Kategorija: Autorski kutak

Poezija: Papirni ljudi

Administrator

Rođeni su pre bukedok su se ljudi gledali u očine zna se odakle jenjihovo pleme krenulozna se samo dokle je doputovalona početku su segrlili sa drvećemkoje im je darivalo svoje životeda bi oni upisivali svojegajili su kult vatrekojim su krotili strah od nje Rođeni sa anomalijomplitkog pamćenjanisu se plašilinepoznatih prostorajer su stvorili mapekojima su mogliiznova da obasjajukutove svojih dušakada bi im se katkad um pomračiopravili su lomačeod jedinih dokaza da su postojali Autorka: Zorica Bajin Đukanović

Proza: Anđeo osvetnik

Administrator

Rakel je jedan od sedam arhanđela. Njegov zadatak je da drži posrnule anđele i demone pod kontrolom, da sudi svima koji prekrše pravila. Uništava zle duhove, a pale andjele baca u pakao. Knjiga proroka Henoka, 2. ili 1. vek p.n.e Nedavno U Hotelu Splendid u Bečićima, 35-godišnja Darja sa ćerkom Keti, drugom decom i roditeljima uživa u poslepodnevnom suncu na terasi iznad mora. Krajem septembra – najlepšeg meseca na Budvanskoj rivijeri – organizovala je dečji maskenbal za ćerkin sedmi rođendan. Neki su se došli iz Podgorice, ili iz Dubrovnika, drugi…

Poezija: Pogled boje mleka

Administrator

Samo tu, u mom zavičaju,nisam svojIzgubljen klizim u očaj Korice izgužvanog bureka na podu starih kola,postaju obrok za bubePuna pepeljara pikavaca i izgužvanih kazni,smrdi na buđU tom đubretu spava istina Kroz šoferšajbnu vidim pticukoja seče neboNe osećam vazduhSuzno oko otežava svetlostSve je beloTaj pogled boje mleka budi u meni gorčinukoja oživljava najgori deo moje ličnosti. Svetla grada su utihnula.Hoću da se sklonim, negde…Osećam se kao neiskorišćena vaza,koja žudi za cvećemŽivot neprimetno prolazi kroz mene,kao ruke kroz mlaku vodu. Kroz objektiv fotoaparatasagledavam kadrirane uglovestare kuće u kojoj sam odrastaoSrećna porodica mi…

Proza: Netko će drugi

Administrator

Otkad sam zašla u respektabilne godine, odlazak tramvajem od točke A do točke B zna se pretvoriti u pravu pustolovinu. Vjerojatnost da ću izaći na pravoj stanici obrnuto proporcionalna je ozbiljnosti teme o kojoj razmišljam. Ako samo sjedim i gledam kroz prozor, gotovo je sigurno da ću izaći na željenoj postaji.Četvrtak je. Četvrtkom idem na thai chi u Maksimir. Pazim na izlazak, jer obično kasnim. A i postalo je prilično zahtjevno naći ih, jer stalno mijenjaju lokaciju i ako ne stignem na vrijeme moj tai chi se pretvori u trčkaranje…

Poezija: Nevinim prolećnim žrtvama u spomen

Administrator

Za vas ću u sebi večni cvet posaditida mogu svakog jutra da ga zalivamda sećanje ne uvene za žrtve malenejer nemoć tužno nebo nada mnom krije,bol i jad nije puka mašta, nažalost gorka istina jes kojom se svako suočiti morapred kim je prepreka životnih gusta gora. Krvavi beogradski maj 2023.nek piru nemoćnih u rešavanju problemabude kraj da ta teška, na bitisanje, ljaga,ne ostane gradskom životu prevaga,neka se Sunce postara da nam osvetli putnevažnim zatrt, da nam razjasni kud krenuti,gde stati, kako se jedni prema drugima ponašati. Došli da uče, znanje…

Poezija: Kod Ruskog cara

Administrator

Čekaj me tamo, gde si me nekad čekaoObuj one plave cipele i stavi kesu na glavuSvaki put kiša – ti si rekaoPretvori mi nedosanjani san u javu Čekaj me tamo, gde smo se držali za rukeNavuci žutu kabanicu i ponesi kišobran za meneSvaki put kiša kaplje niz olukeDok te gledam, krv mi vri niz vene Čekaj me tamo, gde si me uhvatio za ramenaStavi kapu i zaključaj sva vrataRekao si – nemojmo biti dva kamenaPočinjem da se smejem, a strah me hvata Čekaj me tamo, gde su jata golubova najvećaZatvori…

