Poezija: Umesto poklona za tvoj rođendan

Zaključaš li vrata, Baciću se kroz prozor. Zatvoriš li prozore, Kroz ključaonicu će se provući moja malena duša. Zapušiš li ključaonicu, Bežaću kroz rupice sa tuša, Kroz rupicu za miša, Kroz rupice od snova Što oteo ih zaborav. Bežaću gde god! Gde god! Zapušiš li ključaonicu! Probala bih i kroz dimnjak, Ali on je preširok Za moju malenu dušu. Kad dođe Deda Mraz Setio bi se mene. Nikad se više ne bi radovao darovima. Iz svakog bi kričala moja malena duša. Rovila bi svom silom kroz stablo jelke, Rušila i…

Poezija: Bez oklopa

Po ceo dan mi nadiru boje Sinoć me zagrcnula crvena Na papiru mi se pokrenuo slon U snovima mi se plaze kornjače Ja ne znam šta je sa mnom Pa ne mogu da napustim taj komešaj I da te sagledam Ja ne znam šta je sa mnom I kako kroz takvu mrenu da te tumačim Ja ne znam šta je sa mnom Nozrve ludački peku Ratuju rumeni i plavi tonovi Hoću li se udaviti Udaviti u svojoj glavi U oštroj i jakoj boji Ili će me zgnječiti papirni slon Ja…

Poezija: Otkrivanje

Već si shvatio Da je u svakom pripitomljavanju pregršt bola. I pripitomio si Jednom nesvesno, Al’ drugi put svesno. Već si lutao I tražio si odgovore. I našao si – u lepoti zlo. I već se ne plašiš odlaska. Zmije nisu tako podmukle Ako ih uporediš. Sada znaš zašto U pitonovoj utrobi mirno sanja slon. Već ti svašta nedostaje I vreme je da neko odsvira kraj. Autor: Adrijana Ranković

Poezija: Sakuj mi mač

Sakuj mi mač! Hoću da porazim kazaljke. Navući ću kalpak i neki dobar oklop i poneću štit! Probaš li da mi dotakneš kožu, osetićeš gvožđe. Hladno vrelo vrelo hladno hladno vrelo gvožđe. Sakuj mi mač! Najbolji od svih koje si skovao! Nek bude dovoljno težak da se osećam moćno dok ga nosim. Nek bude toliko težak da ga ne može poneti neki drugi čovek. Nek bude toliko težak Kao boje sklupčane u mojim očima Nek bude dovoljno težak da se osećam moćno dok ga nosim! Sakuj mi mač! U stvari,…

Poezija: Priča o igračkama

Imala je bič u ruci. Udarila je od pod strasno nekoliko puta. Na podu leži lav što ga je tigrom zvala. Polomljena mu je kičma. Vire nežni komadići vate. Kao uvek visi opuštena glava. Glava lava što ga je tigrom zvala. Vidi da sam tu i krikne: „Lažu! Lažu! Nisam udarila lava. Lažu. Bio je to dan bez boja. Sve neka teška jeza, strava. Ja hodala sam dugo, dugo! I videla sam lava, lava! I rekla sam mu: „Tigru, tigru! Što moja srećna pruga spava?” I volela sam jače, jače!…

Poezija: Kaleidoskop – Hajka na slepog miša

Lomim prilepljene lepeze prve sanjive školjke samo da ugledam tu noć što je režeš našim preplanulim jastukom. Iz razbarušenih pora još se puše snovi, proleću pera, ostaju nežni tragovi: zavode se crvena i ljubičasta! zavode se vilini konjici i mašta! zanosimo se mi! Lomim prilepljene lepeze druge sanjive školjke samo da rasteram razuzdane duhove iz naše narandžaste odaje, da slušam kako šapućeš mi: „Leti, leti, leti, oseti da leti! Zar ne vidiš da crna grebe plavu?” Te smo noći slepog miša stavili pod glavu, da ušuškamo jutro, da dugo, dugo…