Aforizmi Nedelja Neđe Paunovića (II)

Mnogo očajnika po glavi stanovnika praznih novčanika! Postoje li industrije ili postrojenja gde se stvaraju poštenja? Našli se pitanjem u čudu, oni što bi trebalo „mušterije“ da budu! Statistička je greška, kad se čovek u muči smeška. Po pitanju kvarnosti, mnogo je solidarnosti! Ja bih pod hitno da živim elitno. Stavljam veto na život k’o pseto! Zbog mirnog sna imam košmarnu svakodnevnicu! Mole se svi gladni da ustupe red još gladnijima! Nekako ide komentar, on i kriminal… Naoružajmo se strpljenjem, makar pucali u prazno. Autor: Nedeljko Neđa Paunović Foto: Pinterest

Poezija: Mak

Kroz iščezlu misaoKroz prazan dlanKroz pogled dalek i stranKroz tihi korakKroz prozirnu sjenkuDrhti crveni mak… Zove me sutonNebo me grliSlutnjom se boji zrakNedostajanje se zovešDuša vodi hrliKroz drhtavi crveni mak… Polja su zaspalaNi leptira nemaDiše se pjesma gluvaU polju je zastalaNebeska temaI mak je laticom čuva… Prigrli život, raširi krilaNek’ strast po srcu grebeZaplovi kroz mak jer leptir si bilaJoš jednom udahni sebe! Autorka: Jelena Kovačev Foto: Pinterest

Poezija: Guta nas zemlja

Nemir vojnika na stražipodrhtava u prozirnoj magli.Čuva nas od izgubljenih ratovakoji će se desiti, kad nas više ne bude . Prelazim sa jedne na drugu stranu.Dvostruki špijun koji se pravdaženi za odsutnost,zaboravio je svoj identitet. Bezlična masa prazninecuri niz prašnjavu komodu.Usisavam ustajali vazduh iz trube,koji se nastanio bez dozvole.Zamišljam zvukove talasa u okeanu,dok slušam reku koja plovi. Ispod šešira, čoveka koji puzi,živi ptica,sakrila se od prirode koja je motri,dok nestaje u blatu. Karirana haljina žene, dok leprša,ispisuje njenu tugu u vazduhu.Plač deteta kome je ispao sladoledpostaje razvodnjena bara suza. Kamiondžija…

Poezija: Pjesma

Na uglu usana mi sjediš.Previše osmjeha može da te otjera.Na kućnom pragu pas nam reži,S riječima kreće i ljubav i potjera. Vinom se nekad tješim u noć,Kao da krv sve ne spira,Ne treba mi san ni pomoć,Treba mi jedna kafanska da zasvira. Nemoj da misliš da ne znam da pjevam.S tvojim imenom sve pjesme počinju.Kad nebom munje zasijevaju,Sjetim se tvojih ruku i tvojih očiju. Autorka: Aleksandra Lekić Vujisić Foto: Pinterest

Poezija: Treći tango

Moja ćerka svira na trgu u gradskoj muzici neku skalameriju koja zamjenjuje klasični klavirsintisajzer ga zovu –kaže pogrdno moj tata kojeg ta buka užasno nervira Sinestezirano vrijeme udružuje sve zvuke i sva čula a ja se još nekako nadam da udružiće opet stare Slovene(stalno je molio boga da ne bude kao ja) – goli hirda ne udara na poene Ona svira valcer iz Prvog ešalona sovjetskog filma koji nisam stigla da odgledam ali pamtim neke rimejke domaće aluzijena tu temu Komsomolaca koji odlaze u kazahstanske stepes namjerom da se preko noći obogate Nisam ni morala da gledam(ta odživjela sam…

Poezija: Krug

*Izbor iz zbirke pesama „Kalem“ čujem ga kako umoran dišena mom stomakuuspavljuje ga kapljica kišešum u mraku na mojoj koži toplina dahai miris julapo njemu hladna prašina strahaod mojih čula zna da slušam, ali ne čujemšta pjeva sanzna da diram, a ne milujemruke mu dlan neka spava na mom tijeludok dan svićekad mu sebe ne dam cijeluveć djeliće ja ću nebom zaplutatika istokui sa mišlju odlutatidrugom oku Autorka: Željka Vračević BIOGRAFIJA Željka Vračević je rođena 22. 9. 1991. godine u Prnjavoru. Osnovnu školu je pohađala u Gornjim Smrtićima, srednju Gimnaziju…