Kategorija: Autorski kutak

Poezija: Cela

Administrator

Daj mi deo sebe.Malo parče tvoje kože.Delić tvog sna.Mali prst.Ceo tvoj osmeh.Jednu suzu.Daj mi bar nešto,nešto što ću nositi u džepu svog debelog kaputa…Da me podseća na tebe.Na koru narandže koja miriše u parku.Miris parfema koji cepa nozdrve.Okupano telo.Friško. Toga se sećam dok hodam ovom hladnom ulicom kasno noću.Nema ljudi,samo mrak i ja.I poneki pas.Gladan mršavi pas.Kao ja.Istrošen i bedan…Bez tebe ja ne postojim.Nema me.Ja živim u vazduhu, kao prašina.Vetar je moj dom,zato mi daj parče tebe,da ga zasadim u sebe,da mi ponovo izrasteš…Cela. Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković

Poezija: Volim je

Administrator

Volim zveckanje njenog britkog hodaNokturno njenih potpetica koje lome svijetDok pleše po tankom ledu, kao da lebdiSpremna da dahom vatru ugasiDok joj u očima tinjaju zvjezdane iskreVolim što iako se plaši, spremna je na sve. Volim tu ironiju u čošku njenih usanaZnak da ispod očiju svoje sive sjenkeNije zaključala sa hiljadu ključevaŠto se ne plaši umora, ni padovaKao mače liže rane svojeSamo frkne i nastavi bez osvrtanja. Volim je kada plače kao dijeteTo nisu suze očajničke predajeTo su kapi rose iz koje se jutro budiA ona kao Jerihonska ruža nanovo…

Poezija: Borba sa stihom

Administrator

Maskirana senka suncaizražava stanje nebaŠkrabotina na papiruiskazuje stanje uma Sunce je uvek u pravupustimo ga neka goriVatru ne treba gasitidokle god nas grejeVoda je autostopervečiti statista Vodopad loših misliobrušio se u mojoj glaviŠkrabotine se množeFikcija postaje stvarnost Lomim olovku u znak protestaNe želim da budem osuđenik u stanuAuto-sprejom, na zidu ispisujem žvrljotineSvrha stvarnosti će oživeti u meniUobličiću dan, da bih razumeo noć Svakog dana poništavam sebesvoje postojanjeloše misli i odbeglog BogaSutra ću pobediti stih Foto: Pinterest Autor: Bojan Lojković

Poezija: Cvijet

Administrator

Mirišem te ko cvijetkoji stalno prislanjam uz lice svoje,da po mirisu pogodim ko je.Od jutra do jutra, od dana do danahiljade želja, hiljade rana,a ljubav jedna.Postoje te ruke neke,nevjerovatno nježne,nevjerovatno meke,melodiju ljubavi objasniti znajudodirom, bolje nego stotine riječi. Mirišem te ko cvijetruke ti prislanjam uz lice svoje,tražim onu ljubav koja sahranjujeu meni sve probuđene mrakove.Kad zagrljaji procvjetaju,biću neko drugi u ovoj koži.Do tada prognoziram vrijemesamo na temu ljubavi. Foto: Pinterest Autorka: Nada Matović

Poezija: Bijesnogrizje

Administrator

Bijeli trenuci huče, posramljeni,podno nogu od izrasla šiblja.Dosta mi je onih što su, uramljeni,pustili sjekiri da vratom divlja! Danas se krv slavi na bubnjušto okuplja sve ptice i mora.Podignite gore natečenu zublju,neka zagori nebeska kora! Treba ginuti. Za satove one,za bolesne, za divlje progonešto niću kroz šiblje poderanog tla.Treba narediti nek’ još jače zvone,usprkos strašnim ljubimcima zlau čijem oku noževi se rone. Foto: Pinterest Autor: Nikola Šimić Tonin

