Dva poetska glasa: Slobodan Jović i Dragan Marković u SKC-u

ponedeljak, 4. juli u 19.00 velika salaDVA POETSKA GLASA: SLOBODAN JOVIĆ I DRAGAN MARKOVIĆ učestvuju: Jana Aleksić i autori „Nebo se udaljilo. Udaljili smo ga udaljavanjem od samih sebe. Pjesnik je utješitelj. Projavljivanje božanskog trebalo bi da vidimo u patnji bližnjih, u tvorevinama prirode. Bez toga, zalud nam je podizati oči nebesima. Bog je svugde gde se čovjek raduje drugom čovjeku, gde sastradava i sapaćuje s drugim čovjekom.“ S. Jović „Poezija se najbolje prima u živom jeziku, hrani se svežinom nepotrošenih reči, objavljuje se na pijacama, po budžacima, u zabitima…

Poezija: Poslednji apostrof Kerubina

Prosutim Nirnberškim noćima,uvenulim Jelisejskim poljima,poslednjim travnatim sagovima,obelodanjenim bolesnim darovima;guši se ovaj novi svet,gde biće uništeni poslednji najgrubljipčelinji cvet. Procvlog Azraelapustare gorki med;rekama demonskih moćiškrtošću poleta, zar će opet doći;– U kojoj će noćinjegova barka sada poći? Poslednji ružin zavet,milosrdno prekaljena savest;Kao suvo upleteno trnjesvešću Sina Prvenca,zaboravljenog nebeskog zdenca,večita je blistava krunapratnjom poslednje pesmesvih naših raštimanih struna,preklanih jaganjaca krvava runa;spaljenih pesama, prahom prekrivenih.Iverja sagorelih,nedomišljenih uzaludnih reči. – Zar nam treba opetsnaga podaničkog gneva;da spere sav taj bolesni besšto nam u očima slepilom seva.Sve ljudsko u nama mrešto se u stranputici pogleda…

Poezija: Blatnjavo srce

Ponosno koračamo svetom,dok upakovani opstajemo u kartonskoj kutiji.Mi smo ničiji, zato nam je vrat go. Vičemo na ulice,prenaseljene gradove ibesciljne države.Gledamo u bledi zračak sunca,sa spojenim šakama,molimo ga da zasija…Da nas obasja svetlušću vereu bolje sutra. Merdevinama se penjemo na Mesec.Tamo nas neće mrzeti.Bićemo novi izdanci poštenja.Praljudi bez predrasuda.Regruti pozitivnih misli. Na pločniku je osušena baraostavila oblik blatnjavog srca.Trenutak kasnije, bahati gospodin,u svečanom odelu,ostavio je trag svojih skupih kožnih cipela.Blatnjavo srce je postalo muljavi otisak.Ja sam ga video.Na kratko. Lepota je u oku. Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković

Poezija: Antihristkinja

Da nisi onda moje – kako si ga nazvala: otcjepljenjene potrebu za pronalaskom sebekoje s današnje tačke gledišta zrele žene mogu još samo uporediti sa separacionim strahom djetetamirisom tople mokraće –proglasila za krajnju i konačnu drskost nepopravljivog narcisa preko koje ne možeš da pređeš ovog puta mogla bi da vidiš kako poslije svih ovih godinaa mnogo ih je i mnogima brzog leta stižu na cilj i dalje potrebujem pola dana da se izmolim sakupitiustati iz krevetabarem dva usporena filma namotana oko duplih čarapa dugih gaća i vunenog prslukaod spoljnjeg svijeta…

Poezija: Pasjaluk

Pas je najbolji čovjeku. Zato vakat pasjim ne nazivaj, a pasjaluke ne radi.Ne zarad mene, no pasa radi. Njima ime kaljaš,a to ne valja.Jer, pas te samo ugrist’ može, pa tebi bijesnom možda i svoje bjesnilo prenijeti.I to bi bilo sve od psa koji ne valja. Čovjek ti naopak prvo izgrize utrobu bez ijednog poštenog ugriza,osmijehu grunt na licu oduzme,pa natenane skrši onu ideju što te zasvagda armirala: nadao si se.Čovjek ti naopak tako i do duše stigne razoružavajući te od života. Tada je smrt samo stvar tehnike. Zato ja,između…

