Ništa drugo do beskrajnotrulo užešto se pruža razdobljima i po njemu štipaljkamakrvoločnevise priče izdaleka reklo bi seda ne ličea izbliza sve do jedneidentične Foto: Pinterest Autorka: Željka Milinčić
Poezija: Istorija
Kategorija: Autorski kutak
Poezija: ***
Malo je prostoraMalo je vremenaMalo je sati,Za sve što bih ti pružila,I zato srce mi pati. Uvek kada se rastajemoTiha patnja izgara u meni,Jer mislim da u tebi nema ljubaviKolikoje ima u meni. Strašno je kada mi izmičeš,Kada ispred mene nestaješ,Oči mi od suza pocrveneTada otupim od bola,Misleći dok me ostavljašDa li misliš na mene? Tako živimo živote svojeProlaze nam najbolji dani,Jednoga dana siguran budi,Da ćemo oboje ostati sami,Ti na jednoj, ja na drugoj strani. Foto: Pinterest Autorka: Mirjana Nešković
Proza: Kad deka slavi rođendan
Stigao Mića danas sa terena. Bio na Kosovu ravnom. U nekoj nedođiji đe medđed raznosi poštu. Selo neko, na vr’ planinčuge, gde broj stanovnika iznosi pet staraca, dve mačke i osam kokošaka. Kaže, teški su uslovi, zemlja tvrda, nebo visoko, s Juga ide neprijatelj a sa Severa onaj što treba da nas brani, pa mu isto dođe. Priča on meni dok pijemo kafu sve to, a ja ga pitam kakvo je raspoloženje u narodu. Kaže, fantastično. Oslikali im crkvu, i sto posto stanovništva (svih pet staraca) je oduševljeno. Otvorili usta…
Poezija: Jeleni iz sna
stidljiva dragost sastanka proljeće pramaljećeJelenasrebrno gori nebo objasnite sadabijesnu igru jelenaJelenaljubav košute u travi do pasaigru igre u podneva ova luda užarena pored puta tihaprotječe voda dodir poljupca naša opčinjena srca opusti seJelena vodit ću te kroz izlomljena poljadolje na rijekuu kojoj mi tvoje dojke bježe poputuznemirenih pastrvadolje gdje su naši jeleni snaJelena pogledaj onogs toplom ljepljivom gubicomon u meni hoda i zavija na suncesada mi objasniteJelenavrijeme rikanja u njive jelena sunce se kupa u plavetnilu zvijezda pusti da te vodim Jelenau travi do pasau zelenu travu do nebaJelena Foto:…
Proza: Fruktis garnijer
Vraćam se s posla sinoć onako blago umorna, svraćam u Maksi. Samo za šampon. Treba kosu da operem, a ostala bez sredstava. Upadam na brzinu. Gledam šta je na akciji, gledam koji preparat šta radi. Sve neke čudotvorne formule, a ja ne mogu da se setim koja je od njih bila najčudotvornija. Ovu Šaumu neću više da koristim, jer znam da sam je jednom stavila i svi su bili u mom redu. Ovaj SOS riper sam probala u formi regeneratora i nije bio loš. A i na akciji je. Njega…
Poezija: Korozija
Već neko vrijemeumivaš se nad kadomi češljaš kosu u hodu na memljivom stepeništupuniš grudi zaprškamai toneš u iščeznuće stvarnost te uvečeispljunepotrošenog predulazna vrata i ne pališ svjetlane gledaš ispijen odrazu ogledalima kako da kažeš klincušto te razočaranogleda sa druge strane zašto si tako posivioda bi preživio i šta si na krajupostao da bi opstao Foto: Pinterest Autorka: Željka Milinčić
Aforizmi Đokice Miljkovića
-U političkoj kuhinji zapržili su mi čorbu. Kusam je u narodnoj. -I zatvorsko odelo je nekakav statusni simbol. -Falsifikovanje diplome se kažnjava. Bezbednije je kupiti originalnu. -U borbi protiv mita i korupcije ima više talaca nego žrtava. -Deseti, jubilarni, nalog da obustavi nelegalno zidanje, investitor je obeležio dodavanjem još jednog sprata. -Život je posvetio ideji. ideja ga je koštala života. -Čovek je naše najveće bogatstvo. Što više ljudi kupiš, to si bogatiji. -Aktivno je učestvovao u demonstracijama vičući sa terase „ua!“ -Uvek sam poštovao stroga životna pravila. To mi je…
Proza: Sweet Child O’ Mine
Pada ceo dan. Nije provala oblaka, jer ona ne bi ni bila pogodna za ovo doba godine, a za ovo njezino doba je odveć toplo. Pada ona tonja, dosadna, uporna, mokra. Pada od jutros. Treba otići po cigare. Po ovakvom vremenu čovek može samo da sedi i puši. Ako ima šta. Ne mogu da obuvam čizme. Već je toplo i žuljaju na lagane čarape – ići ću u platnenim patikama. Valjda neću smočiti noge. Ići ću polako, na prstima, izbegavajući bare. Ipak ne pada jako. Na ulici nikog. Prozori redom…
Poezija: Pecanje
Ti koji si noćasotišao u ribolovdok po talasimatuđe znojave plahteprazniš libidoa puniš egokupi u povratku Minjon kocke onoj koja čekajućiobjavljuje slike s moracrvu sumnje zavaraj trag štoneprestano utrobom gmiže da okrivi žgaravicušto se opet upecalana jedan te isti mamaci udicu Foto: Pinterest Autorka: Željka Milinčić
Poezija: (Ne bih mogao) živjeti bez grada
Ne bih mogao živjeti bez gradabez neona, plastike, metalai buke, gužve po ulicama,bez tvorničkog dima i prometnog smradai blještavih izloga, svijetlećih reklama,bez tramvajske hukei knjiga na policama,sa stereom i videomi brojnim pločamaniti mogu zaspati a da se ne zadovoljimTV bedastoćama Odlazim na selo, na more i otoke,izleti u brda, na planine i potoke,nije to za meneto me nikad nije na dalek put vuklosamo grad i žene Nikad neću napustiti svoj gradpa makar mi srce puklood smoga i decibelaNe, ja nisam za izlete u sela Foto: Pinterest Autor: Nikola Šimić Tonin
Poezija: Veliko spremanje
Kada bih sve tuge usisala,Otvorila prozor da sete izađu,Prašinu nedoumica obrisala,Sklonila teskobe koje se u ćošku nađu…Kada bih promenila zavese sećanja,Maglu uspomena rasterala.Dobro provetrila osećanja,Nadu lepo izglancala…Osmehe bih zaturene pronašla,Čežnju očistila da bude k’o nova.U parkove radosti bih zašlаI donela pregršt snova.Disala bih slobodno, duboko,Mirise nadahnuća da udahnem.Vrata otvorila široko,Dolazećoj sreći da mahnem. Autorka: Vesna Sekulić Izvor: Plavi krug