Znaš? Znaš koliko dugo hodaš u mojoj glavi? I kako koračaš? Kao po lokvanjima labudovog jezera iz kog si nastala. E, hodaš onoliko koliko je velik’ svemir plavi, sav izuvijani i pravi. Znaš? Znaš li da po kamenjaru, šumi i travi graciozne pokrete pravš? I jedino što svetli kroz noćni mir je tvoja kristalna kruna, a ne zlatna zvezdana prašina, ni srebrna luna. Znaš li da kroz livadu, kanjone i rečni vir, graciozne pokrete praviš? Sanjam kako šetam prstima po tvom telu, kao što ti putuješ kroz pustinju vrelu, a…