Unutar svakog književnog dela može se naći barem jedna rečenica koja sama za sebe najbolje opisuje radnju, likove i smisao knjige, a u slučaju romana Ugasiću svetlo to bi mogla biti rečenica u kojoj se jedna od glavnih junakinja karakteriše opaskom kako svet za nju odavno više nije postojao. I koliko god da je roman prožet realističkim, a u mnogome i naturalističkim detaljima, Jovana Kuzmanović je radnju prvenstveno sačinila od momenata u kojima su glavni likovi toliko uronili u svetove koje su sami kreirali, da stvarni svet za njih zaista…
Oznaka: Autor: Dušan Milijić
Prikaz „Službe 2“ Gorana Živaljevića: Služba je opet izdata
Da može lično da se predstavi, ova bi knjiga verovatno rekla: „Dva, Služba dva“. Zamislivši je kao nastavak prve knjige o iskustvima iz svoje obaveštajne karijere, Goran_Živaljević je i u Službi 2 ponovio misao da se patriotizam najbolje dokazuje tako što se država brani od vlasti. I kao što ideja koja prožima prvu knjigu važi u celosti i za drugu knjigu, tako se i povodom druge knjige može ponoviti utisak iz prikaza što je povodom prve Živaljevićeve knjige napisao isti autor koji potpisuje i ovaj prikaz: za one koji očekuju…
Srpsko srednjovekovlje u romanima Dobrila Nenadića
Početkom 2024. godine podigla se velika prašina zbog toga što je roman Dorotej Dobrila Nenadića uvršten u školsku lektiru, a povod za samu aferu bilo je nekoliko erotskih detalja u romana. Tekst koji sledi nastao je 2016. godine i donekle je predvideo kakav bi mogao biti utisak o Nenadićevoj prozi (ne samo o Doroteju, nego i o drugim romanima istoga pisca), mada unapred treba istaći da je za bilo kakvu negativnu impresiju najmanje kriv Nenadić. Krivica se zapravo krije u opštoj nezainteresovanosti za pravu sliku srpskog srednjeg veka (a inače…
Povodom „Zbirke za devojčice i dečake“ Ivane Vulikić Vučić
Svi smo mi nečija deca Odlučivši se da svoju prvu knjigu naslovi kao Zbirka za devojčice i dečake (objavljena u Knjaževcu 2024. godine), pesnikinja i novinarka Ivana Vulikić Vučić pronašla je najjednostavniji, a istovremeno najobuhvatniji mogući naslov, pri čemu se ne misli samo na to da su njime obuhvaćena sva deca, bez obzira na pol i uzrast, nego su obuhvaćeni i oni koji sebe odavno ne smatraju decom, ali će se neminovno ubrojiti u publiku navedene zbirke, i to iz više razloga. Ako se iz naslova i ne može odmah…
Prikaz knjige Z. Radisavljevića „Sve je moglo biti drukčije“
Kad se pojavila vest da je prvi put na srpskom jeziku objavljena knjiga u kojoj nije odštampano nijedno slovo a, A – odmah je bilo jasno da je takvu knjigu sastavio pisac koji savršeno barata jezikom u smislu poigravanja rečima, pa stoga i nije iznenađujuć podatak da je autor knjige Sve je moglo biti drukčije najbolji srpski enigmatičar, koji je već u detinjstvu ispoljavao talenat za sastavljanje anagrama, rebusa, zagonetki, ukrštenica, da bi se docnije istakao kao osvajač brojnih nagrada, pobednik mnogih kvizova, rekorder u mnogim anagramskim poduhvatima, a oprobao…
Pre vremena čuda i posle vremena Pekića
Prikaz zbirke Pre vremena čuda (Beograd, 2020) U vreme kad je jedan virus paralisao čitavu planetu i kad se učinilo da će biti potrebna čudesa da svet ne bi propao poput Atlantide, proza Borislava Pekića (1930–1992), za koju se decenijama ionako ne smanjuje interesovanje kod najšire publike, kao da je postala još aktuelnija, tim pre što se u pravom svetlu sagledala i njena proročka dimenzija, što je oduvek znalo da uznemiri čitaoce. Iako je zbirka o kojoj će biti reči objavljena u godini za koju su mnogi poželeli da nestane…
