Da nije stvarno, bilo bi samo ironično: Zbirka „Kovid 19+“ Marka Vidojkovića

Kad bi se u satiričnoj priči zanemario ironičan ton, čitaoci bi mogli pomisliti da pred sobom više nemaju delo koje je plod piščeve bujne mašte, nego tekst koji verodostojno preslikava događaje iz neposredne svakodnevice. Takvog utiska ne bi bile lišene ni one satirične priče u kojima su likovi i događaji toliko groteskni da idu u domen fantastike, a čak se i one priče gde su dominantni apokaliptični distopijski motivi lako mogu shvatiti kao ogledalo realnosti – jer i književnost i istorija dosad su više puta pokazale kako i najmaštovitija predviđanja…

Kompromisi lenjog boema: Ujevićeva Ekavš–Tina

Pesnik Augustin Tin Ujević ostao je i u sećanju svojih savremenika, i u istoriji književnosti, i u legendama svojih sledbenika kao jedinstvena i neponovljiva pojava, kao beskompromisni umetnik, večiti boem, neprilagođeni buntovnik, kao čovek čvrstih stavova i doslednih ideja. I pored činjenica koje itekako govore u prilog Ujevićevoj boemiji i nekonvencionalnosti, možda i revolucionarnosti, ipak je dovoljno epozoda iz Tinova života koje nam pesnika prikazuju u nešto drugačijem svetlu, ne samo kao nesigurnog i nedoslednog čoveka, nego čak i kao konformistu, što je još veći paradoks, pošto ni sâm Ujević…

Medijum i mleko: Prikaz romana „Una“ Mome Kapora

Kad se navede podatak da je od prvog izdanja romana Una prošlo četiri decenije, moglo bi doći do jedne nedoumice: koju od dve kratke reči ubaciti u taj podatak ne bi li mu se dalo konkretno značenje – da li reći da je otada prošlo tek, ili već četrdeset godina? Ako treba istaći da se Una smatra delom koje se ne može zaobići kad se govori o stvaralaštvu srpskih pisaca tokom druge polovine dvadesetog veka, onda bi se reklo da je prošlo tek četiri decenije otkako je roman prvi put…

Serija „Kraj dinastije Obrenović“ – neispričane priče

Svako ko je sredinom poslednje decenije dvadesetog veka gledao program Radio-televizije Srbije, sigurno će istorijski događaj poznat kao Majski prevrat uvek zamišljati onako kako je to prikazano u televizijskoj seriji Kraj dinastije Obrenović, čijih se jedanaest epizoda fokusira na tri poslednje godine vladavine kralja Aleksandra Obrenovića. Cela je serija, naime, toliko uverljiva da gledalac može pasti u iskušenje da je doživi kao autentičan dokumentarac pre nego što shvati da početkom dvadesetog stoleća ipak nije bilo snimaka u boji niti zvučnih filmova, a svakako ni televizije. Scenarista Radomir Putnik maestralno je…

Prikaz romana A. Tomića: Je*ali ste ježa u Poskokovoj Dragi!

Prikaz romana Ante Tomića „Čudo u Poskokovoj Dragi“ Možda treba početi od naslovne strane i ilustracije na kojoj vidimo toranj katedrale i – jednog ježa. Neće nam biti teško da zaključimo kako toranj simboliše ambijent dalmatinskih brda i njihovih usamljenih sela, gde će nas i odvesti radnja romana „Čudo u Poskokovoj Dragi“ – ali, otkud tu jež? Istina, tokom čitanja romana naići ćemo na pomalo tragikomičnu scenu u kojoj jedan jež, pojavivši se maltene niotkuda, dobija na značaju stoga što se kroz njegovu pojavu razotkriva sva prostodušnost i sujeverje glavnih…

Seobe, sport, Sumatra: Pančevački dani profesora Crnjanskog

Nije neobično da jedan afirmisani pisac drži časove u srednjoj školi, ali da talentovani pesnik predaje đacima gimnastiku – a pritom se to ne dešava u antičko niti u prosvetiteljsko doba, nego u XX veku – onda je to pravi kuriozitet! Godina je 1921, a za Miloša Crnjanskog se već može reći da je pesnik Lirike Itake, da je pisac Dnevnika o Čarnojeviću, da je svojim stihovima načinio ceo jedan pravac nazvan sumatraizam, da je oženio Vidu Ružić, te da je – profesor gimnastike u Pančevačkoj gimnaziji. Za početak jedne…

