Proza: Baka Beka

Ako promenite način razmišljanja, promenićete i svoj život Vejn Dajer* 2003. Ja sam jednostavno, jedan veliki neuspeh, a život je prema meni uvek bio nepravedan. Možda ja i zaslužujem sve te loše stvari… Ljudi su prema meni uvek samo ljubazni, nikad iskreni! Smeškaju se i tapšu me po ruci, ili po ramenu, a u stvari me ne vole. I tu se ništa ne može promeniti. Svake večeri, pred spavanje, ja proživljavam iznova sva loša iskustva i razočarenja proteklog dana. Sa mojih 70 godina, nije ni čudo da me stalno obuzima…

Siniša Balta organizuje književno veče „Pisac bez knjige“

Siniša Balta u sredu (21. februara 2024. godine) od 18 časova, u prostorijama Razvojne agencije Gradiška, po prvi put organizuje književno veče, na kojem će gradiškoj publici predstaviti svoje dosadašnje stvaralaštvo. Imaćete priliku da čujete odabranu poeziju i prozne tekstove, koji su prethodnih godina objavljivani na književnim portalima u Bosni i Hercegovini i regionu, kao i na društvenim mrežama. Takođe, autor će govoriti o pisanju i piscima danas, kao i ostalim (ne)književnim temama. Kako Siniša ističe: „Nakon više od dvadeset godina pisanja i piskaranja i nekoliko godina objavljivanja na književnim…

Proza: Plavičasti mesec nad njenim grobom

Vreme je bilo oblačno, spremala se kiša, a debeli sivi oblaci nadvili su se, nad oba groblja, iako su bila oko dvadesetak kilometara udaljena jedna od drugog.  To i nije bila tako mala udaljenost između ova dva svetilišta mrtvih, ali je opsluživanje, zbog nedostatka radne snage u samom okrugu, radio samo jedan čovek. Grobar u svojim relativno poodmaklim godinama, koji je svojim starim kamionetom išao od jednog do drugog groblja svaki dan. Udovac. Ćutljivi izopštenik, koji se odvojio od svih ljudi u celom okrugu, posle tragične smrti svoje supruge. Ali…

Proza: Tri sloja stvarnosti

Skinuto sa potopljenog Messingera Kada su izronili sve je bilo u obliku fotonskih krhotina. Tek tri fragmenta onog što je moglo biti a nije, ni pogleda, ni glasova, ni dodira. O, DRAGI  GOSPODINE  N. Kada je posle duge i bolne tišine stiglo Vaše dragoceno pisamce, toliko sam se obradovala da sam odskakutala do moje guske Esmeralde i iščupala jedno pero iz njenog repa. Nije to aluzija na moju nepopravljivu prirodu romantizovanja svega i svačega. Onda sam otišla u vrt u najdražoj haljini, onoj purpurnoj, o kojoj sam Vam pisala, neoprezno…

Proza: Otac i sin (i majka)

“If they were right, I’d agree, but it’s them they know – not me.” Cat Stevens 1 „Otac i sin“ Keta Stivensa je dirljiva pesma koja duboko rezonira sa temama generacijske razlike, porodične komunikacije i borbe za sa-mostalnost novih naraštaja. Tekst obuhvata razgovor oca i sina, od kojih svaki izražava svoje poglede na život i izbore sa kojima se suočava. Pesma od-zvanja ten-zijama i emocijama koje oboji-ca osećaju. Otac prek-linje sina da posluša savet i sledi put koji mu on predlaže, da nađe posao i oženi se. S druge strane,…

