Autor: Administrator

Vesti: Osam decenija od objavljivanja poeme „Une vision“ Jelene J. Dimitrijević

Administrator

Srpska književnica, svetska putnica i dobrotvorka Jelena J. Dimitrijević (Kruševac, 1862 – Beograd, 1945), iako dugo vremena u senci zaborava, polako počinje da izlazi iz svojevrsnog kulturnog i književnog mraka u koji je, spletom različitih istorijskih okolnosti, gurnuta odmah nakon smrti 1945. godine. Bile su potrebne decenije da se na ovu nepravedno zapostavljenu herojinu srpske književnosti s kraja 19. i početka 20. veka, nanovo skrene pažnja. Trud svih onih pregalnika koji su sve ove godine uporno i predano pisali o njoj, i time je, malo po malo, vraćali u žižu…

Proza: Smokva u dvorištu

Administrator

„Krpimo stare lonce, šerpe…“ čuje se vika iz dvorišta. „A jel krpite stare babe?“ pita sa svoje terase moj komšija Boris zvani Miško, vrag star oko 12 godina. „Sram te bilo,“ viču uglas njegova mama, tetka i pomenuta baba Haritina, koju smo zvali Baba Biba. To su bili Arizovići, naše najdraže komšije. Terase i prozori su nam gledali jedni na druge. Tako među nama nije bilo nikakvih tajni. Znalo se šta ko kuva, ko je kod kuće…Ono što se možda i nije na taj način saznalo, pričalo se uz kafu.…

Poezija: Trenutak

Administrator

Trenutak po trenutak I još jedan trenutak Život Pamtiš li osmehe Ljubavi na prvi pogled Dok prelaziš ulicu Pamtiš li prvu pticu Dana kada si kupio dvogled Primetiš li kesten kad  padne Tačno ispred tvojih nogu A ono cveće ispred marketa I ispred devojčicu bosu? Verovatno ne Imaš još samo trenutak Da uhvatiš taj autobus Jer sastanak počinje Svakog trenutka   Autor: Dajana Ristić Foto-izvor: „Zaleđen trenutak u vremenu“ Wikipedia

Proza: Susreti

Administrator

Poklonio sam jabuku čoveku koji sudio je svakome i gledao sam kako mu razum gubi bitku sa karakterom. Sada mu pogled luta od nosa do cipela i nem je. Video sam dvoje dok je jedan pričao trećem ono sto ovaj drugi misli. Drugi je kukavički okrenuo glavu dok ga je treći očima tukao. Poklonio sam im obraz. Čuo sam od jednog mladića da ga niko ne voli i da ih je baš briga za njega. Poklonio sam mu samopoštovanje. Upoznao sam talentovanog i hvalio ga, upoznao sam i netalentovanog i…

Ljudi: Osamnaesti nije svadba

Administrator

Proslava osamnaestog rođendana danas se, izgleda, vrednuje više od svadbe. Pozoveš muzičare, trubače, plesače… Pozoveš svu rodbinu, svoj i njihov komšiluk. Pozoveš deset kamermana i fotografa. Potrošiš toliko novca da posle grcaš u dugovima. Proda ćale kola, baba zlatno lanče koje joj je njena baba dala. Čemu to ljudi, ej? Šta ti lično dobijaš tim punoletstvom? Prosečan sin ne dobija ništa posebno. Živiš još uvek pod ćaletovim krovom i to počinje da ti se nabija na nos. Tražiš posao ili nastavljaš sa svojim školovanjem. Većina poklona nije vrednija od same proslave. Društvo ti donosi vino, babe košulje, a stričevi i ujaci…

Poezija: ***

Administrator

Zatvori oči. Nešto te boli. Igraćemo se žmurke sa životom pravićemo se da se mlečni putevi nisu osuli po našim stopalima i da je onako kako red nečega u našoj glavi čini red stvarnosti. Pravićemo se da nam nisu trebali zagrljaji kad su ruke visile niz umorno telo i da nam nedra nisu vapila nego da su te modrice ispod kože stvar mode i da ne govore više od bilo kog ćutanja. Autor: Ivana Pantelić

Intervju: Saša Skalušević Skala – Svet je sve više preplavljen lakom književnošću, čiji je jedini cilj da širi što više beznačajnosti

Administrator

Može se primetiti da poezija i umetnost u današnjem vremenu za masu ne predstavljaju gotovo ništa, ali za pojedinca označavaju mnogo. Branko Miljković je u jednom od svojih intervjua izjavio sledeće: „Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha…“ Upravo ovaj citat ukazuje na čovekovu dvogubost – u trenucima psihičke teskobe čovek odlazi ili u (auto)destrukciju ili u kreativnost. Stoga poezija ili bilo koji drugi vid kreativnosti,…

Proza: Moj dečko ne zna da imam penis (FOTO, VIDEO)

Administrator

-Teško mi je, ne znam odakle da počnem… – Polako, uzmite maramicu. – psihijatar je strpljivo čekao da Sonja obriše suze i smogne snage da mu ispriča ono što je toliko muči da je zajecala čim je sela na kauč. Naravno, moguće je i da se rasplakala kada je videla bele sportske čarape svoga doktora kako vire iz crnih lakovanih cipela, ko zna. Nakon što se smirila, nastavila je: – Zbog svog… stanja, nisam nikada pomišljala da bih mogla da imam vezu. Još kao mala sam morala da lažem drugare…

Poezija: Pismo djedu

Administrator

Dobri moj djede, Bijah ti ja neku noć, al’ srce moje brzo poželi Makar kroz pismo tebi doć’, da san s tobom podijeli. Evo klanjah jaciju djede, pa požurih pisati tebi Da ti pismom pomilujem sijede, i srcem te primaknem sebi. Ja sam djede, mirna ove noći, sretna sam ti srcem Možeš mirno u san poći, budit’ ću te suncem. Pisat ću ti sad o sreći, tugu ću preskočiti ove noći Ti spremi jastuk gdje ćeš leći, spusti glavu i zatvori oči. Sanjah djede Kurban Bajram, jutro rahatno i mirisno…

Recenzija: Film „Ničije dete“ (Ničiji vuk – svačije dete)

Administrator

Sama radnja filma „Ničije dete“ nije naročito zanimljiva, maltene kao da po ko zna koji put gledamo „Knjigu o džungli“, ali sada u domaćem ambijentu. Socijalizacija dečaka pronađenog u šumi među vukovima – i to je to. Film dobija na značaju kad se naglasi da je scenario nastao po motivima istinitog događaja, reditelj je svakako igrao i na tu kartu, ali ni to nije ono presudno što bi gledaoca nateralo da se zamisli i prodre duboko u suštinu priče. Ključ „Ničijeg deteta“ krije se u jednoj opštoj metafori i jedino…

Aforizmi Miodraga Tasića (II)

Administrator

Duša nam visi o koncu, ali to je konac koji delo krasi! Obešeni je uvek bar za dve glave inad drugih ljudi! Najžešći protivnici vlasti direktno je ruše ekonomskim podrivanjem iz direktorskih fotelja! Niko nije nedodirljiv. Samo su neki neuhvatljivi! Brine me poplava novih snaga na političkoj sceni. Svaka poplava ostavi šljam za sobom! Srbija je velika tajna. Ni granice joj se ne znaju! Velika je sujeta malih ljudi! Nisam Diogen, mada volim bure! Žena me tuče, ništa ne pišem i znam da ništa ne znam. Još da se otrujem,…