Oznaka: avangarda

Izdavačka kuća „Utopia“: Oaza humanistike

Administrator

U svakodnevnoj komunikaciji često možemo čuti kako humanistika i kultura doživljavaju svoj suton i mračni sunovrat. Činjenično stanje je da smo daleko od zlatnog (20.) veka svetske avangarde, ali je kompromisno prihvatiti činjenicu da humanistika više ne postoji. O tome najbolje svedoče poslednji bastioni avangardne misli, čitave „male“ oaze opšte kulture i znanja, koje je čovečanstvo unazad vekovima baštinilo. Jedna od njih je upravo izdavačka kuća „Utopia“ (Vojvode Milenka 52A/III/12A, Beograd), koja se pored izdavačke delatnosti bavi prodajom književnih antikviteta, stripova, majci, slika i kompakt-diskova. Artikli koje „Utopia“ nudi nisu…

Intervju: Josipa Lesinger – Poezija kao stil života i psihički dom

Administrator

Šta poezija zapravo označava? Ako konsultujemo romantičarsku epohu možemo uočiti da je ona dar od Boga koji je namenjen pojedincu. Pesnik je u romantizmu, slično kao i u antici, neko ko poseduje božansku iskru, neko ko je blizak bogovima. Kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka unosi određenu dozu prevrata, koja svoj vrhunac doživljava jasnim utemeljenjem avangardnog pokreta. Tada poezija i umetnost u načelu bivaju oslobođeni elitističke koncepcije. Pruža se mogućnost da poeziju svi čitaju, ali i pišu. Stoga definicija poezije u savremenom ustrojstvu može biti nešto što je lično, ali i…

Poezija: Princu

Administrator

„Poeziju će svi pisati.“ Reče velikan koga je ubila reč u doba socijalizma. Prinče, tvoja vizija diše kroz vidokrug Istine. Ali današnji stihovi stežu omčom hermetizma. Poeziju neće svi razumeti. Poeziju, dakle, svi pišu, odnosno prozu u formi stiha. To je u redu, rima ponekada razvodni jačinu oblika. I psovke su u redu – Bukovski je kralj takvog izraza. No, postoje vulgarizmi koji su tu samo radi šoka. Onda je bolje biti „patetičan“ kao Desanka, jer nije avangardno sve što iskače izvan svog toka. Poeziju, eto, svi pišemo, hvala ti…

Stvaralaštvo Branimira Štulića (I)

Administrator

Branimir je u svojim pesmama često pevao o ideologiji, društvenom poretku, revoluciji zauzimajući kritički stav. Kritikovao je učmalost, dosadu, pomirenost i prihvatanje nametnutih pravila umesto borbe protiv njih: „Rekoh sebi / Moj Bože koliko demagogije sustavno / poređane u artiljerske salve / koliko pokradenih misli iza kojih ne stoji / ništ osim / mržnje / sujete / vlasti.“ „Kad fazani lete“ Pevao je i o revoluciji u pesmi „68“ opisujući propalu revoluciju, nekadašnji žar studentskog života, propalu želju da se nešto promeni. U liku srednjoškolskog profesora daje se slika nekadašnjeg…