Proza: Koprivnička košuta

Administrator

Njene crne krupne oči kao krila lastavice su treperile dok je padala pokošena metkom. Njena kratka odsečena kosa natopljena krvlju se slepila za glavu i u tom momentu samo joj je prolazila jedna misao: „Ako me rane, neka bude u nogu. Neka bude i u glavu, samo neka ne bude u grudi. Saznaće…saznaće da sam….”. Dok su je misli zanosile kao kava olujni vetar, Milunka je pala u nesvest. Ništa više nije čula ni videla. Samo hladan vazduh oko Bregalnice se uranjao u njeno lice. Osećala je još po koji…

Poezija: Velika očekivanja, S jeseni, Femina spongia

Administrator

VELIKA OČEKIVANjATražili su da im priča o životu šta je znalatražili su da im pjeva i ona je zapjevalatražili su da im cvjeta prosula im se u behartražili su njeno tijelo i dobili, kao pehartražili su da im piše nizala je pisma redomtražili su da ih hrani punila im usta medomtražili su da ih sluša pretvorila se u uvomolila je da ostanua niko je nije čuoponijeli su sve sa sobom što im je na dlanu dalagledala je dok odlaze i za svima zaplakala S JESENIProzor na kip, šuštanje kiše uzdiše…

Poezija: Bijeli krin

Administrator

Teška se polja povijajuMakovi crveni krvareU toj teškoj dolini plačaOstaše srca bez imena. Sunce zemlju žarko pržiVapaj za kišom odjekujeNeki pokret i tihi romorDolazi iz dubine skrhane duše. Bila je to nekoć dolina tihaPusta i srećna u svojoj blagostiCvijeće je travi šaputalo nježnoAl avaj dođoše strana bićaDa izgaze sve što je sveto. Sa zvijezde suza kristalna kanuCakli se molba iz njenih zjenaSva isprepletena od niti bolaOstade napuštena, tužna i gola. Iz ispucalih njenih njedaraJedan bijeli krin progovaraDoziva bijelu nebesku pticuDa vrati život nebeskom licu. Foto: Pinterest Autorka: Sonja Bratić

Poezija: Crveni izlazak sunca

Administrator

crveno sunce u sumrak izlazikoru kajsije razapne po svoduplavetnilom jutra obasja klasjezelenilom bora jezera gorska prilazi nam u svilenoj haljinicrvenijoj od krvi svetih herojada objasni smisao budućih buđenjai molitava pre spavanja crveno sunce nikad ne zalazikonstantno sija na obe hemisferena staračkim dlanovima mladih rudarana žaru cigareta zatvorskih čuvara od pamtiveka i kroz budućnosti na liniji sadašnjosticrveni zalazak suncau praskozorju stvaranjaobasjava mogućnost Foto: Pinterest Autor: Dejan Kolarević

Poezija: Vešeraj, Titanik, Natalna karta

Administrator

VEŠERAJKiša lije niz obraze i fasadespiraju seustajale fleke srdžbe malodušnostnakupljena buđ taštine čamotinjaprljavština lakomostigrad i ljude bar na kratko osvježilone zaudara na trulež TITANIKDržim se za tvoje grudi ko za deblona pučiniprestrašena da nas nešto ne povučeu vrtlogeda li da ti kažem hvala što još nisi posustao pod težinomil’ prepustimtalasima tvoga dlana da me njišujer je odveć u kalupu tvog pazuhamoje kopno NATALNA KARTAU jesen mog rođenja nebo je kišompritislo zemljunije izdržala potopvišak vode i dan-danas nadolazi s pljuskovima i otiče potocimaniz obrazeu pamučna polja jastuka Foto: Pinterest Autorka: Željka…

Poezija: Oda bolu

Administrator

Darivaću ti nebo pred strašnu olujugromove i vjetrovešto sve pred sobom nosemunje koje paraju usamljena srcasnove da ti haraju, da ti duša grca. Darivaću ti more što zahukatalo vritalase što odnose sve napuštene brodovedarivaću ti morske traveotrovne, prkosne i grdobnekoje na dno vuku da spoznaš kako se mre. Darivaću ti vjetrove besane i očajnešto čupaju iz korijenjasvo zemaljsko drvećeda ti mira ne daju, u okna da ti kucajusmiraja da nemaš,u očaju svitanje da prizivaš. Sve ću ti te poklone staviti pod nogeohola od bola, očajna od ljubavimoja mržnja da te…