Društveno-politički trougao na primeru filma „U ime naroda“
Vlast, konfor, pobuna Kad se spomene ime reditelja Živka Nikolića (1941–2001), sigurno se najpre pomisli na film Lepota poroka (naslov je ekavski, premda se radnja od prvog do poslednjeg kadra dešava u Crnoj Gori, kao i radnja većine ostalih Nikolićevih ostvarenja) i na televizijsku seriju Đekna još nije umrla, a ka’ će ne znamo, da bi se onda sami od sebe nizali naslovi filmova Čudo neviđeno, Iskušavanje đavola, Smrt gospodina Goluže, Jovana Lukina, Beštije. Nije mnogo onih koji će se setiti Nikolićeve televizijske serije Oriđinali (Radio-televizija Crne Gore, 1995), što…
Prljav đon, čist obraz
Povodom zbirke priča Isusove sandale Jasmine Malešević Ponekad nije baš zahvalno pisati o zbirci priča. Kako da se sažeto, uopšteno i kao jedna čvrsta celina predstavi knjiga koja se i sama sastoji iz više različitih tekstova, pa i više samosvojnih celina, koje često i nisu međusobno povezane, osim što zajedno čine dotičnu knjigu? Ovo se pitanje javlja gotovo pred svakom zbirkom, a pogotovu pred onom u kojoj se našao veći broj priča. Normalno je da se takvo pitanje postavi i pred zbirkom sastavljenom od preko trideset priča, a sve i…
Apolitična korekcija: Prikaz romana „Kad đavoli polete“
Nije zaljubljen u majku, živ mu je otac – a ipak u praksi doživljava teoretske posledice Edipovog kompleksa i kao da se svojevoljno primiče Hamletovoj smrti. Takvim bi se kontradiktornostima mogao ukratko opisati Kej, jedan od glavnih likova romana Kad đavoli polete. A može se Kej smatrati i jedinim glavnim likom navedenog romana – ako se zanemari pripovedač, pošto je Vladimir Kecmanović stvorio delo u kome pripovedanje kao da istovremeno teče i u prvom i u trećem licu. Iako vrlo brzo postaje jasno čiju ispovest čitalac ima pred sobom, opet…
Nije kasno za istragu: Prikaz knjige „Ko je ubio Jovana Skerlića“
Iako se ne može reći da je ime Jovana Skerlića (1877–1914) skrajnuto i bačeno na margine istorije, činjenica je da, kao i u slučaju mnogih drugih značajnih ličnosti, njegovo delo nije shvaćeno na pravi način, pri čemu se ne misli toliko na književnokritičke i književnoistorijske tekstove, koliko se misli na njegove političke i kulturološke stavove. Da ne može biti slučajno što je Skerlić zapamćen prvenstveno kao književni kritičar, a ne i kao poslanik Narodne skupštine Kraljevine Srbije, pokazao je Momčilo Đorgović u svojoj knjizi karakterističnog naslova Ko je ubio Jovana…
Potčinjena – ili povlašćena
Žena kao deo porodice i nacije prema naučnom tumačenju doktora Milana Jovanovića Morskog Kako žena nigde ne dostiže u svom razvijanju čovečiju snagu, pojamno je, da ona zauzima mesto između čoveka i deteta. I dosta svedoče to mnoga, kako telesna, tako duševna svojstva u žene, koja su shodna dečijim svojstvima. Od prvih navešćemo samo hitrije i nepouzdanije pokretanje, i tanji glas; od drugih ljubav prema nakitu, igranki, blesku, veći stepen taštine, želju da gleda čudnovate i potresne događaje i drugo. Vidi se otuda jasno, da žena nije i ne može…