Poezija: Varljivo proleće 2017.

23. maj 2017. Administrator

Ni najlepši ram ne može da ulepša sliku Ako je slika grozna Zapitaš li se ikada Gde to odlazi noć? Gde nestaje sivilo? Gde odlaze tmurni oblaci Vesnici smakosvetnih oluja Gde su alosni vetrovi Koji čupaju krovove i drveće Sve te pojave koje prkose lepoti i svetlu Nisu daleko i tu su U kućama U sobama U ljudima Kad god sam te zvao da prošetamo Ti si uvek nalazila nekakve izgovore Uvek si imala preča posla Uvek ti je više prijalo društvo nekoga Ko će samo da te iskoristi i…

Poezija: Povratak sa žurke

9. januar 2017.9. januar 2017. Administrator

Ulice su crne ne znam gde su nestala svetla Neko je razbio reklamu za novi film o Supermenu Muzika je mrtva ne čuje se ni dosadna muva Usnama spojene glave zaljubljenih parova plivaju u barama Pijanci ispijaju zadnje kapi rakije, hvataju me kotrljaju niz ulicu, od smeha umiru padaju Kobeljam se iz gomile uredno sterilisanih tela Penjem se na drvo idem da spavam. Autor: Zoran Antonijević

Poezija: Kanibali

8. oktobar 2016. Administrator

Budimo se iz dnevnog sna Trljamo oči koprivama Napolju reflektor sija Klovnovi zabavljaju decu koja nestrpljivo stoje u redu ispred cirkuskog šatora Oštrimo očnjake i metalne nokte Penjemo se na vrh fabričkog dimnjaka Gladni čekamo da predstava počne Autor: Zoran Antonijević Foto-izvor: Fransisko Goja „Saturn proždire svoje dete“ (Wikipedia)

Poezija: Irina

30. avgust 2016.30. avgust 2016. Administrator

Nije više morao na silu da te gura u ormar Među čiviluke, njegovo svadbeno odelo i venčanicu tvoje majke zavlačila si se svojevoljno Svake večeri kada je sa puta dolazio terao bi vas da pijete sokove koje tog dana nije prodao Morale ste da se smejete Slikao vas je i postavljao vaše osmehe na svoj fejsbuk profil, hvalio se svetu kako ima divnu decu A potom bi skidao kaiš Tuko vas je besomučno Polivao viskijem Tebe, sestru i majku Nazivao je imenima Svojih šefova Dok vam je gazio po stomacima…