Društvo: Slepci o slepima

Od ranog jutra znam da će mi ovo biti potpuno grozan dan, al’ nije mi to tema ovog teksta. Pet je sati izjutra, kiša je prestala, ptičice skromno cvrkuću, a ja ne verujem svojim ušima. Osim što mi je NVDA poželeo dobrodošlicu desilo se još nešto! Naletela sam opet na slepe u novinama, to je jedna posebna vrsta… Danas, zapravo, svako na osnovu svoje slabovidosti ili svog slepila može da bude objavljen u novinama. Samosažaljivo sklapaju ruke, naizgled pomirljivo pred sudbinom… Onda počnu da se žale na državu, okolinu, manjak posla… Zapravo, znaju da niko neće proveravati da l’ se vade na svoj nedostatak vida ili stvarno ne mogu da se snađu.

Lako je naći izgovor, al’ treba naći način, druže! Ljudi, pretežno stariji vole da čitaju o tome, pa novinari uživaju. I tako, dok ljudi koji vide sažaljevaju slepe ovi im u tome srdačno pomažu sažaljevajući sami sebe i dozvoljavajući sebi da njihov nedostatak vida postane predmet novinskih članaka. Ti novinari ne razmišljaju kako će reči da ti okrenu, a ni ti slepi baš ne razmišljaju kako će da se pretstave. Kao što novinara zabole dupe da l’ imaš društvo, rodbinu i voljenu osobu koja će članak videti tako i tebe, slepog željnog novina u tom trenutku baš briga. Kaješ se kasnije, al’ posle onoga nema kajanja…

Zbog svoje sigurnosti neću navoditi lična imena, da se odmah razumemo, neću da me sutra baba nekog slepca tuži! Da počnem prvo sa pornografijom, moram, jače je od mene! Naslov: „“ I ONI ZASLUŽUJU DA UŽIVAJU! PORHAB UVODI PRVE PORNIĆE ZA SLEPE LJUDE!“ U članku kažu: „Opisni pornići su u principu audio-knjige, s profesionalnim naratorom, ali će sadržati i originalne zvukove stenjanja glumaca i druge koji nastaju tokom seksa.“ Eto, ovome će se oduševiti oni zagoreli, oni koji se opalili nisu bar desetak godina. Ne volim ni kad detaljni opis seksualnog čina sretnem u knjigama, al’ dobro, ukusi se razlikuju. Da nemam ovde klince i rodbinu još bi svašta rekla… Ne mislim da pornografski sadržaj ne treba biti pristupačan slepim ljudima, ali naslov je prilično prost. Pa PORHABCI, slepi ljudi uživaju i u pravoj ljubavi, ako niste znali. Mogu da nađu sebi devojku/dečka ili, samo jeb…

O slepima s kučićima u Srbiji neću da pričam, oni, prosto, sve rekoše! Kad preskočimo taj deo Guglove pretrage stižemo do nekog lika koji, navodno, govori desetak jezika. Neću kopirati naslov, već samo delove članka! Deo prvi: „Kao da zna da baš njemu neko prilazi pruža ruku i osmehuje se.“ Zamislite, on zna, ej, on zna! To što je slep ne mora odmah da znači da je glup i gluv, ali, priznajem, može da se ispostavi! Zašto je dozvolio da prave od njega budalu na samom startu ne znam… Ajmo dalje! Deo drugi: „Dok brojni njegovi vršnjaci svoje vreme troše u kafićima i kladionicama i besposličare, Zoran radi punom parom. I sve kada je sudbina uzela danak. Mladić je skoro slep.“ Zašto on, tako skoro slep ne bi mogao da izlazi? Kakve to veze ima sa sudbinom, šta je vama ljudi? Ja se pre par meseci super provela sa još pet slepih i slabovidih ljudi. Beše tu nekog vina, roštilja i neke muzike… Beše tu masnih viceva…

Nastavljamo dalje: „Slepi dečak“ da li slepi dečak može da ima 26 godina? To baš zvuči srceparajuće… Muka mi je, ne mogu više, polako se približavam kraju. Mene moji nikada nisu etiketirali, niti slali u medije. Mislim da bi se šlogirali kad bi videli neki članak u novinama koji akcenat stavlja na moj vid, a ja bih se verovatno povukla međ’ bosanske planine sa kojih potičem. Svoje pisanje sam htela da promovišem putem medija, ali kad god bih razgovarala sa nekim od njihovih pretstavnika videla bih da razgovor vode u onom smeru koji mi se ne sviđa. Naslov tog članka bi sigurno opisivao stanje mog vida, to nikada nisam volela. Ja radim to što radim zato što želim, volim, mogu, a ne zato što ne vidim!

Samo dve slepe osobe sam upoznala nakon što sam pročitala članak o njima. Bili su dostojanstveni, ponosni, puni finog inata i želje za napredovanjem. Inicijali njihovih imena su: M. P. i S. S., ovim putem ih srdačno pozdravljam i zahvaljujem im se što su stvarno, ali stvarno doprineli osobama s velikim oštećenjem vida. Ovo je usko povezano s vaspitanjem i slikom o sebi koju čovek ima, ali o tome sam pisala ranije i ne želim da se vraćam na to sad.

Želim da vam kažem da razmislite dobro o ovome što ste pročitali, ne nanosite štetu samo sebi, već i nama koji pripadamo tom miljeu. Problema ima, to ne poričem, ali probleme treba iznositi dostojanstveno, ne sažaljivo. Za kraj želim da vam poklonim od srca naslov moje životne situacije koji mi je sad prostrujao venama: „Dirljivo: Ćoravuša Milica i njen dečko koji vidi. Pročitajte najlepšu ljubavnu priču ovog veka!“

 

Autor: Milica Janković

Related posts

Leave a Comment