Po ceo bogovetni dan vrtim broj na čiju mi se pomisao već dovoljno zavrti u glavi. U času kad sam skoro izgubila nadu, javi mi se nadobudni glas tonom „samo si mi ti falila“ i zadnjim promilom ljubaznosti me upita šta trebam? – Joj, šta ne trebam, ček’ za spisak da se latim. – A neeee, po pozivu možete samo jedan pregled zakazati! Ljubazno me ostavi na čekanju da srkne kafu, prelista časopis, utopistički se nadajući da ću odustati. Zauzela sam liniju i neću da se skinem, branim je k’o tek pali front! Javi mi se posle dramske pauze, dajući na značaju važnosti…
Proza: Ekshumacija