Proza: Taj tajni predmet žudnje

Administrator

 Svoju dugu plavu kosu snažno je zabacivala, šibajući me njome kao bičevima.Grudi su joj se  sudarale a ramena podrhtavala. Ritam se pojačavao. Bedrima je poskakivala  sa mojih kukova. Jecaj je prerastao u krik a trzaji tela nagoveštavali  blizinu njenog orgazma. Ja sam netremice gledao iznad  središta njenih  grudi. Povremeno sam je jezikim dodirivao.      Nismo se poznavali do pre mesec dana. Za mene, ona je bila jedna od bezbroj devojaka koje su  šetale gradom. Lepršave haljine činile su ih  kraljicama modne piste koja se zvala  glavna  ulica  prestonice. Ali sve su…

Poezija: 100 godina sa Aleksandrom Kolontaj

Administrator

A htjela sam da vas štitim i branimda sahranim svako sjećanje na bolne zametke i amanete na društvene nepravderovove i u korov zarasle krovove  Htjela sam da vam oči izbodem zlatnom kopčom da progledateDa odglumim ležećeg policajca kurvu s ćoška ulice  udovicu sveticugrešnicuboksersku vrećupljuvaonicu  sam htjelasamo da vama lakše bude  Da se smanjim na zrno graškasivo popodne bez vazduha daška da budem glas one prve trubei naoštrene na tocilu sablje ralo od motike i grablje da od kolijevke do groba svaku rak ranu iskopa i prva u nju dragovoljno legnemHtjela sam za vas zube da stegnemda vas u tijelu bojažljivog…

Odlomak iz romana „Sotona u soliteru“ Dejana Simonovića

Administrator

Otac i ćerka Očev pogled je bio zažagren. Goreo je od nestrpljenja. Volim kada je takav. „Dakle, tako? Dakle, tako? To je to?“ Privukao je Melanijin roman. Zatim Strahinjin. Stavio ih je jedan preko drugog. Pa prekrio šakom kao da bi da ih sačuva od nekog ko bi pokušao da mu ih oduzme. Pa ponovo razdvojio. Zagledao se u naslovne strane. Na naslovnoj strani Melanijog romana bio je sveštenik bez lica, u mantiji, sa bičem u ruci. Na naslovnoj strani Vaskrsenja Lazarevog bile su muške šake,. Otvorio je, na preskok, nekoliko strana i…

Poezija: Čežnja

Administrator

posmatram s krova daljine plavei sitne glaveprolaznika žurno se roje kao u travisvici i mravijednakog lika oblaci jezde i lahor piricvjetni šeširiniz korzo šeću i niko od njih ne diže okogore visokogdje rode slijeću pritišćem grumen želja u džepupo vrućem crijepuprosipam maštu i sanjam rijeku i orlov leti ružin cvijeti staru baštu i tražim oblak u boji srebrada me pod rebrauhvati krišom odnese tamo gdje smokva rastei male lasteplešu sa kišom gdje mi je biće do srži tkanoi sazidanood zore rosne gdje su mi stope srasle u korui svaku poruzemlje…

Poezija: Serpentina

Administrator

U mojoj kompletno raštimanoj stvarnostiStvari teku svojim tokom, variram…Zavaravam se sitnicama, ozbiljnoKupuju me gramom ljubaznostiNajčešće kasirke u marketimaRadnice u pekarama i kioscimaSvako kulturan može da me prevari.Zato…Izlazim samo kad moramdo posla i nazad, rijetko u kafanuZamišljam da sam u igrici,kao zombiji me love, kao treba da preživimigram uvijek na hard, inače bagujemposljedice stvarne, redovno gubim.Još uvijek isti dječak, ključala krv…najosjetljiviji u razredu, radioaktivanjoš uvijek me stvari voze, prepuštam seizbjegavam ogledala i šišam se na keca.Ne uzimam opijate, nemam zvaničnu terapiju,još uvijek idem goloruk,ošamariću svakog ko mi kaže da iskuliram.A opet…Sapliću…