Poezija: 21. 10. 1941.; Recite nam…; Sadašnjost

21. 10. 1941. Da su imali krilaTog crnog oktobraKada su smrti gledali u očiČeta đakaNa nišanu okupatorahrabro u reduSpremni da smrt umestoŽivota provedu Recite nam… Recite namKako da živimoČemu da se divimoŠta da pišemoKako da dišemoKoga da volimoKome da se molimoŠta će bitiKad nam ućutkaju misliOduzmu osećanjaI narede da živimo Sadašnjost Kupićemo budućnostProdaćemo sebeI snoveIzdaćemo sadašnjostZa ideale bolje Autorka: Dajana Đurić Foto: Pinterest

Poezija: Neznanac

Kada izađem iz tela,pobegnem od sebe trčećim korakom.Tražim neku drugu kožu da me primi,da se srodimo ipostanemo bliski.Jer ja sa sobom nisam dobar. Boli me telo,razum mi puca u glavu…To je trenutak kada svoje napete žileprikačim na žičaru,pa se vozim danima…Dok ta krtost ne pukne na pola.Jedan deo ulažem na piće,drugi na spavanje. Izlažem sebe kao tupi predmetna aukciji…Možda se neko zajebe,pa me kupi.Baci na otpad.Založi vatru…Da kao crni dim odem na nebo. U izlogu stare obućarske radnje,po kišnom danu,na mokrom staklu,ja vidim neznanca.Ne poznajem ga.Gledam i plačem.Ni sam ne…

Poezija: Oskar za melanholiju

Jesen pod noktima i nečujni kovitlac lišćašto se kao mačka vrti oko noguvrate me u srećne parčiće polupanog detinjstva.Isečem se na smešne trenutkekoje sam oprezno birao da me plaše:visoki muškarac sa bledom maskomi kuhinjskim nožem ubio je mnogo devojakai uvek ima nastavaka i drugih ubica i vrisaka.Crna ptica dugačkog kljuna psuje kletve,okrnjeno perje seče hod i podiže pogled,pretnje su stvarne. Neka oštrina u vazduhuhirurški zaseca kožu, ne kao vetar,nema ga u kosi, ne osećam ga u kostimakao nekad i usne zategnute omčomne mogu da izuste ni jecaj, ni smeh, ni…

Poezija: ***

Zašto ne spavaš danima, zašto kada zatvoriš oči vidiš zaslepljujuće sunce?Dok gledaš u more, talasi su nekad opasni, nekada mirni.Zašto vidiš ogromne brodove?Da li su to zaboravljena sećanja talasa u kojima plivaš, čoveče?Zašto vidiš visine iznad rivijere i šljaštucave devojke?Želim na plaži jedan čamac, da otplovim daleko u so, da se osuši.Zašto ne zatvoriš oči čoveče, možda ćeš tamo sve videti? Autor: Jovan Mitić Foto: Pinterest

Poezija: Novembar

U boji magle,sa tragom plavim,u toplim nijansama žute,Sa kišama što tišinom slutejoš jedan zalazak crven,U titraju umirućeg lišćai mirisu gole krošnješto u zemlju život vraća,Pod nogama šušti…Novembar.Još jedan.Početku i kraju,rađanju i smrti,svim nedostajanjima znanimponosno prkosii vjetar ga žurno nosiu ovaj gladni dlan… Ili Novembar nosi vjetar? Dobro poznati vjetar… Onaj istiŠto kroz kosu,kožu,ka srcustarom zebnjomvrata do hodnika tajnihdrhtave dušeotvara smjeloi duhove prošle traži…Evo ga, čuje seOd noći glasnijiUspavanku za budne sviraZviždi i reže,silovito miluje oknai ariju pažljivo bira,kao poslednji pozdravsvemu živomKao dočekonome što je davno prošloKao most između dva svijetaIspod…

Poezija: Svraka sa čiroki frizurom

Sanjaj veliko.Sijaj sjano.Hodaj uspravno,uzdignute glave,Časno.Ne gazi travu.Poštuj prirodu.Vijori zastavom po vetru.Neka to bude pečat tvoje slobode.Ti si naš barjaktar. Ptica te posmatra sa bandere, kao stražar ulice.Ta svraka sa čiroki frizurom prati svaki tvoj pokret.Nemoj da poklekneš.Takvi kao ti se ne predaju.Uzmi veliki kamen i pogodi tu svraku.Pomeri je sa svoje ugodne pozicije.Ispuni svoj cilj.Ne daj da te bilo šta omete.Danas je tvoj dan. Sanjaj veliko.Sijaj sjajno,uzdignute glave,Časno.Samo se to od tebe traži.Da budeš jedan od nas.Jedan od mnogih koji trpi.Slušaj glasove iza sebe,to smo mi.Tu smo za tebe, na…