Poezija: Koraci

Ti ljubavi, puna patetike, ne sviđaš mi se I onaj drhtaj i trenutak kad smo se nespretno poljubili bih volela da se nikada nije ni desio Zašto mora biti sve tako komplikovano sa mojim srcem? Možda zato što nikada nisam tu. Uvek sam negde daleko, tamo kod onog drveta ili ispod mosta posmatram kako reka protiče. Duša luta po kosmosima, a telo sedi pored tebe, posmatra te, izgubljenim pogledom Ne ljutiš se, znam. Razumeš sve, kao i uvek Razbesni se! Nemoj me razumeti! Trgni me! Vidiš da sam svuda; eno…

Ispovesti drvenog filozofa (misli)

Ukoliko živiš u porocima, nemoj da se čudiš ako postaneš porok drugima. Oni će te hteti, a ti ćeš ih trovati, donoseći im trenutno zadovoljstvo. No, biće dosta onih koji će te se rešiti na duže staze. Bio sam na mostu svoga grada i ugledao sam neke katance. Nisam znao šta bi ti katanci trebalo da znače, šta oni tu traže. Osećao sam se kao i obično, kao čovek drugog vremena koji se, pukim slučajem, preselio u ovaj vek. Prosedi nogati putnik mi je išao u susret, te sam ga…

Putopis: Ne daj Bože da te stisne u Budimpešti

FKrenem ja tako vidjeti  grad u kojem nisam bila… Priličan broj godina. Budimpešta moje mladosti. Idem posjetiti kćer koja tamo studira, rekla bih, glumu. Mislim, glumi da studira i ide joj jako dobro. Vlak. Njime se nisam vozila, mogu reći, dvadeset godina (a ti uljudno pretpostavi da sam tada imala 17). Još sam na peronu u Zagrebu i već prisustvujem drami. Dvije minijaturne Grkinje trčkaraju po peronu, mlate ruksacima po nevinim prolaznicima, zaviruju u vagone. Pokušavaju se sporazumjeti s osobom u odori (nadam se da nije pilot). Mojoj prijateljici su…

Proza: Terali se Početak i Kraj i ostale loše bajke

…I videsmo šta se zbi sa onima koji oru po nebu i zlatne kočije kradu. I tako se navrši prethodna noć, srećni care. A šta će nam danas doći do ušiju, ne smislih sama, već priču slušah od pijanog opančara koji je cipele farbao triput, da ne čuje zlo. Rešilo jednom Sunce da se ženi. Maloverni neka ovde zaćute, jer i Sunce ima Nevestu, samo o tom ne voli da govori. I vide Sunce kako se gđica Zvezda Danica šepuri po nebu, kako joj oči svetlucaju i kose se belasaju,…

Putopis iz Holandije: „Ideš se napušavat, ha?“

Ovim riječima je započeo  konverzaciju moj braco kad sam mu rekla da idem u Amsterdam. Drugi komentar je bio Tinin. Idemo po keksiće, jel da? Pa eto, ni od napušavanja ni od keksića ništa. Beba i ja smo se odlično zabavile i bez dodatnih stimulansa. Ima nešto mazohistično u osnovi mog bića. Kako drugačije objasniti da sam ponovo pošla busom kroz pola Europe u tjedan dana. Svi vi koji ste već čitali moje putopise znate što mislim o ustajanju u 4 ujutro pa vas neću ponovo zamarati opservacijom na temu…