Mikici Iliću Revolucija se zadihala! Neustrašiva Revolucija! Pesniče! Budi počastvovan da popišeš inventar ideja, ljudi i stvari kojih se Revolucija prejela – skini naočari sa nosa, odagnaj jesen iz duše! Novograd-Volinsk je zauzet danas u zoru, godina hiljadudevetstodvadeseta, na horizontu se, pod suncem, pomalja nevina heljda, sva poput pozlaćenih krovova dalekog manastira. Dok prelazite Zbruč između srušenih mostova, neko se davi i psuje Presvetu Bogorodicu, rzanje konja i pesma pružaju se nad talasima, iznad blještavih jama i mesečevih zmija. (Te noći sanjaćeš košmar, u oskrnavljenoj kući, na tesnoj postelji pored…
Oznaka: pesnik
Poezija: Čovečanstvu
Šar ovaj primaknut paklu bliže mešano je zasut zlom i dobrom. Sudaraju se tu svetlo sa tamom vrela leta sa belinom hladnom. Vrvi sve života tajnom, niče, cveta, lista il’ pada tlu gladnom. Čulima pipam ta čuda lepa baš k’o slepac što ravna se svojom maštom. Retko vreme pesme duboke rađa, neizvesnost tupa glođe učmale dane. Čovek je nekad na tom Šaru bio mera stvari svih, a sada mu oštricu duha plesan para. Stih pesmu hrabri, da će celina biti sklada puna kad povrh krošanja i hlada zapevaju cvrčci i…
Poezija: Princu
„Poeziju će svi pisati.“ Reče velikan koga je ubila reč u doba socijalizma. Prinče, tvoja vizija diše kroz vidokrug Istine. Ali današnji stihovi stežu omčom hermetizma. Poeziju neće svi razumeti. Poeziju, dakle, svi pišu, odnosno prozu u formi stiha. To je u redu, rima ponekada razvodni jačinu oblika. I psovke su u redu – Bukovski je kralj takvog izraza. No, postoje vulgarizmi koji su tu samo radi šoka. Onda je bolje biti „patetičan“ kao Desanka, jer nije avangardno sve što iskače izvan svog toka. Poeziju, eto, svi pišemo, hvala ti…