Poezija: Oda Isaku Babelju

Mikici Iliću Revolucija se zadihala! Neustrašiva Revolucija! Pesniče! Budi počastvovan da popišeš inventar ideja, ljudi i stvari kojih se Revolucija prejela – skini naočari sa nosa, odagnaj jesen iz duše! Novograd-Volinsk je zauzet danas u zoru, godina hiljadudevetstodvadeseta, na horizontu se, pod suncem, pomalja nevina heljda, sva poput pozlaćenih krovova dalekog manastira. Dok prelazite Zbruč između srušenih mostova, neko se davi i psuje Presvetu Bogorodicu, rzanje konja i pesma pružaju se nad talasima, iznad blještavih jama i mesečevih zmija. (Te noći sanjaćeš košmar, u oskrnavljenoj kući, na tesnoj postelji pored…

Poezija: ***

Namestiću srce u taktu Čuće se puna nota Namestiću i Osmeh Gledaću širom otvorenih očiju Kako bez snebivanja Odmaraš na pustim bregovima Neprijateljskih prostora Čelični vazduh Zatvoriće vulkan pred erupcijom Modri oblaci okupiraće nebo Avioni ce mlazom Uputiti s.o.s. Feniksu koji vapi Za slobodom Ispod 12 rešetaka Jezera će se probuditi Ali ona neće moći Neće smeti Išta reći I ja ću morati Da ga pomilujem Oslobodim I sačuvam Oprosti Što ti ga nikad Nisam pomenuo Nisam na to imao pravo Autor: Maša Grujić Facebook Twitter Google + Linkedin

Poezija: Novo novosadsko groblje

O, svi su oni nečiji na plodnoj plantaži smrti, ovlaš pokriveni zemljom, tek da se ne može čuti bodlerovska gozba crva i proizvodnja humusa, tek da se ispiše povest nad kostima dinosaurusa. O, svi su oni nečiji – zar nismo urezali u kamen, kao u večnost, imena, patetične poruke? I pramen kose postrigli i razvejali u vetar? (Zaboravljeni preci popisani su uredno u Božijoj kartoteci.) O, svi su oni nečiji na „Novom novosadskom groblju“ i širom Zemljinog šara, niko da umakne koplju nepogrešivog lovca; Svi izmešani sa nama, o, svi…

Poezija: Muzika tijela

Promatram te pogledom providnim – željna tijela romantičnoga ali istovremeno strastvenoga hajde, dozvoli mi da pustim muziku što veže, zbližava muziku francuskoga majstora za ublažavanje erotskih namjera zamolio bih te za ples ali onaj ležerno prljavi u kojem nema fizičkog vođe jer se i sama audio umjetnost ponaša kao takva važno je samo ostvarenje fantazije – dva tijela pripijena jedno uz drugo ruka ni na leđima ni na stražnjici – taman da se ostvari ravnoteža ležerno prljavog plesa Promatram te i želim potisnuti žudnju za tobom umom i tijelom božanskim…

Poezija: Želim lično gospodina Valentina

Ne želim Kliše crvenih ruža u celofanu Mocarta u čokoladnom obliku Plišanu mečku da mi se pomiče po sobi i krevetu Ne želim večeru Ne želim 876 dana veze Ne želim godišnjice i retorička pitanja “zaprosio te još uvijek nije” “možda ti za Valentinovo nešto sprema, ali se previše ne nadaj” Ne želim inžinjera, doktora, Ni modela ni voditelja šou programa Ni pilota ni fudbalera Ne želim majkinog i maminog sina iz obitelji malih poduzetnika ili starih zanatlija Ni onog sa kućom na moru koji zna da skija Ne želim…