Proza: Cvijeće za noja

“Znam da je svijet u modricama i da krvari, i iako je važno ne ignorisati njegov bol, važno je odolijevati zlu. Kao i svaki neuspjeh, haos sadrži informacije koje mogu voditi ka spoznaji – čak i ka mudrosti. Poput umjetnosti.” Toni Morison – Možda je sve to počelo one noći kada sam prvi put muža našla u paklu zavisnosti i povezala sve ono što sam dugo ignorisala. Možda kada sam mu nakon 11 godina braka rekla da želim razvod. Možda kada sam tog istog dana prijateljima rekla da mi je…

Poezija: Čekamo

Čekamo vetar da otera česticesićusne, opasne, zleda padnemo na toplisti najgorih,da ne dobijemo bolest opakuDa ne upadnemo u raku duboku. Čekamo kišu da speređubre koje smo bacili,na ulicu gde smo se rodili,Da ga kiša odnese u reku, a reka u moreDa u njemu leti kvasimo guzicu.A i to leto čekamo svake zimekada nas prekrije crni sneg, bljuzgaviTaj ce sneg ujedno da spereI krovove što su ih ptice posraleI fasade u sivo smogom farbaneI kiša će umiti prljavi beli gradŠto bi se neko bre, mučio.I naši stari Vinčanci su čekalispasu sa…

Poezija: Marino

Marini Cvetajevoj Tamo gdje sunovratila si se i platila za tri životabaremgdje otpatilasi muškii nije bilo sigurnosne mreže da te prihvatinečijih ruku na pamuku Gdje na poljima maka usnila si bježeći od ljudii od studiGradeći pjesmom lice onoga koji nikad doći nećeispod torture vremena provučenpretečenkao s naslovnice nekog tvog romana imaginacijetvoje samice iskoričenprebrane i prebrojene uzduž i poprijeko hiljadu putapreslikan a bogom nedan Za to tamo prekorezervisano za vratolomce i stranputicenema prečiceNe polijeću s te litice zmajevi od papira Između ,,Zločina i kazne“ ,,Rata i mira“i ,,Vijenca gorskoga“stoljeća su pasala…

Proza: Ratne godine

Ta 1934. beše tako hladna, da su i vukovi jako zavijali osećajući nesnosnu hladnoću i u potrazi za hranom koje sve manje beše. Trnava, selo podno Ćelijana, tada beše prekrivena snegom iako je mart. Polovina marta uvek donese koji zrak sunca, ali ovoga puta nije bilo. Rodio sam se 14. marta od majke Julke, rođene Stanković i oca Marka, poreklom iz Niša. Aleksići su , kako mi je pričao otac, došli sa juga. Tu južnjačku crtu , čini mi se, nose pokolenja. Ja nisam znao ko je kralj Ujedinitelj, nisam…

Poezija: Nedostajanje

naiđu tako noćikad biraš korak prema samoćidok se nad gradomsjeverac šunja ko lopov kradom u obraz pušei skroz te zezneda se za nečim ponovo čeznešto zakopano na dnu je duše iznutra čuješ dolazak plimei pljusne talas obalu grudina površinu izbaci imei toneš slab u masi ljudi dok šake hladne stišćeš u džepupod usne gladne zaškripe zubii fali sve što odavno niješto se već dugookom ne diraa srcem ljubi Autorka: Željka Vračević Foto: Pinterest

Proza: Kratke priče Peđe Ristića

POŠTENI NALAZAČ Uvek nosim mobilni telefon u zadnjem džepu pantalona. Kad treba da sednem, ja ga izvadim, da ga ne bih slomio. Zato mi se već nekoliko puta desilo da mobilni negde ostavim, zaboravim i izgubim, ali ovo je bilo nešto posebno.Nijedna taksi firma nije mogla da mi pošalje vozača, jer je bio odvratan kijamet u Beogradu. Dobro sam se obukao i hrabro izašao na kišu i rekao sebi: Ako nema taksija, ti prošetaj, nema veze ni ako malo zakasniš u „Kalenić”, drugari će sačekati. Tamo se nalazimo svakog utorka…

Poezija: Providan čovek u kožnom odelu

Tenzija ulične svetiljke koja treperi,nagoni me na besciljno trčanjeu smeru ničega.Silazim stepenicama intenzivne mržnje,koja kulja u mom stomaku.Napetost usporava rad srca, cveta koji vene.Ulični svirač, bez instrumenta u ruci,daje ritam treptajem oka.Usta izbacuju kineska slova,kao rezance iz supe. Ogledalo, išarano voštanim bojicamau pravcima vulkanske erupcije,popucalo je kao đon mojih zelenih starki,naprslo staklo na šoferšajbni komšijinih kola.„Nikada se nećeš vratiti“ – govori providan čovek u kožnom odelu.Nestabilan sam kao plovak na talasima.Nesiguran u svoj sledeći potez.Zamišljen stojim na naprsloj dasci.Zaboravio sam repliku.Šaptač je mrtav. Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković

Proza: Žeđ

Nema ništa gore nego kad usred leta nestane vode, a uhvati te žeđ. Popio sam sve što se od pića našlo u kući, čak drmnuo i malo rakije, pa opet ništa, grlo suvo kao da kap nisam popio.  Bila je to čudna neka žeđ. Zaklјučio sam da mi čekanje da gradski vodovod otkloni kvar nije saveznik, pa sam otišao do obližnjeg mini-marketa.   Znoj se cedio sa mene kada sam sav unezveren ušao u lokal i još sa vrata potražio vodu, po mogućstvu onu sa posvetom Paola Koelјa. Postao sam njen…

Poezija: Gleđ

Za vreme groznicastavim pod moj jastuk „relaksan“njegovu knjigune bi li mi odnela glavudo mog oblakaali sa klizavih korica skliznem pravokroz vrtlog naslovana stranicu poluodšivenuod listanjau pesmu sa svetalcemi malenim ogledalomu kom nikada ne uspemda prepoznam svoje licei od cvokotanjaskinem malo gleđi sa prednjih zubapa je knjiga sve više mojaa sve manje njegovajer je obložena mojim sedefom I tako klizim niz stranicei propadam kroz opne stihovako bi mi još pravioveštačke kumuluseda me zadrženad poezijom snova Autorka: Zorica Bajin Đukanović *Iz knjige PLANETARIJUM, Presing. 2022.

Poezija: Bipolar

Ми велишна сон ми доаѓаш ина грев ме мамиш.ВелишНе знам на клада ли да те врзамили до себе да те приковам.Оти,еднаш, ми доаѓа така,да те грабнампод кожата да те стуткам,па векови тука да минуваш.А друг пат– како низ минско поле чекорам.Па те вртам, те изминувам , прескокнувам.Гол живот да спасам. И молејќи ме да останамМи велишсакајќи те – ќе те оставам! ВелишНезнам дали коските да ти ги здробам,или срцето во сеф да ти го заклучам.Понекогаш ми иде,како куче бездомникна улица да те фрлам– првиот минувач да те земе.А веднаш потоакула…