Oznaka: proza

Proza: Staklara na Belici

Administrator

Bilo je velikih ljudi devetnaestog veka, ali jedan od najvećih sigurno beše Avram Petronijević. Rodio se u Tekiji jednog septembarskog jutra kada je majka Jelena bila u begu preko Dunava. Otac, Petronije, je bio strog čovek koji je poticao iz Crne Gore. Nosio je u sebi svu plemenitost roda iz koga je poticao. Avram je izrastao u visokog crnog momka, sa gustim brkovima i naočitog pogleda. Za ono vreme beše veoma obrazovan. Od malena mu je trgovački duh bio velika prednost. Voleo je da se cenka, prodaje i preprodaje. Majka…

Proza: Glad

Administrator

 Te godine beše neko prozaično vreme, ukoričeno sumornom februarskom pričom na pragu meseca marta, kojoj se ni početak, ni kraj, nije naslućivao. Nigde stiha dahom zime, ali ni rime prevarenih prolećnih pupoljaka, spremnih da zamru krhkošću postojanja, svojom neobjašnjivom lepotom. Puste ulice, danju blago utopljene zalutalim mladim vihorom, odavale su sumornu sliku, isčekujući da kasna noć i rana zora vrate, injem prekrivenu veštačku idilu zime, koja je i ove godine, odustala od nas. I mnogih drugih isčekivanih radosti, prožetih plavetnilom tuge, razaglavljenim gladnim zenicama umornih hipnotisanih pogleda, retkih prolaznika u…

Prikaz zbirke priča „Prababa Julka i Hotel Bristol“

Administrator

Od jagodinske mehane do Bristola Naša Jagodinka, pesnikinja, pripovedač, istoričar i nastavnik jedne od jagodinskih osnovnih škola, Marija Aleksić, objavila je svoju prvu zbirku priča Prababa Julka i Hotel Bristol nakon dve zbirke pesama. Kako je sama rekla, iznenadila se uspehom priča kod jagodinske publike, verovatno jer su je Jagodinci do tada prvenstveno poznavali kao liričara.Zbirku sam čitala najpre kao njena sugrađanka, prepoznajući jagodinske ulice i zdanja koje u pričama pominje, spominjući se na neke ljude koji su našem gradu živeli, a onda i kao ljubitelj knjiga inspirisanih istorijom, a…

Prikaz zbirke priča „Iz škrinje“ Jasne Jeremić

Administrator

Fantazije, snovi i realnost se prepliću u Jasninoj zbirci priča ,,Iz škrinje“. Ima bajkovitog i neobičnog, a opet vam se čini da se tu govori o ozbiljnim životnim temama. Na vama je kako ćete razumeti ove pričice. Neke će vas privući da ih pročitate najmanje nekoliko puta. Pitaćete se da li je tu pripovedač živi junak ili je u pitanju nešto neživo. Ja bih rekla za neke priče da su pripovedane iz ugla brodića, drveta, kamena, gume. Divim se tome kako autorka Jeremić ume da uoči i opiše veze između…

Proza: Baka Beka

Administrator

Ako promenite način razmišljanja, promenićete i svoj život Vejn Dajer* 2003. Ja sam jednostavno, jedan veliki neuspeh, a život je prema meni uvek bio nepravedan. Možda ja i zaslužujem sve te loše stvari… Ljudi su prema meni uvek samo ljubazni, nikad iskreni! Smeškaju se i tapšu me po ruci, ili po ramenu, a u stvari me ne vole. I tu se ništa ne može promeniti. Svake večeri, pred spavanje, ja proživljavam iznova sva loša iskustva i razočarenja proteklog dana. Sa mojih 70 godina, nije ni čudo da me stalno obuzima…

