Hladan dodir zemljeBudio je jezu u meniBeli leptirLeteo je iznad moje glaveNisam osetila Prisustvo sebeSamo pokrete leptiraZgrčeno teloI strah Autorka: Dajana Đurić Foto-izvor: Pinterest
Oznaka: strah
Proza: ***
I… zapita se ponekad. Da li negde tamo napolju diše još neko čija duša pulsira poput njene? Čije misli i srce, svaka pora, žude za istim zalaskom sunca. Pati li, nesvesno, zbog njenog bola, raduje li se kišnim kapima kao ona? Oseća li miris stare knjige kao deo svog bića? Voli li zalutalu mrlju od kafe na iskrzanom parčetu papira, kao što voli i svoje pege na nosu? Da li čuje one iste gromove koji joj, katkad, prostruje kroz žile i nestanu u bezdan? Potreban joj je neko sličan njoj.…
Poezija: Ponekad
Ponekad Često ponekad Želim da poletim Da stanem na ivicu Senku svoju da držim za ruku Hrabro da savladamo tu liticu Ja i ja Ponekad Grizem ove nevidljive okove Ali još uvek ih ne sečem Samo nespretno grebem Plašim se straha Možda potpune slobode Letenja koje te ostavlja bez daha Ponekad, sanjam te daleke dokove I želim da poletim Ali često ponekad Plašim se da neću umeti da sletim Autor: Dajana Ristić
Recenzija crtanog filma „U mojoj glavi“ (Inside Out)
Zadesilo se da sam bila u HR kad je počeo dan za 10, to je dan kada su filmovi, grickalice i sokovi 10 kuna, iskoristila sam priliku i sa sestrom u CineStaru u Portanovi pogledala ovaj genijalni crtić (inače postoji i kod nas takav dan – održava se u CineStaru u tržnom centru BIG, karta je 160 dinara). Tog dana bus koji je vodio do Portanove bio je krcat, pribili smo se jedni uz druge kao sardine. Velika pometnja se pravila oko filma „Gradovi na papiru“ i crtaća „Malci“ (to…
Poezija:***
Ne bojim se tebe. Ali mrzim te. I ne prestaj da mi po zidu lobanje grebeš. Ne bojim te se, a trebalo bi. Jer zaista ne znaš ko si ti. Ko si ti Meso i kosti? Ti, ko si? Trnje pod prstima i sazvežđa u kosi? Ne bojim se tebe. Jer tebe volim. I ležim nepomičan i umršen svojim telom golim. Na vratu zubi. Na vratu rupe za oči. Na vratu glava. A tvoja glava u jednom trenu spava. Pokrila i sakrila je trava, i ćebad beskrajna plava. Autor: Miloš…
Poezija: ***
Ne razumem poriv za ubijanjem. Možeš ubiti bubu, ali nećeš ubiti i strah od iste. Možeš ubiti i čoveka, lagano rezbareći zidove gušterače. Ili mu smrviti maljem skelet i slušati melodiju kostiju koje se uvijaju pod zvukom isplaženog jezika. Možeš ih ubiti na milione i postati bard krvavih pirova. Ali nećeš istrebiti Čovečanstvo. Autor: Milica Milošević
Ljudi: Strah od osuđivanja
Fali nam iskrenosti, fali nam taj potpuno otvoreni razgovor sa nekim. U želji da budemo dopadljivi drugima gubimo iskrenost manje ili više. Kad odeš na neki razgovor za posao nećeš reći: „Znate ljudi, ja sam lenja, ali mi trebaju pare, pa sam došla ovde.“ Pokušaćeš da pretstaviš sebe u što boljem svetlu. Neki ljudi tad preteruju, neki ne… Isto je i kad ti se neko sviđa. Pokušaš da mu se približiš kroz razgovor. Pričaš mu o onome što ne želiš da kriješ, onome što je dobro u tebi. Nećeš sigurno da mu kažeš: „Nekad noge ne operem…