Proza: Evropa ili Europa?

Sve to liči na brak! Uzeli su se iz ljubavi, posle nekog vremena ostali su zajedno na silu – zbog dece, počinju optužbe, sledi razvod i često ostane – mržnja! Većina prijatelja me pitala šta mi to treba. Put u Hrvatsku, bez preke potrebe, na dva dana… Ako ne idete kolima – komplikovano. Autobus saobraća jednom nedeljno; mini-bus za Zagreb po ceni pune karte može da me ostavi na pola puta, na magistrali – gde se odvaja put za Slavonski Brod; ili voz koji ide za Cirih. Onda voz! Stari…

Proza: Smokva u dvorištu

„Krpimo stare lonce, šerpe…“ čuje se vika iz dvorišta. „A jel krpite stare babe?“ pita sa svoje terase moj komšija Boris zvani Miško, vrag star oko 12 godina. „Sram te bilo,“ viču uglas njegova mama, tetka i pomenuta baba Haritina, koju smo zvali Baba Biba. To su bili Arizovići, naše najdraže komšije. Terase i prozori su nam gledali jedni na druge. Tako među nama nije bilo nikakvih tajni. Znalo se šta ko kuva, ko je kod kuće…Ono što se možda i nije na taj način saznalo, pričalo se uz kafu.…

Proza: Baštensko cveće

– Da li je Ljilja kod kuće? Ljubica na telefonu – pristojno se obratim ženi koja se javila na telefon, a nije moja prijateljica. – Ne, nije. Branka ovde. Pa kako ste Vi Ljubice? – još ljubaznije će gospođa. Setim se da je u stanu moje prijateljice, privremeno, starija gospođa koju sam jednom prilikom upoznala, a čije ime nisam zapamtila. Očigledno, ona moje jeste. – Dobro sam, hvala. Kako ste Vi? – nastavim razgovor. – Dosta čitam, slušam radio, gledam televiziju… Često mi svrati unuk sa devojkom. Volim kada dođu…