Intervju: Aleksandra Anja Mijović – „Ne verujem da se neko može roditi zao“

Imamo priliku da vam donesemo priču o kriminalističkom romanu “Otpadnici – Slučaj prvi” autorke Aleksandre Anje Mijović koja je i glavna urednica portala “Direktna reč”. „Otpadnici“ nisu tamo neki ljudi s periferije vašeg uma ili televizijskog ekrana. Oni su tu u nama ili pored nas. O čemu se tačno radi možete videti u nastavku ovog članka. Kako ste uopšte došli na ideju da pišete baš o „otpadnicima“?– Mnogo me žulja nepravda. Verujem da svi pisci najbolje pišu o stvarima koje nemaju. O kojima samo maštaju. Tako i ja maštam o…

Proza: Pamti, pa vrati

Upravo sam na nekom sajtu pročitala: „Rekli su da pamtiš, pa da vratiš. Ja verujem da život vraća sam.“ Znači, neću da se osvetim, al’ se nadam da će život to umesto mene da uradi. Divnom, svilenom mašnom vezana zloba oko vrata onog koji izgovara ovo… Kad nećeš da se osvetiš nastaviš dalje. Ne čekaš da se osveti život, đavo, anđeo ili neko treći. Neću, zabole me i gotovo. Teram dalje, ne trošim vreme na tebe. Briga me. Živim svoje. Prevazišla sam. Pomirila se s tim, oprostila. Nije mi potrebno…

Intervju: Tim programera razvija igricu „Zoundark“ za osobe oštećenog vida

Programeri i njihov tim razvijaju audio igricu koju će moći da igraju i ljudi sa oštećenim vidom. Ovo će, nadamo se, biti prvi, ali ne i poslednji ovakav projekat koji se realizuje u Beogradu. Ljudi koje ću vam predstaviti rade na tome da ljudima bez oštećenog vida prikažu život i način svakodnevnog snalaženja u prostoru slepih osoba. Pored toga, sama igrica je specifična i zato što su ovi ljudi tokom samog rada upoznavali slepe osobe i njihove mogućnosti. S obzirom na to da će ovu igru moći da igraju i…

Proza: Sledeće noći

Sretnem te nekad na ulici i samo prođeš. Nikad me pred ljudima ne gledaš. Ideš svojim putem, sakrivaju te dan i gomila. Braon jakna, plava kosa i zelene oči. Prepoznala bih te čak i kad bi hodao pored ljudi sličnih sebi. To po mene nije dobro, video si sam u onom marketu. U redu na kasi braon jakna i plava kratka kosa ispred mene. Mislila sam: „Iskuliraj, umišljaš“, a onda si se okrenuo i ja sam vrisnula, pa pala u nesvest. Gomila ljudi se skupila oko mene i zvali su…

Proza: Srećna žena

Ti si slika i prilika savršene žene. Obrazovana si, rečita, duhovita i uvek nasmejana. Taj osmeh nosiš kao bundu. Kao čizme, haljinu, šminku ili rukavice. Kao sliku koju si o sebi naslikala. Nikad ne izlaziš iz kuće pre šminkanja, antidepresiva i kafe. Nikad ne bi priznala da imaš te rituale. Naglašavaš svoju sreću pred svima, uvek, uvek. „Srećna sam…“ „Ja sam stvarno ispunjena žena. Srećna sam u svojoj koži“ – Govoriš to naglašavajući reč; „srećna“ Kao mantra, kao bunda, kao šminka i ta sreća te prati kao tvoja slika. Kao…

Proza: Dugme

Godinama je trčao za mnom kad odem u kupatilo da se tuširam. Bez reči, bez kucanja ili smejanja. Samo se prišunja i ugasi bojler kao da je to nešto sasvim normalno, nešto što svi rade i što se podrazumeva. Jedan njegov komšija je nastradao dok se kupao zato što nije to dugme oborio dole. Prvo je pričao: „Gasi, Milice, ne bi bilo lepo da pogineš“, Ali brzo je shvatio da nema vajde od priče, pa je počeo samo da ide za mnom i gasi. On gleda TV ili igra igrice.…

Proza: O knjigama

Sve što mi nije dao život dale su mi knjige: Dobar rečnik, Iskustvo, Putovanja u svakakve zemlje i gradove, Kroz prošlost, Budućnost i neku drugačiju sadašnjost. Knjige su mi omogućile da osetim: Prvi i drugi svetski rat, Život tokom Napoleonove vladavine, Revolucije, Zatvore, Izbavljenja, Utapanja, Borbenost, Kafane, Crne i bele noći kroz dane, Viktorijansko doba, Rimsko carstvo, Putovanje kroz vreme, Život na pustom ostrvu, Život sa dalekim plemenima, Život na izmišljenim planetama, Život u prelepim i divljim krajevima, Život u surovim uslovima u kojima moraš dobro da napregneš mozak i…