Proza: Kosmička samoća

Kosmički sam čovek je svetac. Ali, to ćete shvatiti mnogo kasnije. U gradu plavih tramvaja, jednog sunčanog podneva ispred fontane na trgu stao je crnokosi visoki mladić sa gitarom. Nije mogao imati više od petnaest godina. Počeo je da svira ne obraćajući pažnju na čudne poglede prolaznika. Odmah se videlo da je vladao širokim repertoarom. Nije ispred njega stajala ni kutija u koju bi neko ubacio novac, ni šešir. Naprosto, svirao je u transu. Svakoga dana je stajao ispred fontane i svirao. Privlačio je sve veću pažnju ljudi njegove, i…

Proza: Brankov most

Sunce je na pomolu. Ptice mu radosno hrle u susret. Posmatram Kalemegdan nad kojim se izdigao Pobjednik. Prekoputa njega, Dunav i Sava se međusobno prožimaju i prepliću, slaveći ljubav, ozvaničenu vječnim zagrljajem, prema kojoj nijedan posmatrač ne ostaje ravnodušan. Život se polako spušta na grad. Osmijehom pozdravljam svoju sabraću- Savski, Željeznički i Most na Adi. Sve ih volim, ali sa Savskim sam na neki način najprisniji. U komšiluku mi je, a i ista smo generacija. Nekad mi je žao Mosta na Adi, najmlađeg među nama, ali ne i najrazmaženijeg, budući…

Predstavljanje nove knjige Milete Prodanovića u Narodnoj biblioteci Srbije

Nova knjiga priča poznatog savremenog pisca i umetnika Milete Prodanovića O papagajima i predatorima biće predstavljena na književnoj večeri koja će se održati 14. marta s početkom u 19 časova u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije. O knjizi O papagajima i predatorima govoriće književna kritičarka Tamara Krstić, pisac Luka Tripković, glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović i Mileta Prodanović. Nova Prodanovićeva knjiga priča objavljena je nedavno u izdanju Arhipelaga u prestižnoj ediciji Zlatno runo. Prodanovićeva knjiga predstavlja uzbudljive, provokativne i po mnogo čemu aktuelne priče o iskustvu tranzicije. U tim pričama prepoznaćemo…

„Ljubavne priče“ Hermana Hesea u „Dereti“

Svi odgovori svode se na isto: život ima smisao jedino kroz ljubav… Ljubav je opsesivno osećanje koje je presudno uticalo na čitavo delo kultnog pisca, nobelovca i autora velikih romana svetske književnosti: Igra đinđuvama, Sidarta i Stepski vuk. U ovoj knjizi, antologijskom i najobimnijem izboru ljubavnih priča Hermana Hesea, otkrivamo sasvim novo lice pisca koji je prikazao mnoge mračne ali i svetle strane ljudskih emocija. Ove priče su upravo posledica takvog putovanja do ljubavi i natrag, koje vodi kroz samo središte duše. *  *  * … što više volimo i…

Proza: Zvijezde padalice

Semi Idrizi je bio bog. Odlučivao je o životu i smrti, o tome tko će propasti, tko se uzdići, tko će disati, a tko prestati. Vrlo rano je naučio da je strah jedino oruđe koje mu treba. I strahom je vladao već 20 godina. Svi su ga se bojali, uključujući i policiju. Službeno je imao građevinsku firmu. Manje službeno bavio se uvozom i distribucijom snova,te zaštitom ljudi, objekata i poduzeća. Od koga ih je štitio? To je već druga priča. Uvijek je bio okružen svojim ljudima. Nije mogao znati kad…

Proza: Terali se Početak i Kraj i ostale loše bajke

…I videsmo šta se zbi sa onima koji oru po nebu i zlatne kočije kradu. I tako se navrši prethodna noć, srećni care. A šta će nam danas doći do ušiju, ne smislih sama, već priču slušah od pijanog opančara koji je cipele farbao triput, da ne čuje zlo. Rešilo jednom Sunce da se ženi. Maloverni neka ovde zaćute, jer i Sunce ima Nevestu, samo o tom ne voli da govori. I vide Sunce kako se gđica Zvezda Danica šepuri po nebu, kako joj oči svetlucaju i kose se belasaju,…

Proza: Mulen ruž a la Serbijana

Razbarušeni umetnik pregazi prag svoga brloga. Nad glavom mu zasijaše mesec koji je otpozdravljao njegovu jedinu želju, a to je da se večeras napije. „Nagrađivanje“ – tako je to voleo da naziva, kao i svoj put u lažne rajeve, zvezdu vodilicu u ralje alkoholizma – entuzijazmom za staroslovenskim opijalačkim navikama. Dakle, kulturna geneza je okrivljena, sasvim prihvatljivo, za novi nalet gubljenja svesti. Budući svesuludi arhiprotivnik neukusa, ovaj lagani samoubica se dao na put gde vode svi malograđanski planovi razgoropađenih okružnih velikaša i vikendaša, dakle, u centar grada. Izlazeći iz okvira…