Poezija: Iza ugla

Iza ugla ove okrugle planeteSkrili se snovi nedosanjaniSlile se suze neisplakaneSvili se neki tuđi dani Iza ugla te Zemlje ravneSati ne teku već tužno mileNi vatre više ognjem ne pekuVjetrovi muklo bez glasa cvile Iza ugla usnulog srcaJoš samo sjeta tiho koračaDok svaka struna od bola pucaČuju se samo odjeci plača Iza ugla svih obziraSamo je prezir što tamom jezdiIza ugla svih mrakovaJoš tinja svjetlo u jednoj zvijezdi Foto: Pinterest Autorka: Tamara Dragić

Poezija: Pratilac

Ne razgovarajte sa mojim pratiocem,Jer i ja Vas odlično čujem,A on ne zna da l me boli glava,Da li sam piškila,Kakila… On je samo osoba koja sada ima vremena,Koju poznajem,Koja je mogla da pođe sa mnom,Da mi pravi društvo,Objasni put i prostor. Ne pitajte me gde su mi roditelji,Da li su Vas u tridesetoj to pitali,Da li i Vi to druge pitate,Ili samo „Ovakve“,Poput mene. Ne mora on da me „Stavi“ da sednem,Počela sam da sedim sa šest meseci,Pa mogu to i sama,Samo nam recite gde da čekamo,Koga i zašto.…

Poezija: Hrabri samurajski ratnik

Hrabri samurajski ratnik,smoren sedi u svojoj kućiMač mu je iznad krevetaVeliki sloj prašine se nakupioNema više sa kim bitke da bije Hrabri samurajski ratnik je otišao u penzijuŽivi sam u staroj brvnariNema komšija u bliziniDa ih ima, već bi ih pobio,jer on ništa drugo ne zna da radiNema ženu, jer bi i nju ubioAko ne ubije bar jednog živog stvora,taj dan je izgubio smisao Hrabri samurajski ratnik gladuje,jer ne zna ni jaja da ispržiPoražavajuće je sve toIzgubio je svoj identitetPo ceo dan leži u krevetuČeka dan kada će se ugasiti…

Poezija: Pozorište

Krečnjački invalidi prigovaraju sa njenim inspiracijama,koje su razonoda na jugoslovenskim, srpskim uvojcima.Vama se okrenu savremene kazaljke.Na njoj prelome se idealne od žada maske.Uočavate mlaz Dravić Milene, prosvećene literature.Po samim koricama njene, lične su konture. Opširno, književno dohvata uvažena šminka,ciklon povodljiv i bezimen kao publika.Na decenije već nailazi odabrano umeće.Tu mimiku komičnu vama prepustiće. Ma sve, ma sve oduzima prožeta drama.Presvisla je u njoj dama.Za komadom odsečnim,pobegla je delom svojim. Istkane izražajnim, poetičnim vrpcama čigre,sežu do vaših ušiju sluh opere.Dijalogom se sukobe, monologom šikljaju gromade,svog doba neprevaziđene legende. Neizvesno će još…

Poezija: Rimljanka

Kažeš da sam tvoja RimljankaVoliš moje crte licaJa znam da plovim morima kao sirena.Ponosim se svakom crtom svog izdankaVolim kad mi stopalo oslika moja ulicaJa sam Rimljanka svakog trena.Kažeš da sam antička vila,Voliš moju crnu kosu,Ja umem da se nosim sa tvojom snagom.Kažeš da sam tvoja ikona stila,Voliš me mokru i bosu,Zamišljaš kako ideš mojim tragom.Kažeš da te podsećam na PenelopuVoliš moju vernost i samoću,Čekala sam te deset godina.Pratiš me u stopu,A ja te želim , ja te hoćuNek me proguta noćna tmina.Kažeš da imam snagu Kleopatre,,Umivam se vodom hladnog…

Poezija: Gernika

metro je punpognuto čelo lupka od prozorkao od stablo djetlićev kljun kažiprst struže zanokticepo lijevoj stranimoždane maseprolaze skice nad lavaboom javnog vc-anapuklo staklood lica pravi Pikasov rad pod đonovimamokrim od kišeasfaltirana ulica dišei tuđi grad nešto mi falii taj je malizakržljan diospleten u lance mog DNK melanholijaljudskog oblikanedovršena na platnu slikapostajem ja Foto: Pablo Pikaso „Gernika“, detalj (Wikipedia) Autorka: Željka Milinčić

Proza: Baka Beka

Ako promenite način razmišljanja, promenićete i svoj život Vejn Dajer* 2003. Ja sam jednostavno, jedan veliki neuspeh, a život je prema meni uvek bio nepravedan. Možda ja i zaslužujem sve te loše stvari… Ljudi su prema meni uvek samo ljubazni, nikad iskreni! Smeškaju se i tapšu me po ruci, ili po ramenu, a u stvari me ne vole. I tu se ništa ne može promeniti. Svake večeri, pred spavanje, ja proživljavam iznova sva loša iskustva i razočarenja proteklog dana. Sa mojih 70 godina, nije ni čudo da me stalno obuzima…

Poezija: Umjesto razglednice

Čuli smo se jutros. Mlađeg je upisao na rukomettamo je to nacionalni sportplav je pa se odlično uklopio…i priča, znaš djecu upijaju sve…sad oboje rade, pa je lakšekaže može se, kaže uštedi se…sve je pokriveno sistemskiimaš prava i benefite, sve priznajuosjećaš se kao čovjek… Uskoro će početi u strucimisli da će biti posla,Danci pucaju kao i mi…možda još lakše, ne zna…hladni su zbog vremenaili je vrijeme takvo zbog njihnije još utvrdio…mladi povraćaju po metroustariji kukaju na migrante…sa našima se kaže ne miješa… ima rasizma, šovinizma…i svakog drugog izmaali o tome…

Poezija: Posthumno

Ja sam najbolje pesme pisaoza tebe, majko /posthumno/. Sva ova piskaranja o životu,o ljudima, o zemlji i nebu –ne vrede ni dve pare, majko. Ne kunem se više u ljubav,takvi je na kraju prodaju iizgube i pre nego što je nađu. Sve ovo je jače od nje, dublje,izrezbareno do kostiju –i uzalud sam slomio satove,vreme nije stalo, stao sam jasa pisanjem o tebi, za tebe. Ja sam najbolje pesme pisaoza tebe, majko /posthumno/. Autor: Dušan Stojković Foto: Pinterest