i dâ joj bronzani kvalitet pretvorivši je u boginju konzumerizma i praznih predmeta koji nam pružaju zadovoljstvo, jer joj to, ipak nalaže svet koji je okružio, okružuje i koji će je vrlo verovatno okruživati u trenutku njenog finalnog preobražaja. Zorana se duhom poziva na čuvenog srpskog pop-folk pevača Sinana Sakića, stavivši sebe u prvi plan, sa nesigurnim osmehom na licu i zrakom sunca koji se migolji kroz venecijanere da obasja zlatan novčić u njenom oku, dok se u pozadini preliva ambis plave boje. Sinan Sakić nije jedini „intelektualac” izokola pomenut kroz Zoraninu umetnost, tu je naravno i Doktor Uličnog Univerziteta, Bata Trlaja i njegov eminentni citat „Mala bara, puna krokodila“. Međutim, iako je Zoranina bara, kao kod Trlaje, od betona, njeni krokodili su pink, šik i femme,, ali podjednako zastrašujući. Oni od nas kao publike traže nezamislivo, da se odreknemo „jedne kovanice” kako bismo nahranili zver. Ovakva ikonografija ne izražava konkretan stav, već predstavlja realnost, onakvu kakva je. Na posmatraču je da presudi da li će se osećati nelagodno ili će otići kući i upaliti streaming platformu po izboru; a biće i onih koji će se razmahivati još jednim statusnim simbolom: posetom izložbe mlade talentovane umetnice, pritom pevajući žalopojku propasti savremenog društva i njihovih vrednosti.
Dostigla si limit besplatnog paketa za Andreja-5.0
Dalji odgovori će koristiti drugi model, dok se tvoj limit ne resetuje nakon 18:18.
Andreja Bogdanović
Zorana Stevanović (1999, Srbija) osnovne i master studije, završila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
Njena umetnička praksa fokusira se na pitanja konzumerizma, emocionalne ograničenosti i individualne preosetljivosti u savremenom društvu. Kroz spektar medija, performanse i instalacije, istražuje odnos između tela, sistema vrednosti i društvenih struktura. Njen rad se bavi načinima na koje ekonomski, kulturni i rodni okviri oblikuju lično iskustvo, često naglašavajući ranjivost, transformaciju i napetost između intimne i javne sfere.
Predstavila se kroz više samostalnih izložbi i performansa u Srbiji i u regionu. Osim toga, učestvovala je na brojnim grupnim izložbama i rezidencijalnim programima u zemlji i inostranstvu – Nemačkoj, Singapuru, Francuskoj, Bosni i Hercegovini, Crnog Gori…
Izložbu će otvoriti Andreja Bogdanović, vizuelni umetnik.
Utorak, 9. jun, 2100
Letnja scena SKC
Promocija DUK monografije
Na Letnjoj sceni SKC-a biće održano predstavljanje monografije i kraće predavanje posvećeno radu festivala DUK – Dani urbane kulture iz Čačka, jednog od najznačajnijih festivala urbane umetnosti u regionu. Publika će imati priliku da se upozna sa razvojem projekta, nastankom murala i iskustvima koja su tokom godina oblikovala festival i njegov odnos prema javnom prostoru i savremenoj umetnosti.
DUK od 2015. godine kroz murale, street art i različite kulturne programe kontinuirano transformiše javni prostor grada. Tokom prethodnih godina, u okviru festivala nastalo je više od stotinu murala domaćih i međunarodnih umetnika, zbog čega je Čačak postao prepoznat kao svojevrsna galerija na otvorenom i važna tačka savremene muralističke scene u Srbiji i regionu.
Iako najprepoznatljiviji po muralima, DUK je mnogo više od festivala street arta. Kroz radionice, izložbe, muziku, skate programe, umetničke rezidencije i saradnje sa autorima iz različitih zemalja, festival godinama gradi prostor susreta savremene umetnosti, urbane kulture i lokalne zajednice, pokazujući kako umetnost može postati deo svakodnevnog života grada i njegovog identiteta.