Kad je Valter Služio đavola: Crnovalna jeres

Objavivši 1969. u „Reflektoru“ (dodatku lista Borba) članak pod nazivom „’Crni talas’ u domaćem filmu“, pisac i društveno-politički radnik Vladimir Jovičić verovatno nije ni mogao naslutiti da je time kumovao jedinstvenom filmskom pravcu nastalom u jugoslovenskoj kinematografiji sredinom šezdesetih godina XX veka. Želeći da sveobuhvatnim, a pritom ne baš lepim terminom ukaže na filmska ostvarenja koja su oštro kritikovala zvaničnu državnu i društvenu politiku, Jovičić je, ustvari, doprineo da se dotični filmovi najpre grupišu u jedan poseban žanr, a zatim da se taj žanr proslavi baš pod tim nazivom. Sve…

Dubok ambis Visokih Dečana – prikaz romana „Zidanje ambisa“ Branislava Jankovića

Još je iz narodnih predanja poznato da je podizanje monumentalnih građevina bilo praćeno velikim žrtvama – a često i nasilnim žrtvovanjem ljudskog bića čija je jedina tragična krivica u tome što je odabrano da svojim stradanjem umilostivi više sile koje se protive podizanju velelepne građevine. Branislav Janković je maltene već u naslovu svog romana naznačio da je izvorni motiv preuzeo iz narodne tradicije, ali je istovremeno naznačio da je taj motiv potpuno preokrenuo, i metaforično i bukvalno, jer dok u pesmama i legendama građevina teži nebu i ovozemaljskoj lepoti koja…

Povodom serije „Porodica“: Oktobarska i martovska strana srpske motke

Otkako su Ričard Barton, Marko Todorović i Rade Šerbedžija igrali Josipa Broza Tita za njegova života, retko se dešavalo da na velikom platnu i malom ekranu imamo likove zasnovane na stvarnim ličnostima od kojih bi mnoge bile žive u toku emitovanja filma ili serije, a još se manje dešavalo da za igrani program budu adaptirane ličnosti koje maltene svakodnevno gledamo u aktuelnim informativnim emisijama i za koje vrlo dobro znamo kako se ponašaju i kako govore. I mada nam nije neobično kad vidimo da Helen Miren igra britansku kraljicu Elizabetu…

Blago pesnika Dučića – Prikaz romana „Himerina krv“ Slaviše Pavlovića

Upamćen i kao veliki pesnik, i kao vrsni diplomata, i kao neodoljivi ljubavnik, Jovan Dučić predstavlja jedno od onih imena koja su nezaobilazna kad se govori o srpskoj istoriji, književnosti i politici prve polovine XX veka, a sasvim je sigurno da Dučićevo pesničko stvaralaštvo jeste jedan od prelomnih trenutaka u srpskoj poeziji, i to onih trenutaka u kojima se kvalitet cele jedne književnosti podiže na znatno viši nivo. Sagledavši svaki aspekat pesnikova života, osvrnuvši se i na njegove lične i na profesionalne motive, Slaviša Pavlović dao je u svom romanu…

O romanu Marka Vidojkovića: „Đubre“ vapi za či(s)tačima

Đubre Marka Vidojkovića jeste jedan od onih romana koji čitaoca nateraju da, nakon pročitane poslednje stranice, ispusti težak uzdah, pa i psovku – zbog toga što svaki nadrealni momenat iz romana zapravo deluje surovo realno i ostvarivo, pa u takvim slučajevima psovka jeste jedina moguća reakcija, bar u prvom trenutku. Takođe je Đubre jedna od onih knjiga o kojoj se mnogo više razmišlja nakon što je pročitana nego što se razmišljalo dok se prelazila stranica za stranicom, jer napisana u prvom licu, maltene žargonskim jezikom, uz puno nekonvencionalnih i opscenih…