Kategorija: Autorski kutak

Poezija: Smisao nevinog sveta, Mravi i Divlji divlji

Administrator

SMISAO NEVINOG SVETA Nikiti Stanesku Gde su munje tu je i krik hladnoća MRAVI Mravi iz našeg stana su nestali primetili smo to tek kada smo se probudili iz naših pamučnih snova nestali su iz naše meke kuhinje nestali su iz lamperije što krcka nestali su sa bajkovitog poda okrunjenih kiselih zidova koje su tako veselo pomerali kao vešti tesari i dunđeri mi to nikad nismo uspeli mravi su nestali iz našeg stana istina je da im nismo zadali nikakav udarac ništa što bi ih poput ledenog talasa odbacilo tamo…

Proza: Četvrti sprat, prozor, vi i ja

Administrator

Gledao sam sa prozora na četvrtom spratu kolonu vozila koja se tog predvečerja sporo kretala kroz centar. Crvena svetla polako su se micala i svojim putem odlazila. Ti ljudi išli su putevima svojih života automobilom, ali bilo je i onih koji su išli pešaka, svojim nogama u starim patikama. Svi su oni znali kuda idu ili su se barem pravili da znaju. Svi su imali neku pretstavu o svom životu, baš svi u tom gradu osim, naravno, mene. Dve policijske patrole se provukoše i po nečiju sudbinu odoše. Malo kasnije prođoše i kola hitne pomoći…

Proza: Posle mnogo godina

Administrator

Veoma često, u maju, ima dana koji veoma podsećaju na one tople, julske. Kao da leto žuri, usplahirano i puno žudnje, da što pre pokaže svoje zanosne čari… Ni ovog, dvadeset prvog maja godine 2005. nije bilo drugačije. Čovek, verovatno na pragu četrdesetih, ali kome je zbog tamnih naočara za sunce i velikog elegantnog šešira zaista bilo teško odrediti godine, išao je trotoarom, povremeno brišući znoj sa čela. U ruci je nosio mušku kožnu tašnu kakva je tih godina bila veoma moderna, ali i označavala ljude iz najobrazovanijih slojeva: nosili…

Poezija: Lidija

Administrator

Ti nisi vredna da zbog tebe patim Jer nemaš dušu, a srce ti je kamen, A treba malo, samo jedan plamen, Iz očiju tvojih da se tebi vratim. Kraj nogu bi tvojih život da prekratim Tvoj osmeh svaki ko sudbine znamen, Prihvatam – spolja čvrst i stamen, A u srcu jadan, i kako da shvatim Da me nećeš nikad, to su tvoje reči: Nikad, nikad više, drugi ti je preči, Ja sam za tebe još jedan u nizu Prolazan i bivši, sad i napast mučna Koju i ne vidiš, osorna…

Proza: Ovo nije pismo

Administrator

Zdravo, nisam ti pisala dugo. Opraštaš? Znam da hoćeš, znaš me kad se pogubim. Ti barem razumeš. Pada kiša danima. Pogodna za slušanje Koena i traženja neke knjige za čitanje. Nisam ti rekla da sam konačno shvatila koje doba godine volim. Volim jesen, mirna je, nije toplo i može da se diše. Hladno je i ne moram da vučem osmeh sa sobom, miriše na nostalgiju i naviru sećanja u meni. Tišina je, čudno ali mi odgovara. Sad bi rekao da sam mala i da uživam u sanjarenju. Ti još tražiš…

Poezija: Prokletstvo sfinge

Administrator

Ne, nema biblioteke u ovom Partenonu Prokleta sfinga se smeška (prokletstvo sfinge) ne, ljudi mi ne poklanjaju nepročitane knjige slova beže kao vaši kad se napiju slatke krvi obitavam u satenskim obručima okolnih brda sa svilenim gajtanom od koga se kašlje Džabe su me vraćali iz mrtvih svaki je poljubac književni događaj živimo na Eliotovoj zemlji među mrtvim Šekspirovim junacima umreću kao talac sreće sa bombom u rukama doći će po mene dok snivam slatke snove da me odvezu izvan gradova vremenska prognoza postala je sholastika dvadeset prvog veka Plaše…

Poezija: Ponekad

Administrator

Ponekad Često ponekad Želim da poletim Da stanem na ivicu Senku svoju da držim za ruku Hrabro da savladamo tu liticu Ja i ja Ponekad Grizem ove nevidljive okove Ali još uvek ih ne sečem Samo nespretno grebem Plašim se straha Možda potpune slobode Letenja koje te ostavlja bez daha Ponekad, sanjam te daleke dokove I želim da poletim Ali često ponekad Plašim se da neću umeti da sletim Autor: Dajana Ristić

Proza: Dobar i loš

Administrator

Na sprovodu se može mnogo saznati o pokojniku, o njegovom životu,  ali i o svima koji prisustvuju sahrani. Današnji sprovod je ipak bio nešto posebno. Umro je Dobar čovjek. Vidjelo se to tako lijepo na svakom koraku. Nije došao samo jedan pop. Došla je cijela crkvena i politička svita grada. Crkvena zvona nisu prestala da udaraju tokom cijelog dana. Kuća i dvorište bili su puni onih koji su došli da izraze svoje poštovanje i žalost. Malo je bilo ljudi kao on. Duša od čovjeka. Čovjek i po. Ljudina. Da će…

Poezija: Pretnja, Čekalište/Egzodus i Stene

Administrator

PRETNJA Moj brat živi u gornjem Gradu u donjem je Ad rat ključalo ulje iskrivljene telesine bez duše koje čekaju na vaskrsenje donji Grad preti gornjem senka svetlosti brat bratu ČEKALIŠTE/EGZODUS Parkovi pojila gradske česme pune nepoznatih nemušte dece majki i mlađih muškaraca bronzanog peskom oivičenog tena iz Sirije Iraka Avganistana zabiti Libije grlate Turske ispred naših vrata gledaju plodnu zemlju nagrađenu smećem i ravnodušnošću koja okružuje dokle im pogled dopire čekalište autobuske stanice pupka presečene vrpce Evrope hoće li moći pokidati sve konce mreže bodljikavu žicu hoće li moći…

Poezija: ***

Administrator

Drago biće, svaka tvoja pustolovina neka nikad ne prestane, čak i kada sviće! Zgrabi kormilo i uputi se u sve ono što se ispod tvojih kapaka snilo i sakrilo! I drži ga čvrsto, sa draguljima u kosi jurcaj gde god pogledaš i uperiš prstom! A onda srebrno sidro spusti, u maglu penušavu i dim, plavi, gusti. Milo biće, šešir sa ljubičastim perom na teme, i tada će sve sablasti i aveti glasno da zaneme. Lepo biće, brodolom nikad neće imati tvoj brod, čak iako ne znaš gde su svetla, gde…