…I videsmo šta se zbi sa onima koji oru po nebu i zlatne kočije kradu. I tako se navrši prethodna noć, srećni care. A šta će nam danas doći do ušiju, ne smislih sama, već priču slušah od pijanog opančara koji je cipele farbao triput, da ne čuje zlo. Rešilo jednom Sunce da se ženi. Maloverni neka ovde zaćute, jer i Sunce ima Nevestu, samo o tom ne voli da govori. I vide Sunce kako se gđica Zvezda Danica šepuri po nebu, kako joj oči svetlucaju i kose se belasaju,…
Oznaka: sunce
Poezija: ***
Sunce je nosilo oblake kao naočare Poklonila si mi lice Slušao sam misli Koje prolazile su zelenim prstenovima Dozvolio sam sebi da umislim Njihove dubine Plašio sam se Sebe Svog tela Svakog pokreta Nisam se smejao Drhtao sam Od nekog čudesnog mira Koji pokušavao sam da uhvatim za ruku Da, od toga se strepi To je kraj Iščekivanja Lutanja O tom snoviđenju Pričali su Svi veliki pesnici Kroz i u redovima Tu sam Dok stojiš iza mene A senka sam ti Na palubi Sleteo je galeb Prelivaju se U smiraju…
Poezija: A možda i hoću
Uvijek sam željela da postanem slikarka, ali me nikada nisu uspjeli naučiti da ne crtam svuda osim na papiru, koji mi je obično stajao ispred nosa. Pa zamislite izložbu punu crteža na pijesku i kamenju, na neurađenim domaćim zadacima, na telefonskim računima… Na svemu čega sam se jednog trena dotakla, a šta me nije dotaklo. Zamislite kritike u novinama šokiranih ozbiljnih količinom djetinjstva i razapetom kožom koja miriše na vjetar. Tek tako, uokvirenu, bi je osjetili, kao da nikad nisu ni zagrlili. A opet, svi bi u njoj vidjeli samo…
Proza: Ona
A kada se sva svetla ugase Mesec nastavlja da sija. Te noći posebno je bio zadivljen zvezdama, njihovim sjajem u tami. Možda je to zbog sete koja mu se provlačila kroz telo pa mu se sve činilo sjajnije i srećnije. Nije osećao hladnoću koja je grlila njegovo iznemoglo telo. Bio je tako prazan a opet ispunjen pomešanim osećanjima. Stolica u kojoj se blago klatio nalazila se na maloj terasi njegovog stana, sa koje je mogao videti ulicu kao i stanove drugih ljudi. Ostavlja cigaru na pepeljari. Vetar raznosi dim. Prošla…
Poezija: Treptaj večnosti
Obuzdaj napete drhtaje prstiju – u suprotnom nećeš pronaći poeziju. Zaboravi tragove njegovog dlana na tvom obrazu. Zaboravi tragove njenih noktiju na tvom licu. Prepusti se mirisu sunca. Dar koji nam je dat je veličanstven, smirujuć. Prodiši kroz otkucaje srca. Nema potrebe za strahom. Vetar će te na kraju odneti put Kosmosa. Dar – jer zašto baš ti, zašto baš ja. Jutarnji bat sliva se niz krovove kuća. Hej, MI koračamo betonom. Pusti da se đonovi useku u asfalt. Posle doručka u pekari mrvama nahrani golubove. I ne pali cigaretu po…
Poezija: Religija
u milionima gradova ljudi skrivaju pogled od sunca i nose naočare kao da je sunce najstrašnija stvar a opet svako od tih slabića je predodređen za nesto da je moj bog odraz mog lica dok gledam u kašiku mornari bi mi svilenim maramama mahali gejše bi mi ljubav nudile žonglirao bih meteore i jeo željezo a tebe bih zaboravio pre nego što sam te upoznao govorio bih ti da si glupa da me ostaviš na miru i da prezirem miris ruzmarina ali moj bog nije odraz mog lica dok gledam…