Sreda,10. jun, 1000
Kontakt galerija SKC
Radionica – How to podcast
Ova radionica namenjena je studentima koji žele da saznaju više o izradi podkasta i njihovoj primeni u nastavi stranih jezika. S jedne strane, fokus će biti na „zanatskim osnovama“ podkasta i radija, a s druge strane studenti će se, kao budući nastavnici, osposobiti da rade sa učenicima na časovima i u nastavnim projektima koristeći ovaj medij.
U trodelnom ciklusu radionica, zajedno sa Helen Hahman, koja će nam se uključiti iz Nemačke, bavićemo se sledećim pitanjima: Koji formati podkasta postoje? Koji postoje na radiju? Kojim pitanjem želimo da se bavimo u podkastu? Kako pripremiti intervjue i kako postavljati dobra pitanja? Koje tehnike snimanja postoje? Šta je važno kod uvodne, međumoderacije i završne najave? Na koje detalje treba obratiti pažnju prilikom objavljivanja? I kako veštačka inteligencija može da podrži audio-produkciju?
Biće organizovan i uvod u program za obradu zvuka Audacity, jedan program za transkripciju, kao i uvod u aplikaciju za restauraciju audio-snimaka. Između toga biće dovoljno prostora za sopstveni praktični rad, a Helen će biti na raspolaganju za konsultacije.
Cilj je da svi učesnici na kraju imaju sopstveni podkast, koji će biti emitovan na slobodnom radiju Corax u Haleu i postavljen na platformu cba.media.
Sreda,10. jun, 2000
Kontakt galerija SKC
Predstavljanje zbirke lirske proze –Senke u ogledalu, Nenad Glišić
Knjiga pred vama, intrigantno naslovljena kao Senke u ogledalu, nije mistična, niti ezoterična – ona je jednostavni odraz svih nas i stvarnosti koju živimo. U njoj ćemo prepoznati duhovito i cinično artikulisan otpor prema invaziji digitalnih i korporativnih elemenata u zasenčeni život malog čoveka. Na drugoj strani, najnovija zbirka lirskih zapisa Nenada Glišića dovešće nas do preispitivanja nas samih, naše percepcije, željā i naših sećanja, koja su kriva kao i kriva ogledala. Srž ovog poetskog ostvarenja je igra. Homo ludens, N.G, će tako, na primer, gotovo aforistički, urnebesno spojiti insekta žižka, sa posthegelijansko-frojdo-lakanovskim filozofom sličnog imena, ukazujući lakonski na njegov erodirajući efekat po uši i psihu. Aura vrcavog, vedrog smeha tako kruži ovim ostvarenjem.
Ova knjiga je dokaz samosvojnog puta Nenada Glišića kroz kontinuirani niz kvalitetnih poetičkih transformacija. Njegov konstantni re-inventing omogućava mu da komunicira bez ikakve barijere sa raznim generacijama čitalaca. Ogledajući se tako u pesničkim slikama društva kome smo saučesnici, sa priličnom tačnošću možemo da pretpostavimo kuda smo se kao društvo zaputili.Petak,12. jun, 1900
Kontakt galerija SKC
Karaoke 6 – Sing your heart out, USAK (udruženje studenata Afrike)+ SKC
ASAK + SKC
(Udruženje afričkih studenata KG)
PREDSTAVLjA KARAOKE 6 – Sing your heart out !
Karaoke žurka je takmičarskog karaktera i tradicionalno se održava šestu godinu zaredom.
Ove godine ASAK (Udruženje afričkih studenata Kragujevac) organizuje ovaj događaj u saradnji sa SKC Kragujevac.
Dođite na žurku, pevaćemo na afričkim jezicima, srpskom, engleskom, nemačkom, italijanskom, francuskom, španskom jeziku itd… ove godine naši sponzori su obezbedili vredne nagrade za najbolje.
Fuzija energije, jezika, kultura i glasova — gde se studenti svih fakulteta okupljaju da pevaju, takmiče se, povezuju i stvaraju nezaboravne uspomene. Upoznajte ljude različitih nacionalnosti, steknite nove prijatelje, delite dobre vibracije i slavite muziku bez granica.
Dobar provod je zagarantovan, čekamo vas na ludoj žurci!
Ulaz slobodan.
Izvor: SKC Kragujevac
