Trenutak po trenutak I još jedan trenutak Život Pamtiš li osmehe Ljubavi na prvi pogled Dok prelaziš ulicu Pamtiš li prvu pticu Dana kada si kupio dvogled Primetiš li kesten kad padne Tačno ispred tvojih nogu A ono cveće ispred marketa I ispred devojčicu bosu? Verovatno ne Imaš još samo trenutak Da uhvatiš taj autobus Jer sastanak počinje Svakog trenutka Autor: Dajana Ristić Foto-izvor: „Zaleđen trenutak u vremenu“ Wikipedia
Na kraju vraća se početak, isto onako neznan, isto tako čudnovat. Pastelne boje žara polako obasjavaju živote koji će tek doći, koji nesvesno postoje i one koje polako koračaju ka nečem što nam je svima nepoznato. Dok ptice slažu melodičnu priču sa zvukom klavira koji dopire iz jednog stana, čovek očiju hladnih talasa sedi u parku. Ljudi jure pored njega. Svaki dan je dolazio u taj park, na to isto mesto. Teško je hodao zbog svoje bolesti. Njegov um ispunjava buka reči, pitanja. Nakon nekoliko dugih trenutaka pored njega seda…