Siniša Balta organizuje književno veče „Pisac bez knjige“

Administrator

Siniša Balta u sredu (21. februara 2024. godine) od 18 časova, u prostorijama Razvojne agencije Gradiška, po prvi put organizuje književno veče, na kojem će gradiškoj publici predstaviti svoje dosadašnje stvaralaštvo. Imaćete priliku da čujete odabranu poeziju i prozne tekstove, koji su prethodnih godina objavljivani na književnim portalima u Bosni i Hercegovini i regionu, kao i na društvenim mrežama. Takođe, autor će govoriti o pisanju i piscima danas, kao i ostalim (ne)književnim temama. Kako Siniša ističe: „Nakon više od dvadeset godina pisanja i piskaranja i nekoliko godina objavljivanja na književnim…

Proza: Plavičasti mesec nad njenim grobom

Administrator

Vreme je bilo oblačno, spremala se kiša, a debeli sivi oblaci nadvili su se, nad oba groblja, iako su bila oko dvadesetak kilometara udaljena jedna od drugog.  To i nije bila tako mala udaljenost između ova dva svetilišta mrtvih, ali je opsluživanje, zbog nedostatka radne snage u samom okrugu, radio samo jedan čovek. Grobar u svojim relativno poodmaklim godinama, koji je svojim starim kamionetom išao od jednog do drugog groblja svaki dan. Udovac. Ćutljivi izopštenik, koji se odvojio od svih ljudi u celom okrugu, posle tragične smrti svoje supruge. Ali…

Proza: Tri sloja stvarnosti

Administrator

Skinuto sa potopljenog Messingera Kada su izronili sve je bilo u obliku fotonskih krhotina. Tek tri fragmenta onog što je moglo biti a nije, ni pogleda, ni glasova, ni dodira. O, DRAGI  GOSPODINE  N. Kada je posle duge i bolne tišine stiglo Vaše dragoceno pisamce, toliko sam se obradovala da sam odskakutala do moje guske Esmeralde i iščupala jedno pero iz njenog repa. Nije to aluzija na moju nepopravljivu prirodu romantizovanja svega i svačega. Onda sam otišla u vrt u najdražoj haljini, onoj purpurnoj, o kojoj sam Vam pisala, neoprezno…

Proza: Otac i sin (i majka)

Administrator

“If they were right, I’d agree, but it’s them they know – not me.” Cat Stevens 1 „Otac i sin“ Keta Stivensa je dirljiva pesma koja duboko rezonira sa temama generacijske razlike, porodične komunikacije i borbe za sa-mostalnost novih naraštaja. Tekst obuhvata razgovor oca i sina, od kojih svaki izražava svoje poglede na život i izbore sa kojima se suočava. Pesma od-zvanja ten-zijama i emocijama koje oboji-ca osećaju. Otac prek-linje sina da posluša savet i sledi put koji mu on predlaže, da nađe posao i oženi se. S druge strane,…

Baltizmi 3: Made in čaršija

Administrator

Ovo je fin kvart. Pravi porodični. Imamo dovoljno zelenila, vrtić i školu. Imamo kafiće, nekoliko marketa i jedan restoran sa dostavom. Komšije su pristojni ljudi. Uredno se pozdravljamo i svako gleda svoja posla. Dva četrdesetogodišnjaka svako jutro u isto vrijeme izlaze iz žutog nebodera. Klimnu glavom jedan drugom, potom sjedaju u svoje automobile i kreću u novi radni dan.  Ja sam ovaj “ćelavi, tetovirani”. Tako me zovu oni koji me ne znaju, a i poneki koji me znaju. Uvijek zaborave “bradati”. Nepravedno. Tetovaža tu, tetovaža tu, ovdje još jedna, dolje…

Proza: Početak

Administrator

Život počinje onog trenutka kad otvoriš oči i ugledaš maleni komadić svijeta oko sebe.  Ne zanimaju me znanstvene, filozofske, vjerske i ine rasprave. Što se mene tiče, život počinje kad otvoriš oči.  Iako sam službeno došla na svijet tog ljeta ’57e, moj život je počeo u proljeće ’75e. Za početak, moram vam nešto reći o bojama. Nije svaka boja zaslužila to ime. Ako postoji ijedna koja može časno nositi taj naziv, to je zelena. Zelena je boja mladosti, novih početaka, života samog. Večer maturalne zabave ljeta gospodnjeg 1975e. Toj večeri…