Kategorija: Autorski kutak

Proza: Ona

Administrator

A kada se sva svetla ugase Mesec nastavlja da sija. Te noći posebno je bio zadivljen zvezdama, njihovim sjajem u tami. Možda je to zbog sete koja mu se provlačila kroz telo pa mu se sve činilo sjajnije i srećnije. Nije osećao hladnoću koja je grlila njegovo iznemoglo telo. Bio je tako prazan a opet ispunjen pomešanim osećanjima. Stolica u kojoj se blago klatio nalazila se na maloj terasi njegovog stana, sa koje je mogao videti ulicu kao i stanove drugih ljudi. Ostavlja cigaru na pepeljari. Vetar raznosi dim. Prošla…

Proza: Krik

Administrator

Da pišem ili da vrisnem? Ja te volim, volim. Ja te očajnički volim bijedna ženo! Dala si mi tračak nade, dala si mi mrvu sreće, samo malčice nade, i ja te, eto, već volim. Volim te toliko da bih za tebe u trenu i život dao. A vidi tebe! Smiješ se mojoj  nesreći. Ti prokletnice, ti bijedna ženo koja si me nasamarila. Proživio sam život s tobom, a zar će zauvijek sve ostati samo u mislima? Rodila si mi djecu, ti bestidnice… Ali nikada neću vidjeti njihove male obraze, nikada…

Poezija: ***

Administrator

Moja senka se okrenula i ničemu rekla dve reči. Moja senka se spotakla o moje noge, obula moje nove starke i odšetala na Mars, kao da do Marsa ima dve stope i kao da neću izlomiti i ruke i noge dok je stignem. Kao da neću oči založiti za pedalj Marsa a ona zna. Moja senka je pružila ruke i golubovi su sleteli sa zemljišta ona je od dva pera izgradila sebi vatrena krila žeže mi ramena ispod podočnjaka igra se sa oblicima dok se pravim da spava i spava…

Proza: Juče i sutra

Administrator

Čujem tup zvuk udaraca, rekla bih nečeg gvozdenog, u nešto kameno. Kamen se bori, zvuk je grub ali opet podseća na jecaj, tako grub i tužan, baš sekund pred pucanje. Gvožđe opet pobeđuje. Kao i prethodnog jutra. Otvaram oči i odmah se prisećam da komšije i dalje ruše zid koji nas deli. Ne, ne žele da imamo malu kapiju, poput onih u simpatičnim američkim filmovima, i mašemo jedni drugima dok s osmehom kosimo travu. Jednostavno mislim da im ni prethodni zid nije bio dovoljno visok. Pričali su mi stari o…

Poezija: Meduza

Administrator

Gledam te očima djeteta i usput skrenem pogled ka zidovima punih vlage ali i punih neizgovorenih i nenapisanih riječi punih misli, sjećanja i prigušenog svjetla dok je dvoje mladih ljudi bludničilo gledam te očima rodnog suncokreta i koricama knjige i ciglenim zidovima na kojima se tu i tamo nađe pokoja rupa – bila ona pokrpana ili ne, sve zavisi od novih generacija buntovnika gledam te i očima meduze i mislim si je li stvarno potrebno da ako me dodirneš da se opečeš o moje električno tijelo mislim si i je…

Proza: Ekshumacija

Administrator

Po ceo bogovetni dan vrtim broj na čiju mi se pomisao već dovoljno zavrti u glavi. U času kad sam skoro izgubila nadu, javi mi se nadobudni glas tonom „samo si mi ti falila“ i zadnjim promilom ljubaznosti  me upita šta trebam? – Joj, šta ne trebam, ček’ za spisak da se latim. – A neeee, po pozivu možete samo jedan pregled zakazati! Ljubazno me ostavi na čekanju da srkne kafu, prelista časopis, utopistički se nadajući da ću odustati. Zauzela sam liniju i neću da se skinem, branim je k’o tek pali front! Javi mi se posle dramske pauze,  dajući na značaju važnosti…

Poezija: Bez oklopa

Administrator

Po ceo dan mi nadiru boje Sinoć me zagrcnula crvena Na papiru mi se pokrenuo slon U snovima mi se plaze kornjače Ja ne znam šta je sa mnom Pa ne mogu da napustim taj komešaj I da te sagledam Ja ne znam šta je sa mnom I kako kroz takvu mrenu da te tumačim Ja ne znam šta je sa mnom Nozrve ludački peku Ratuju rumeni i plavi tonovi Hoću li se udaviti Udaviti u svojoj glavi U oštroj i jakoj boji Ili će me zgnječiti papirni slon Ja…

Poezija:***

Administrator

Ne bojim se tebe. Ali mrzim te. I ne prestaj da mi po zidu lobanje grebeš. Ne bojim te se, a trebalo bi. Jer zaista ne znaš ko si ti. Ko si ti Meso i kosti? Ti, ko si? Trnje pod prstima i sazvežđa u kosi? Ne bojim se tebe. Jer tebe volim. I ležim nepomičan i umršen svojim telom golim. Na vratu zubi. Na vratu rupe za oči. Na vratu glava. A tvoja glava u jednom trenu spava. Pokrila i sakrila je trava, i ćebad beskrajna plava. Autor: Miloš…

Proza: Smokva u dvorištu

Administrator

„Krpimo stare lonce, šerpe…“ čuje se vika iz dvorišta. „A jel krpite stare babe?“ pita sa svoje terase moj komšija Boris zvani Miško, vrag star oko 12 godina. „Sram te bilo,“ viču uglas njegova mama, tetka i pomenuta baba Haritina, koju smo zvali Baba Biba. To su bili Arizovići, naše najdraže komšije. Terase i prozori su nam gledali jedni na druge. Tako među nama nije bilo nikakvih tajni. Znalo se šta ko kuva, ko je kod kuće…Ono što se možda i nije na taj način saznalo, pričalo se uz kafu.…

Poezija: Trenutak

Administrator

Trenutak po trenutak I još jedan trenutak Život Pamtiš li osmehe Ljubavi na prvi pogled Dok prelaziš ulicu Pamtiš li prvu pticu Dana kada si kupio dvogled Primetiš li kesten kad  padne Tačno ispred tvojih nogu A ono cveće ispred marketa I ispred devojčicu bosu? Verovatno ne Imaš još samo trenutak Da uhvatiš taj autobus Jer sastanak počinje Svakog trenutka   Autor: Dajana Ristić Foto-izvor: „Zaleđen trenutak u vremenu“ Wikipedia