…I videsmo šta se zbi sa onima koji oru po nebu i zlatne kočije kradu. I tako se navrši prethodna noć, srećni care. A šta će nam danas doći do ušiju, ne smislih sama, već priču slušah od pijanog opančara koji je cipele farbao triput, da ne čuje zlo. Rešilo jednom Sunce da se ženi. Maloverni neka ovde zaćute, jer i Sunce ima Nevestu, samo o tom ne voli da govori. I vide Sunce kako se gđica Zvezda Danica šepuri po nebu, kako joj oči svetlucaju i kose se belasaju,…
Oznaka: mesec
Prevod: Mesec nad ulicom Burbon (Moon Over Bourbon Street, Sting)
Mesec nad ulicom Burbon: vidim, prolaze redom Neka lica večeras pod jednom svetiljkom bledom. Nema mi drugoga puta nego da pratim taj zov, Blistava svetla, ljude, i Mesec u noći toj. Da budem jak, molim se svakim danom Jer dobro znam – ja idem pogrešnom stranom; Nećeš mi videti senku ni čuti mi zvuk koraka Dok se nad ulicom Burbon Mesec pomalja iz mraka. Postao sam pre mnogo godina ovo što jesam sada, U zamci ovog života k’o nevino jagnje stradam; I ne pokazujem lice nikad dok podne traje, Vidiš…
Poezija: Tišine sumraka
Ćute tišine koje su rekle sve što se moglo reći između odbleska i svetiljke tinja jedan korak nedostajanja u koji su utonule ruke zavučene u širine kaputa. Namignem mesecu sa oba oka zažmurim zamislim da plešemo po aveniji klavirskih dirki sjaje se kapi kiše iz kojih sanjaju dve-tri pesme o svom svitanju kada padne mrak isključe se sva svetla iza očiju otplešu još dve note od svetiljke do klupe utišaju se i odu na spavanje. Autor: Ivana Pantelić
Proza: Ona
A kada se sva svetla ugase Mesec nastavlja da sija. Te noći posebno je bio zadivljen zvezdama, njihovim sjajem u tami. Možda je to zbog sete koja mu se provlačila kroz telo pa mu se sve činilo sjajnije i srećnije. Nije osećao hladnoću koja je grlila njegovo iznemoglo telo. Bio je tako prazan a opet ispunjen pomešanim osećanjima. Stolica u kojoj se blago klatio nalazila se na maloj terasi njegovog stana, sa koje je mogao videti ulicu kao i stanove drugih ljudi. Ostavlja cigaru na pepeljari. Vetar raznosi dim. Prošla…
Poezija: Voajer
Između jave i sna stoji Neodređeni Neko. Gleda ka zapadu noseći lulu među prstima. Taj Neodređeni Neko pojavljuje se samo kad se noć predaje danu i kad dan silinom uzima noć. Naslonjen na prastari zid uzdaha, smeši se. Daje znak pogledom, ako znaš kad da gledaš, jer on Leluja između seni. Pojavi se pod abnormalno frustrirajućim uglom oka. Neodređeni Neko je matori perverznjak, pokvareno dobar čičica, koji svoj pogled nosi za sobom kao Zapad za Istokom. Samo bleda sen tišine i zvuka. Mesec je pokrio zločin, a Voajer se udavio…