Ne bojim se tebe.
Ali mrzim te.
I ne prestaj da mi po zidu
lobanje grebeš.
Ne bojim te se,
a trebalo bi.
Jer zaista ne znaš ko si ti.
Ko si ti
Meso i kosti?
Ti, ko si?
Trnje pod prstima i sazvežđa u kosi?
Ne bojim se tebe.
Jer tebe volim.
I ležim nepomičan i umršen svojim telom golim.
Na vratu zubi.
Na vratu rupe za oči.
Na vratu glava.
A tvoja glava u jednom trenu spava.
Pokrila i sakrila je trava,
i ćebad beskrajna plava.
Autor: Miloš Janjić
