Proza: Bez para do sreće

Iz tople sobe, mogla je konstatovati da je vreme lepo. Međutim, da je izašla napolje, na ulicu, ubrzo bi uvidela da se vara. Sunce je bilo zubato, iako preobilno. Temperatura vazduha je odgovarala godišnjem dobu, ali svetlost… Svetlost se prostirala i u širinu i u visinu i doprinosila je osećaju prozračnosti i topline. Za promenu, nosila je skomni bronzani nakit. I od njega se svetlost odbijala. Odbljesak je bio intenzivan. To joj je postajalo zabavno. Zaokupilo joj je misli koje su do tada švrljale tamo-vamo ne nalazeći utočište. Neki poseban…

Poezija: Mog anđela nema

Ti, koga ne znam gde da nađem, gde skrio si se pod okriljem neba, u koj još nemirni suton da zađem, ja tražim, al’ mog anđela nema… Što nisam ptica da se vinem u nebesa kroz oblake i oluje preletela bih na krilima vetra da još jednom nađem te, moj anđele koga nema… Al’ dođe dan i ti od mene ode dok rušili su se stubovi neba, meni okovi tame, tebi krila slobode moj anđele koga nema… Tad uz pratnju serafima svirala je tvoja violina i kidali su se oblaci…

Poezija: Nije mrtav; Cenzura; Deus ex machina

NIJE MRTAV Grafiti na napuštenim fabrikama posmatraju nas okom napuštene ljubavi Deca mašu    male ručice opisuju polukrug Trag automobilskih točkova ostavlja misao u prašini Zelenilo ćuti teškim uzdahom Stigle su najnovije vesti Slika koja govori sve jezike i vredi više od dve suze Put se odvija poput tepiha izjedenog moljcima Pogled put čipkanog neba otkriva mukotrpan rad Tvorca Kuda usmeriti dvogled kad sve izgleda jednako daleko: fudbalski klubovi heroji pravda za ovoga nepravda za sve ostale i nevidljivi post skriptum Punk is not dead CENZURA Svakog jutra svakog jutra čitamo…

Poezija: Izbor, Buđenje i Nož u ruci

IZBOR Kao komadine mesa Obešene o tavansku kuku Sušimo svoja pluća Dimimo naša srca Nema te u ogledalima Još cmizdre hodnici zgrade Još staje lift na nepostojećem spratu U glasačku kutiju ubaciću mrak Za mene više nema izbora Sastavljam krajeve sa krajem Kao loš zakon u Skupštinskoj proceduri Na koji moja savest Stavlja primedbu Hodamo Odavno hodamo Po oštrici nametnutog zla BUĐENJE Izgleda zaspah baš kad opšte buđenje poče Ko zna šta mi je s neba upalo u čašu Spravljam tinkture Povijam meleme Iščašeni zglob popravljam Teško je naći pravo…

Poezija: ***

Znaš? Znaš koliko dugo hodaš u mojoj glavi? I kako koračaš? Kao po lokvanjima labudovog jezera iz kog si nastala. E, hodaš onoliko koliko je velik’ svemir plavi, sav izuvijani i pravi. Znaš? Znaš li da po kamenjaru, šumi i travi graciozne pokrete pravš? I jedino što svetli kroz noćni mir je tvoja kristalna kruna, a ne zlatna zvezdana prašina, ni srebrna luna. Znaš li da kroz livadu, kanjone i rečni vir, graciozne pokrete praviš? Sanjam kako šetam prstima po tvom telu, kao što ti putuješ kroz pustinju vrelu, a…