Poezija: Kaži

Kaži – thank you!Iako to možda neće biti hvala,Jer riječi izgrađuju čovjeka, ne čovjek riječi,Kaži – volim te! I love you, iako to možda ne znači puno,Kaži mnogo, a prećuti samo ono što može da boli,Jer čovjek može da živi, samo ako nesebično voli.Kaži samo, kaži ,…Ne tražim uslove niti dajem ih,Samo hoću da izgovorim onu ljubav,Koja nikog povrijediti neće. Neću da radim ništa što kratko je, jer život je roman čijiKraj nećeš naći ni ispod mrtvog mora.Niko nas nije upozorio Kažem ti,Kraj svijeta je na kraju knjige.Ti znaš da…

Poezija: Razgovor u trbuhu

Od glava ostaju posečeni panjevina drugoj strani svetaizmiču klimava postoljaurezane linije se gomilajuucrtavaju mape ugašenih prašuma Sedimo na uglačanim stolicamapod okriljem jedne mutne perunikegolicam jednu po jednu naježenu dlaku Usta se pokrivaju modrim rukamai tišine nema u kućama Tokijasvaka je glavanapukla iznutra i ozebla Oštrica se budi u trbuhusamuraju ne sudi zabavao časti odlučuju onikoji sa sobom tiho razgovaraju Autor: Lazar Brajković Foto: Pinterest

Poezija: Mala moja nesigurnost

Kotrljam svoju nesigurnost po prašini.Izveo sam je u šetnju,da nakupi smrad.Možda joj to pomogne da se ostvari. Svaki put se nakostreši kad sretne odlučnost.Kad naleti na zatvorenost, ona je liže.Dobro se slaže i sa nezadovoljstvom,a na sigurnost reži.To je tako tipično za malu moju nesigurnost. Ona raste iz dana u dan.Vodim računa o njenom zdravlju.Hranim je samo zdravom sujetom.Zahvalana mi je za sve.Poslušna je i voli da se mazi.Samo nek ona živa, zdrava…i vesela bude. Autor: Bojan Lojković Foto: Pinterest

Poezija: U svim preostalim zemaljskim noćima

Zašto pišeš o sazvežđima davno progutanim;Svojom si večnošću kao lancima okovan,večitom tihom nadom prerezan.Zar te ne guši sav taj mulji svo to blato,što u duši svojoj nosišk’o breme neko preteško. Rađaš li sve te rečiu bolu svom skrivenom;Jadom samo, ili sudbinom prvenca,zanesenim lažima, roblju prodanog.Tihom, maglovitom pesmom uspavanih,zabludom gorkom podojenih. Pustinjom su tom, svi na ovom svetu hodili,u srcu odjeka gluvog prognaniod sebe i od drugih, kamenom blagosiljani.S litice bacani, ko pogane zveri,čeljusti razjapljenih.Urlicima svoje golgote ispraćeni,na gozbi strvina, beskrvno posluženih. Zar teška vesla tvoje moćne galije,nisu bar malo umorila…

Milovan Kljajević: „U nasleđu nosimo palu prirodu, ali takođe nosimo i nadu“

Branko Miljković je s pravom govorio da će poeziju svi pisati, te kao da je svojom istoimenom pesmom anticipirao proboj ovog poetskog izraza u etar. Pesnička današnjica obiluje novim piscima, mnoštvom stihova, zbornika, pesničkih večeri, no Miljković je izostavio dva ključna pitanja – da li će poeziju svi čitati, kao i to da li će svi pisati kvalitetnu poeziju. Zato je velika stvar naići na sagovornika, čija poezija ne samo da je kvalitetna, već koji se, kroz promociju i svojih kolega-pesnika, trudi da poezija dopre do što većeg broja ljudi.…

Poezija: Lutka od krpe

Dan u kojem Crnjanski preko Nađe ulazi u moj životkao dijete naopako rođenoforcepsomodrezao je moje posljednje napore da se uklopim u propisomutvrđene standarde(Nađa je ruska plemkinja na imaginarnom tronu)Ona živi od šivenja krpenih lutkiu Londonuu vrijeme koje bezglavo žurihuktiOnamilinadivljina jedna koja prodire u civilizacijuneobuzdanost koja ne poznaje matricukrpi njene zagađene genocidne otvoregordo ćuti i trpi Dan u kojem se rađam kroz Nađudan je u kojem puštam štakoreniz kanalizacijuspaljujem papirnate brodićepljujem na Evropu– a zapravo je dan mog biološkog rođenja obilježen pucnjavom i sadnjom jednog vitog borarukom mog pijanog ocaosvetnika tom…