Poezija: Krik iz Ćele-kule

Neće glave iz mene da odu što padoše za srpsku slobodu! Čvrsto stojim, držim ih u strahu – krst nada mnom, Turci me građahu! – „Šta učini, vojvodo Stevane, što nas pobi, svoje Resavljane? Dvesta leta glava mi u kuli, pravo gleda, neprestano truli. Da me dušman u boju ubio, s takvom bih se smrću pomirio, al’ da padnem od vojvode svoga! Šta učini, za Boga miloga!“ – „Koj’ se ratnik zapitao slavni zašto pade, u grob ode tavni? U smrt da vas ja nisam poveo, roblje biste tog trena…

Poezija: Tajna sred sna

Plamena ptica. ona  koja se  vraća dok  srce čezne u  senci  prošlog  leta, u  zagrljaju  snova. Neobjašnjiva tajna  njenog imena što  dugo traje  – produžetak  legende, ivicom  zaborava. U  zlatnoj  magli, okružen  iluzijom, ideš  ka dvoru  – tragom  njenog imena na  aukciji  snova. Ništa  izvan tog  – plava  blistava  traka, dodir  daljina. Klub  neudatih  žena, boja  njenih  očiju. Autor :   Milan Drašković Foto-izvor: Pinterest

Proza: Kalimero iz Bloka 45

Mnogo vremena je Antonije Abadžić potrošio čitajući Frojda i razmišljajući o psihonalizi. Čitao je u blagoslovenom miru samoće, a razmišljao posmatrajući slučajno odabrane ljudske uzorke na ulici, u autobusima, tramvajima, avionima, čekaonicama. Kao čoveku koji je uživao u samoći, i koga je počesto pratio onaj ne baš prijatni epitet vuk samotnjak, knjige koje je čitao samo mali broj ljudi za njega su predstavljale pravu poslasticu. Klackajući se u tramvaju na nekoj dugačkoj deonici pojedini Frojdovi citati su se, sami od sebe, izoštravali pred Antonijevim očima dok je, povremeno bacao pogled…