Proza: Srećna žena

Ti si slika i prilika savršene žene. Obrazovana si, rečita, duhovita i uvek nasmejana. Taj osmeh nosiš kao bundu. Kao čizme, haljinu, šminku ili rukavice. Kao sliku koju si o sebi naslikala. Nikad ne izlaziš iz kuće pre šminkanja, antidepresiva i kafe. Nikad ne bi priznala da imaš te rituale. Naglašavaš svoju sreću pred svima, uvek, uvek. „Srećna sam…“ „Ja sam stvarno ispunjena žena. Srećna sam u svojoj koži“ – Govoriš to naglašavajući reč; „srećna“ Kao mantra, kao bunda, kao šminka i ta sreća te prati kao tvoja slika. Kao…

Proza: Dugme

Godinama je trčao za mnom kad odem u kupatilo da se tuširam. Bez reči, bez kucanja ili smejanja. Samo se prišunja i ugasi bojler kao da je to nešto sasvim normalno, nešto što svi rade i što se podrazumeva. Jedan njegov komšija je nastradao dok se kupao zato što nije to dugme oborio dole. Prvo je pričao: „Gasi, Milice, ne bi bilo lepo da pogineš“, Ali brzo je shvatio da nema vajde od priče, pa je počeo samo da ide za mnom i gasi. On gleda TV ili igra igrice.…

Proza: O knjigama

Sve što mi nije dao život dale su mi knjige: Dobar rečnik, Iskustvo, Putovanja u svakakve zemlje i gradove, Kroz prošlost, Budućnost i neku drugačiju sadašnjost. Knjige su mi omogućile da osetim: Prvi i drugi svetski rat, Život tokom Napoleonove vladavine, Revolucije, Zatvore, Izbavljenja, Utapanja, Borbenost, Kafane, Crne i bele noći kroz dane, Viktorijansko doba, Rimsko carstvo, Putovanje kroz vreme, Život na pustom ostrvu, Život sa dalekim plemenima, Život na izmišljenim planetama, Život u prelepim i divljim krajevima, Život u surovim uslovima u kojima moraš dobro da napregneš mozak i…

Proza: Žmurke s Malim princem

Postoji nešto sa tim žmurkama. Nešto što je neuhvatljivo i neshvatljivo. Jedan Mali princ pripitomio je ružu na asteroidu. Ona je posebna. Zašto je posebna? Zato što je pripitomljena, naravno. Kako misliš da pripitomiš nekog, pa da ga zaboraviš? Teško. Nešto poput rasklimatanih malih planeta razbacanih po kosmosu po kojima Mali princ traži odgovore na svoja pitanja koja nikad ne zaboravlja. Tako. Nekako tako danas zurim u sunce. Da li će se za milimetar pomeriti kada zaustavim vreme, pitam sebe sa druge strane galaksije. Teško. Mali princ je simbol detinjstva.…

Proza: Bez para do sreće

Iz tople sobe, mogla je konstatovati da je vreme lepo. Međutim, da je izašla napolje, na ulicu, ubrzo bi uvidela da se vara. Sunce je bilo zubato, iako preobilno. Temperatura vazduha je odgovarala godišnjem dobu, ali svetlost… Svetlost se prostirala i u širinu i u visinu i doprinosila je osećaju prozračnosti i topline. Za promenu, nosila je skomni bronzani nakit. I od njega se svetlost odbijala. Odbljesak je bio intenzivan. To joj je postajalo zabavno. Zaokupilo joj je misli koje su do tada švrljale tamo-vamo ne nalazeći utočište. Neki poseban…

Proza: Hari Poterova tajna

Radnja ove pripovijesti je negdje između treće i četvrte knjige Hariju Poteru je ovo bilo prvi put da je posjetio Cazin. Bio je jako nervozan zbog toga jer nije znao ni jezik niti je poznavao visoku cazinsku kulturu, ali se odlučio opustiti, ne misliti na probleme kući i samo se zabaviti sa svojim kolegama iz razreda. Malo prije nego što se smrklo (posto se u Cazinu tad izlazi vani) Hari Poter je stajao pred ogledalom i pripremao se za svoj prvi cazinski najtaut. Priremio je svoje izblijedjele traperice i usku rozu…

Proza: Bolonjski atentatori

PRINCIPOM PROTIV GRABEŽA Je li tebi grabež princip, a tebi princip grabež? Miodrag Ibrovac (prilikom susreta sa Gavrilom Principom i Trifkom Grabežom)   – Šta će biti sa studentima koji studiraju po Bolonjskom procesu, a nisu završili u roku od četiri godine, hoće li imati prava na apsolventski staž? – Apsolventski staž je nešto što Bolonjska deklaracija ne poznaje – bio je izričit rektor. – I molim vas, to sada nije tema, ovde su naši najbolji studenti, treba sa njima da razgovarate, a večitim studentima sam već rekao šta sam…