Poezija: Selo moje

Onda, i samo onda,kada zaspete tek kadazapišete pjesmu:njom oprostitei njom se oprostite.Onda, kad zalutate u gradoveu koje ja sam zalutalai kad se budete snalazilimojim drhtajima;Onda, kad vas napadnu čopori,a vi ih budete zavodilikao ja što sam režala;Onda, kad se ljekari začudekako takva upalaod pisanja i sviranja,a vi okrivite samo slabe kosti;Kada povjerujete zverimakoje ja sam grlila;Onda, kad vas budu voljelikao mene što su krotili,a vi pobjegnete.Iz zagrljaja.Sa lošeg koncerta.Kada se nasmijeteu sred nečeg ozbiljnog, ili tužnog,a oni vam na čelu napišuBEZOSJEĆAJNA.Onda, kad kupite sloboduza koju ja sam krvarila;Kad sagradite sve…

Poezija: Reči

Večna istinaskrivena tek u slovu.Čvor što prkosi,reči što opsedaju,mit koji te progoni. U njenoj rucipokidana zavesa.Svet što se rađa,sve izgubljene rečiu senkama sećanja. Ne ignorišismeh statue na kiši.Zabeleži ih,reči prošlih vremena,kad stignu iznenada. Postoji pričau povesmi prošlosti.Skrovište tajni,različiti puteviza stih od sedam reči. Sve te replike,reči što retko kažeš,deo života.Idealna kulisa,slika što priču priča. Loši sati snapod maskom relikvije,gnezdo u srcu.Reči što kriju tajnupod dahom zaborava. U lažnom svetu,zarobljenici igre.Traži se izlazza tajni klub sanjarau lavirintu reči. Autor: Milan Drašković

Proza: Strava u noći

Oko mene je potpuna tama. Krećem se polako pipajući oko sebe. Iza leđa , dahtanje i režanje. Vučem se, iako bih htjela trčati. Mrak je gotovo opipljiv koliko je gust. Okrenem se prema prozoru u nadi… Odjednom režanje prestane. Muk i crnilo. Osjetim dodir po nozi, poskočim. -Obi, magare jedno, hoćeš da slomim vrat tebi i sebi ako padnem? Glupi pas, boji se mraka. Ni mene tama ne čini sretnom ali jedno od nas dvoje mora funkcionirati. Gdje je dovraga upaljač, uzaludno se pokušavam sjetiti. U kuhinji ili u sobi?…

Poezija: Moj tata je bio okean

Moj tata je bio okeanJa se još nisam rodilaBila sam tek polip u njegovom mnoštvuA on je bio okean,Veliki i topaoI sve, i svi mi bili smoNjegov deo Moj tata je bio okeanA mama je spavala u njemuI on ju je svojimMekanim valovima grejaoJa sam još uvek bila mala,I on mi se smejaoJer je znao da ćuUvek biti deo njega Moj tata je bio okean, veliki i uzburkanI nad njim su se nadnosili olujni oblaciI on se i njima smejaoJer je znao da će i njihova nutrinaPasti i postati deo…