Proza: Susreti

Poklonio sam jabuku čoveku koji sudio je svakome i gledao sam kako mu razum gubi bitku sa karakterom. Sada mu pogled luta od nosa do cipela i nem je.

Video sam dvoje dok je jedan pričao trećem ono sto ovaj drugi misli. Drugi je kukavički okrenuo glavu dok ga je treći očima tukao. Poklonio sam im obraz.

Čuo sam od jednog mladića da ga niko ne voli i da ih je baš briga za njega. Poklonio sam mu samopoštovanje.

Upoznao sam talentovanog i hvalio ga, upoznao sam i netalentovanog i isto ga tako hvalio. Poklonio sam im veru i sačuvao snove.

Sreo sam čoveka koji nikoga nije poštovao i dao mu svoje poštovanje. Poklonio mi je prijateljstvo.

Sreo sam čoveka bez dlake na jeziku kako tim jezikom liže svaku izgovorenu reč čineći sve da mu dlake porastu, jer poklonio sam mu istinu i vreme.

Prišao mi je na ulici nesiguran mladić, rekao sam mu da me udari što jače može a onda sam mu namestio dugme na košulji. Poklonio sam mu hrabrost.

Naišao sam na beskućnika, ponudio sam mu kiflu, odbio je. Poklonio mi je ponos.

 

Autor: Maša Grujič

Related posts

Leave a Comment