Poezija: Pratilac

Ne razgovarajte sa mojim pratiocem,Jer i ja Vas odlično čujem,A on ne zna da l me boli glava,Da li sam piškila,Kakila… On je samo osoba koja sada ima vremena,Koju poznajem,Koja je mogla da pođe sa mnom,Da mi pravi društvo,Objasni put i prostor. Ne pitajte me gde su mi roditelji,Da li su Vas u tridesetoj to pitali,Da li i Vi to druge pitate,Ili samo „Ovakve“,Poput mene. Ne mora on da me „Stavi“ da sednem,Počela sam da sedim sa šest meseci,Pa mogu to i sama,Samo nam recite gde da čekamo,Koga i zašto.…

Radi sa sobom šta hoćeš, al’ poštedi druge

Ovih dana često slušam priče da je ovaj od onog krio da ima Koronu i slično. Razlozi su nekad toliko glupi da bi bili smešni samo kad situacija ne bi bila zaista ozbiljna. Jedan od primera je: Umro deda, ali nisu rekli da je umro od Korone, pa se pola sela skupilo na sahrani i sad, što bi rekla moja pokojna nana: „Vuuuna Kićooo“! Šta znam, valjda im je bitnije kol’ko ljudi će da proba pitu s jabukama na groblju i riblju čorbu posle sahrane od toga da l će…

Kad se ništa drugo ne može

Najviše me iritira ono: „Daješ mu za drogu“, ili: „Oni prose organizovano, žive od toga k’o bubreg u loju“. Budimo realni i potpuno otvoreni da, makar na sekund sagledamo stvari onako – kako nas nisu vaspitavali. Pokušajmo da obujemo tuđe cipele iako su nam nepoznate, neudobne, male ili velike… Počnimo od te droge: Narkomanija je bolest celog sveta, koja prodire u sve pore društva i sistematski uništava čoveka malo po malo. Jede te mnogo više, dublje i bolnije od bilo koje druge zavisnosti. Pojede ti novac, prijatelje, porodicu, ako si…

No problem

S vremena na vreme I vrlo malo pratim ovu hajku na migrante. Trudim se da ne radim to redovno, jer me nervira nivo primitivizma koji nazirem ispod cele te priče. Takođe, trudim se da se ne mešam u rasprave tog tipa, jer stvarno ne znam šta da kažem ljudima koji ne kapiraju da bi i oni sami smrdeli k’o kontejneri da nemaju gde da se okupaju. Fakat je sramota što u glavnom gradu nigde ne postoji javni tuš koji može koristiti svako bez obzira na to da li ima dokumenta…

Pre takvog pitanja

Drug je pitao svog mlađeg brata: „Ko su po tebi veliki ljudi?“ Rekla sam mu da se deci ne postavljaju takva pitanja, pogotovo ne deci koja nemaju nikakvog kontakta sa knjigama. Ni nas to niko nikad nije pitao, sam se odgovor s godinama u nama formirao. Kada bih pitala mlađe generacije ko je po njihovom mišljenju veliki čovek dobila bih odgovore koji mi se ne bi svideli, koji bi me rastužili. Da je neko pametniji to pitao nas kad smo imali četrnaest ili petnaest godina i njega bi odgovor porazio.…

Prikaz knjige „Zašto se niste ubili: Traženje smisla življenja“ V. Frankla

Ako već hoćete da vas neko motiviše, da vam otvori neke nove horizonte i pokaže nešto što možda do sad niste znali o svetu oko sebe, manite se YouTube-a i zaronite u knjige Viktora Frankla. Upravo čitam jednu njegovu i baš sam srećna što sam otkrila ovako zanimljive, poučne i duboke radove. Radio je s Frojdom, ali je bio bliži Adlerovim stavovima. Mnogi stručnjaci pričaju da je Franklova škola treća Bečka. Prva je Frojdova psihoanaliza, druga Adlerova individualna psihologija, a treća, kažu, Franklova logoterapija ili njegovo traganje za smislom. Pokupio…

Recenzija romana „Otpadnici“ Anje Mijović

„Živimo u vremenu gde se gaze slabiji. Samo ja ne priznajem da sam slabiji, kapiš?“ Iz Anjinog pera ovo izgovara inspektor Uroš Stanić. Jedan od retkih likova iz knjige koji će mi još dugo, dugo ostati u sećanju. „Otpadnici“ nisu tamo neki ljudi s periferije vašeg uma ili televizijskog ekrana. Oni su tu u nama ili pored nas. Ovo je priča koja sam Beograd besi na Terazijama svojom golom istinom. Knjiga me je oduševila, raspametila, upišmanila, obalila i dotakla mnogo dublje no što mogu rečima da opišem. Čitajući, mogla sam…

Intervju: Aleksandra Anja Mijović – „Ne verujem da se neko može roditi zao“

Imamo priliku da vam donesemo priču o kriminalističkom romanu “Otpadnici – Slučaj prvi” autorke Aleksandre Anje Mijović koja je i glavna urednica portala “Direktna reč”. „Otpadnici“ nisu tamo neki ljudi s periferije vašeg uma ili televizijskog ekrana. Oni su tu u nama ili pored nas. O čemu se tačno radi možete videti u nastavku ovog članka. Kako ste uopšte došli na ideju da pišete baš o „otpadnicima“?– Mnogo me žulja nepravda. Verujem da svi pisci najbolje pišu o stvarima koje nemaju. O kojima samo maštaju. Tako i ja maštam o…

Proza: Pamti, pa vrati

Upravo sam na nekom sajtu pročitala: „Rekli su da pamtiš, pa da vratiš. Ja verujem da život vraća sam.“ Znači, neću da se osvetim, al’ se nadam da će život to umesto mene da uradi. Divnom, svilenom mašnom vezana zloba oko vrata onog koji izgovara ovo… Kad nećeš da se osvetiš nastaviš dalje. Ne čekaš da se osveti život, đavo, anđeo ili neko treći. Neću, zabole me i gotovo. Teram dalje, ne trošim vreme na tebe. Briga me. Živim svoje. Prevazišla sam. Pomirila se s tim, oprostila. Nije mi potrebno…

Intervju: Tim programera razvija igricu „Zoundark“ za osobe oštećenog vida

Programeri i njihov tim razvijaju audio igricu koju će moći da igraju i ljudi sa oštećenim vidom. Ovo će, nadamo se, biti prvi, ali ne i poslednji ovakav projekat koji se realizuje u Beogradu. Ljudi koje ću vam predstaviti rade na tome da ljudima bez oštećenog vida prikažu život i način svakodnevnog snalaženja u prostoru slepih osoba. Pored toga, sama igrica je specifična i zato što su ovi ljudi tokom samog rada upoznavali slepe osobe i njihove mogućnosti. S obzirom na to da će ovu igru moći da igraju i…

Proza: Sledeće noći

Sretnem te nekad na ulici i samo prođeš. Nikad me pred ljudima ne gledaš. Ideš svojim putem, sakrivaju te dan i gomila. Braon jakna, plava kosa i zelene oči. Prepoznala bih te čak i kad bi hodao pored ljudi sličnih sebi. To po mene nije dobro, video si sam u onom marketu. U redu na kasi braon jakna i plava kratka kosa ispred mene. Mislila sam: „Iskuliraj, umišljaš“, a onda si se okrenuo i ja sam vrisnula, pa pala u nesvest. Gomila ljudi se skupila oko mene i zvali su…