Baltizmi 3: Made in čaršija

Ovo je fin kvart. Pravi porodični. Imamo dovoljno zelenila, vrtić i školu. Imamo kafiće, nekoliko marketa i jedan restoran sa dostavom. Komšije su pristojni ljudi. Uredno se pozdravljamo i svako gleda svoja posla. Dva četrdesetogodišnjaka svako jutro u isto vrijeme izlaze iz žutog nebodera. Klimnu glavom jedan drugom, potom sjedaju u svoje automobile i kreću u novi radni dan.  Ja sam ovaj “ćelavi, tetovirani”. Tako me zovu oni koji me ne znaju, a i poneki koji me znaju. Uvijek zaborave “bradati”. Nepravedno. Tetovaža tu, tetovaža tu, ovdje još jedna, dolje…

Proza: Početak

Život počinje onog trenutka kad otvoriš oči i ugledaš maleni komadić svijeta oko sebe.  Ne zanimaju me znanstvene, filozofske, vjerske i ine rasprave. Što se mene tiče, život počinje kad otvoriš oči.  Iako sam službeno došla na svijet tog ljeta ’57e, moj život je počeo u proljeće ’75e. Za početak, moram vam nešto reći o bojama. Nije svaka boja zaslužila to ime. Ako postoji ijedna koja može časno nositi taj naziv, to je zelena. Zelena je boja mladosti, novih početaka, života samog. Večer maturalne zabave ljeta gospodnjeg 1975e. Toj večeri…

Proza: Miš u kuhinji

Sve se teže živi. Ne može čovek da izađe na kraj samo sa jednom malom penzijom. Otkad je Bogoljub umro, bog da mu dušu prosti, primam 70% njegove penzije, ali to nije mnogo više od one moje. Cene divljaju, a u stanu svako malo treba nešto da se popravlja. Ni ja nisam ništa bolja – i meni često treba novca za lekove i preglede. Srećom, kad se Sanja sa porodicom odselila u Nemačku, ostao je njen stan, na lepom mestu, na Vračaru. Žao mi je što se ne viđamo često…

Proza: Dobro došli u Hedoniziju

Jedan džemkast čova srednjih godina, sa povelikm podbratkom u bordo plisanom odelu i leptir mašnom u istoj boji sa belim sitnim tufnicama, stajao je, uspravan ponosito, na ulaznoj kapiji od čistog zlata. Oči male, žmirkale su, prelećući čas na jednu čas na drugu stranu, tražeći potenicijalnog kandidata kome bi poželeo dobrodošlicu u carstvo prestiža i glamura. Stajao je tako ispred kapije, ravnodušno udarajući u doboš, uzvikujući, sa posve eklektičnim entuzijazmom, koji je bio u suprotnosti sa njegovom pojavom: „Dobro došli u zemlju Hedoniziju. Ovde ćete naći oduška za sva vaša…

Proza: Reči su menjale smisao

Želeo sam da napišem knjigu, knjigu veću od svih, Bibliju, Kuran i Talmud zajedno. Ona će biti sva mudrost ovog  sveta  na jednom mestu. Ali kako početi. Kako sve to oblikovati  u celinu. Krenuo sam sa romanom, ali nije išlo. Isto je bilo i sa pričom. Onda sam ispevao pesmu, imala je  samo tri stiha. Ali od nečega se moralo  početi. Pesmu sam širio, i  postajala je priča. Priča je imala svoje tokove kao reka i počela se račvati na sve strane,  čineći pravi roman.  Roman sam  pisao kao testament,…

Proza: Anđeo osvetnik

Rakel je jedan od sedam arhanđela. Njegov zadatak je da drži posrnule anđele i demone pod kontrolom, da sudi svima koji prekrše pravila. Uništava zle duhove, a pale andjele baca u pakao. Knjiga proroka Henoka, 2. ili 1. vek p.n.e Nedavno U Hotelu Splendid u Bečićima, 35-godišnja Darja sa ćerkom Keti, drugom decom i roditeljima uživa u poslepodnevnom suncu na terasi iznad mora. Krajem septembra – najlepšeg meseca na Budvanskoj rivijeri – organizovala je dečji maskenbal za ćerkin sedmi rođendan. Neki su se došli iz Podgorice, ili iz Dubrovnika, drugi…