U Kinoteci uskoro počinje „Fest klasik“

Jugoslovenska kinoteka: Fest klasik 2020 Uzun Mirkova 1 / Kosovska 11 / Od 29. 2. do 8. 3. 2020. Već tradicionalni program Fest klasik ponudiće publici od 29. februara do 8. marta u Jugoslovenskoj kinoteci niz bisera svetske kinematografije, među kojima čak pet digitalno restauriranih ostvarenja otkupljenih samo za prikazivanje na festivalu. Među njima su italijanska komedija i drama „Mimi metalac“ (1972) Line Vertmiler, zatim „Krik“ (1957) velikana svetske kinematografije Mikelanđela Antonionija, kao i kultni „Nebo nad Berlinom“ (1987) Vima Vendersa. Prava poslastica za filmofile biće „Apokalipsa danas: Finalna verzija“…

Premijera predstave „Ajnštajnova izdaja“ u Teatru „Vuk“

U subotu, 29. februara 2020. godine, na velikoj sceni „Aleksandar Popović“ u Teatru VUK, održaće se premijera novog komada Erika Emanuela Šmita AJNŠTAJNOVA IZDAJA u režiji Andree Ade Lazić. AJNŠAJNOVA IZDAJA je ozbiljna komedija, o dva neobična čoveka, koji se sreću na obali  jezera u Nju Džersiju, četrdesetih godina dvadesetog veka pokušavajući da nađu zajedničku tačku oproštaja, sebi i svetu, koji je uvek na ivici uništenja. Albert Ajnštajn, humanista i pacifista, genije, strahuje da će nacisti napraviti prvu atomsku bombu. Da li treba upozoriti Ruzvelta, dati priliku Americi da pobedi…

Izložba „Vragolanka“ uoči Dana Baleta SNP-a

Godine 1950, Ruskinja Marina Olenjina (1907-1963) je sa jednom grupom od skoro tridesetak igrača stigla iz Beograda u Novi Sad. Osmog marta, pre tačno sedamdeset godina, ona je osnovala Balet, pri Operi, bila prvi šef Baleta i koreograf SNP-a. Iskusna umetnica i poznavalac baletske umetnosti, strog i zahtevan pedagog, ona je sa mnogo elana, umeća i ljubavi prenosila baletsku azbuku na novosadske početnike i od njih gradila ansambl sa kojim je ostvarila predstave koje se pamte. Danas ansambl ima preko sedamdeset baletskih igrača, dvanaest baletskih naslova, klasike i neoklasike, učestvuje…

Ovogodišnja „Zlatna kulisa“ počinje pod sloganom „Udahni slobodno“

Ovogodišnje izdanje pozorišnog festivala Kulisa, 6. po redu, održava se pod sloganom UDAHNI SLOBODNO, i predstaviće neka od najnovijih teatarskih ostvarenja amaterskih i akademskih pozorišta Srbije. U takmičarskom delu festivala naći će se šest predstava, dok će Akademsko pozorište SKC-a, na samom zatvaranju festivala, u čast nagrađenih, izvesti predstavu Totovi. Odluku o najboljima donosiće dva žirija – Stručni žiri i Žiri učesnika. Stručni žiri čine: Bojan Dimitrijević, pozorišni i filmski glumac, Marko Marković, glumac Narodnog pozorišta u Somboru, i Stefan Pavlović, umetnički rukovodilac Krik teatra. Žiri učesnika sastavljen je od…

Izložba „O stvarima: 25 legendi Centra za kulturnu dekontaminaciju“

Subota, 29. februar u 12h Centar za kulturnu dekontaminaciju vas poziva na otvaranje izložbe „O stvarima: 25 legendi Centra za kulturnu dekontaminaciju“, čime se obeležava 25. godina od osnivanja Centra, i početak projekta „Raznorodnost u kulturi i aktivizmu“. Izložba „O stvarima: 25 legendi Centra za kulturnu dekontaminaciju“ predstavljena je 1. januara 2020. i razvijena je tokom proteklih meseci u zajedničkoj akciji kroz otvoren poziv javnosti da se predlože predmeti vezani za istoriju Centra za kulturnu dekontaminaciju. Dvadeset i pet predmeta, izloženih uz priče o njima, pokreću kolektivni napor ka reaktivaciji sećanja…

Dan Muzeja Vuka i Dositeja

U petak, 28. februara 2020. godine navršava se 71 godina od osnivanja Muzeja Vuka i Dositeja. U izložbenom prostoru Muzeja Vuka i Dositeja biće otvorena izložba Dositejev licej, slike, crteži, fotografije. Iz kolekcije Muzeja Vuka i Dositeja Narodnog muzeja u Beogradu. Izložba sadrži umetnička viđenja Dositejevog liceja tokom njegovog dugog trajanja. Izloženi su radovi u tehnici ulja na platnu, akvarela, pastela i crteža tušem i olovkom. Zgrada nekadašnjeg Dositejevog liceja – Velike škole koja je u ovoj zgradi radila od 1809. do 1813. godine, bila je inspiracija umetnika. Izložbena postavka,…

Prevod: Ada Negri „Kinematograf“

            Ada Negri je rođena u Lodiju 1870e godine. Ostala je siroče bez oca kada joj je bila jedna godina. Ostajala je sa bakom koja je radila, a mama joj je radila u fabrici lana kako bi joj omogućila da ide u školu. Zapisano je da su je zvali Dinin. Ada se kao mala igrala sa devojčicama iz aristokratske porodice Ćinđa za koju je radila njena baka. Adu su često ponižavali zbog njenog siromaštva. Zbog toga, Ada je od malena postala osetljiva na nejednakost i podele koje postoje u društvu,…