Proza: Promaja

Volela sam da volim više nego uobičajeno. Možda zato moja ljubav nije imala gde da ode. Držala sam je čvrsto stisnutu među nedra. Nisam joj davala da izađe iz mojih okrilja. Znala sam da volim više nego drugi a manje nego što sam želela. Moji snovi su bili samo moji. Nikda ih nisam puštala da izađu iz mojih grudi. Maštala sam o oblacima koji su bili suviše visoki za mene. Mislila sam ako porastem još više , da ću uspeti da se popnem na njih. Rasla sam svakim danom sve…

Konkurs za zbornik „Belgradijana – beogradski muzej priča“

Udruženje „Alia Mundi” za promociju kulturne raznolikosti raspisuje nagradni konkurs za elektronski zbornik priča pod naslovom „Belgradijana – beogradski muzej priča”. Beograd, kao grad veoma zanimljive istorije te bogate kulture i kulturne baštine, oduvek je privlačio pažnju i bio inspiracija kako književnika, umetnika, tako i putnika iz celog sveta. Ovim konkursom želimo da podstaknemo autore da istraže neke manje poznate detalje iz istorije Beograda te da napišu originalnu priču koja će kao glavnog junaka ili kao misanscen imati Beograd, njegove ulice, kuće, spomenike, znamenite ličnosti i događaje… Na autorima je…

Proza: Tinta

“Davorine, javi se, do đavola!”, preznojavao se Vuk pokušavajući da dobije prijatelja. Putovali su u Beč na finale start up konferencije. Vuk je imao direktan let iz Beograda, Davorin je iz Zagreba putovao vozom. Nije bilo lako misliti o tome šta bi se desilo da Davorin ipak ne stigne na vrijeme. Gotovo 35 godina ranije dva momka, malo starija od Davorina i Vuka gledali su se, negdje između Beograda i Zagreba, preko nišana.  “Izađi, da se igramo kao nekad!” – vikao je Mate. “Dođi pa me izvedi, ako smiješ!” –…

Proza: Komandant vojske garave

Rodio se 1799. u Ražnju od oca Ivana Ražnjalije. Kao mali, Atanasije zvani Tasa, doselio se u lepu malu varoš na Belici, Jagodinu. Kao i svako dete, voleo je da provodi vreme na reci, pecajući ribu. Bio je prgave i preke naravi. Znao je ocu Ivanu da uzvrati svaku reč. Otac je razmišljao šta će od malog Tase ispasti. Umeo je i da se potuče i da dođe kući sav poderan i crven. Majka se brinula za njega i preispitivala svoju odluku o preseljenju u varoš na Belici. Tasa je…

Proza: Junakinja doba svog

Vukmanovac je malo levačko selo u kom sam 1882. rođena. Do Drugog srpskog ustanka moje selo se nalazilo u sastavu Osmanskog carstva. Nakon toga, Vukmanovac ulazi u sastav Kneževine Srbije i pripada Jagodinskoj nahiji. Pričao mi je otac da u njemu gotovo samo Srba bilo otkako on pamti. Ta godina je bila značajna po mnogo čemu. Volela sam da slušam kako mi otac govori da je 1882. knez Milan postao kralj. Pitala sam se kasnije mnogo puta ima li simbolike u godini mog rođenja i krunisanja srpskog kralja. Te godine…

Proza: Triput po srpski

Na Dušanovcu sam oko osam i trideset ušao u tridesetjedinicu i progurao se u prednji deo autobusa.  Ponedelјkom obično siđem kod Beograđanke, pređem na drugu stranu ulice, svratim u banku, onda polako odem do firme. Isti ritual skoro dvadeset godina.  Kad je gužva u busu, a obično jeste, pazim da me neko ne odžepari ili ne očepi po prstima.  Tako, motreći na svoje sugrađane, primetio sam kako sve više njih krene da se krsti kada prolazimo pored Hrama Svetog Save! Isto tako, prošlog meseca sam u par navrata prošao tramvajem…

Proza: Dnevnik jedne Jagodine

Bistro oktobarsko sunce isijava nad Juhorom. Budi se svaka grana već smrznutog drveća . Stari carigradski drum spava. Subota je. Spava stari put i čeka da neko prođe drumom. Vekovima je stari vojni put dve lepotice – Singidunum večni i Carigrad neumorni. Spajao je dve metropole, a prolazio je baš kroz odaje stare Jagodine. Duga je prošlost varoši jagodinske. Večni antički grad je izrastao u grad u koji su svraćali putnici namernici i pisali o njemu u svojim putopisima. Morava je vekovima ležala pored stare prijateljice Jagodine. Hranila je i…

Putopis: Nostalgija

Nizali su se meseci u čekanju, ali sada za domovinom. Melanholično sam sanjarila, o Beogradu, o valjevskim planinama, o izvoru na Povlenu, porodici, prijateljima, i svim sitnim trenucima života, pa čak i o starijim ženama koje su umele sočno da opsuju boreći se za mesto u tramvaju, one te razbude i unesu energiju prilikom svakog jutarnjeg odlaska na posao. I one su mi nedostajale na severu. Moj put u nepoznato se nastavljao, Geranger mi je postao drugi dom par godina u prekidima. Tako sam vremenom zavolela zemlju bez noći, malo…

Nova knjiga priča Ljudmile Ulicke „O telu duše“ u izdanju Arhipelaga

Čudesno pripovedanje o ljubavi i prijateljstvu Beograd, 5. oktobra 2021. – Nova knjiga priča Ljudmile Ulicke O telu duše upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Zlatno runo i u prevodu s ruskog Nede Nikolić Bobić. Prava za ovu knjigu prodata su u velikom broju zemalja, a Arhipelagovo izdanje jedno je od prvih izdanja ove knjige izvan ruskog jezika. Knjiga O telu duše donosi u dva ciklusa čudesno pripovedanje o ljubavi i sumnji, o životu i strahu, o prolaznosti i smrti, a najpre o prijateljstvu i, u okviru prijateljstva,…

Proza: Melanholija

Zahvalјujući revolucionarnom otkriću objavlјenom kao vest dana na Vikiliksu, informaciji koja je dugo na sebi imala oznaku tajnosti, saznajemo da Melanholija ipak nije ono što smatramo da jeste. Poželјan sentiment koji našem osetlјivom biću daje odlike pritajene čežnje i tajanstvenosti. Prema Vikiliksu, s medicinske tačke gledišta, Melanholija (morbus melancholicus) zapravo je ozbilјan poremećaj ponašanja karakterističan za nesnađene i dezorijentisane individue sklone mamurluku i promiskuitetu, u svim njegovim pojavnim oblicima, a naročito u domenu fantazije. Nјene glavne odlike su sledeće: Spada u zarazne bolesti. Prenosi se pogledom. Napada  iznenada. Javlјa se…

Dijaspora i transkulturni identiteti: Prikaz knjige „Tumač bolesti“ Džumpe Lahiri

Ljudsko društvo od samog svog nastajanja kontinuirano bilježi porast stope raseljavanja stanovništva, a što se neizbježno ogleda i u književnosti kao ogledalu života i jednoj od najvažnijih društvenih tvorevina. U savremenom dobu koje smanjuje jaz između lokalnih i globalnih prostora, a svakodnevno se govori o terminima poput „globalizacija“ i „migracije“, i književna djela se češće okreću kritičkom osvrtu na kompleksne tematske slojeve dijaspore i transkulturnih identiteta. Širenjem granica i mijenjanjem migracionih politika, termin dijaspora od prvobitne indikacije prisilnog napuštanja zemlje, danas poprima šire značenje i uključuje sve ljude istog teritorijalnog…