Pre vremena čuda i posle vremena Pekića

Prikaz zbirke Pre vremena čuda (Beograd, 2020) U vreme kad je jedan virus paralisao čitavu planetu i kad se učinilo da će biti potrebna čudesa da svet ne bi propao poput Atlantide, proza Borislava Pekića (1930–1992), za koju se decenijama ionako ne smanjuje interesovanje kod najšire publike, kao da je postala još aktuelnija, tim pre što se u pravom svetlu sagledala i njena proročka dimenzija, što je oduvek znalo da uznemiri čitaoce. Iako je zbirka o kojoj će biti reči objavljena u godini za koju su mnogi poželeli da nestane…

Društveno-politički trougao na primeru filma „U ime naroda“

Vlast, konfor, pobuna Kad se spomene ime reditelja Živka Nikolića (1941–2001), sigurno se najpre pomisli na film Lepota poroka (naslov je ekavski, premda se radnja od prvog do poslednjeg kadra dešava u Crnoj Gori, kao i radnja većine ostalih Nikolićevih ostvarenja) i na televizijsku seriju Đekna još nije umrla, a ka’ će ne znamo, da bi se onda sami od sebe nizali naslovi filmova Čudo neviđeno, Iskušavanje đavola, Smrt gospodina Goluže, Jovana Lukina, Beštije. Nije mnogo onih koji će se setiti Nikolićeve televizijske serije Oriđinali (Radio-televizija Crne Gore, 1995), što…

Prljav đon, čist obraz

Povodom zbirke priča Isusove sandale Jasmine Malešević Ponekad nije baš zahvalno pisati o zbirci priča. Kako da se sažeto, uopšteno i kao jedna čvrsta celina predstavi knjiga koja se i sama sastoji iz više različitih tekstova, pa i više samosvojnih celina, koje često i nisu međusobno povezane, osim što zajedno čine dotičnu knjigu? Ovo se pitanje javlja gotovo pred svakom zbirkom, a pogotovu pred onom u kojoj se našao veći broj priča. Normalno je da se takvo pitanje postavi i pred zbirkom sastavljenom od preko trideset priča, a sve i…

Apolitična korekcija: Prikaz romana „Kad đavoli polete“

Nije zaljubljen u majku, živ mu je otac – a ipak u praksi doživljava teoretske posledice Edipovog kompleksa i kao da se svojevoljno primiče Hamletovoj smrti. Takvim bi se kontradiktornostima mogao ukratko opisati Kej, jedan od glavnih likova romana Kad đavoli polete. A može se Kej smatrati i jedinim glavnim likom navedenog romana – ako se zanemari pripovedač, pošto je Vladimir Kecmanović stvorio delo u kome pripovedanje kao da istovremeno teče i u prvom i u trećem licu. Iako vrlo brzo postaje jasno čiju ispovest čitalac ima pred sobom, opet…

Nije kasno za istragu: Prikaz knjige „Ko je ubio Jovana Skerlića“

Iako se ne može reći da je ime Jovana Skerlića (1877–1914) skrajnuto i bačeno na margine istorije, činjenica je da, kao i u slučaju mnogih drugih značajnih ličnosti, njegovo delo nije shvaćeno na pravi način, pri čemu se ne misli toliko na književnokritičke i književnoistorijske tekstove, koliko se misli na njegove političke i kulturološke stavove. Da ne može biti slučajno što je Skerlić zapamćen prvenstveno kao književni kritičar, a ne i kao poslanik Narodne skupštine Kraljevine Srbije, pokazao je Momčilo Đorgović u svojoj knjizi karakterističnog naslova Ko je ubio Jovana…

Potčinjena – ili povlašćena

Žena kao deo porodice i nacije prema naučnom tumačenju doktora Milana Jovanovića Morskog Kako žena nigde ne dostiže u svom razvijanju čovečiju snagu, pojamno je, da ona zauzima mesto između čoveka i deteta. I dosta svedoče to mnoga, kako telesna, tako duševna svojstva u žene, koja su shodna dečijim svojstvima. Od prvih navešćemo samo hitrije i nepouzdanije pokretanje, i tanji glas; od drugih ljubav prema nakitu, igranki, blesku, veći stepen taštine, želju da gleda čudnovate i potresne događaje i drugo. Vidi se otuda jasno, da žena nije i ne može…

„Mister Dolar“: Buržuj Nušić – vizionar komunizma

Dok fabričke sirene najavljuju početak novog radnog dana, član kluba „Elita“ gospodin Matković daje svoju viziju budućnosti čovečanstva: To su, vidite li, jutarnja zvona koja pozivaju vernika na molitvu ne zlatnom mamonu već plemenitome gospodaru sveta – poštenome radu i trudu. Eno, vidite li kroz taman deo razređene noći kako promiču siluete ljudi, žena, dece – krenuli su na glas zvona koja maločas čuste. To su vernici i poklonici rada; njihov su religiozni znak žuljevi na rukama, a ukras im je znoj na čelu. Samo kroz tu novu veru, kroz…

Prikaz romana „Sudbina i komentari“ Radoslava Petkovića

Kada je u pitanju roman Sudbina i komentari, zanimljiv je već i sâm podatak da je pisac Radoslav Petković veći deo radnje smestio u Trst početkom devetnaestog stoleća. Dovoljno je, naime, reći da se radi o periodu kad Napoleon Bonaparta nezaustavljivo širi francusku državu i francuski uticaj na jadranske zemlje i gradove, ali i o periodu kad je u Trstu živeo najmanje jedan kulturni delatnik čije je ime zlatnim slovima upisano u srpsku povest. Pošto je ionako poznato da tek ponešto postaje istorija, dok se sva ostala prošlost pretvara u…

Gde ima dima, ima i zračenja: Prikaz romana „Slučaj Vinča“

Vinča je decenijama pripadala grupi onih pojmova koji se često pominju a o kojima se zapravo malo šta konkretno kaže, pri čemu je podjednako iskorišćavano i ime praistorijskog lokaliteta i ime nuklearnog instituta. Možda je za to zaslužna i jedna filmska replika („Čula si za Vinču kao što si čula za Madagaskar!“), ali spominjanje vinčanskog instituta zaista je umelo da iznova stvara teorije o tajnom nuklearnom programu, pa i o mnogo opasnijim, čak i smrtonosnim projektima, koje vlast navodno krije od javnosti. Ali, gde ima dima, mora biti i vatre.…

Ismail-aga Čengijć – vašarska i pravopisna atrakcija

Ko se još seća Ćor-Safera i starca Duraka, ko još pamti stih „dobar junak – da je čovjek taki“, ko se još seća rasprave o autorstvu jedne znamenite epopeje, kojoj je teško odrediti i tačan naslov! Decenijama slavljen kao jedno od najznamenitijih dela romantizma i nacionalnog preporoda jugoslovenskih naroda, nekada obavezna školska lektira čiji se stihovi citirahu kao narodne poslovice, spev Ivana Mažuranića o pogibiji Smail-age Čengića na kraju je doživeo onu kob koju je pesnik namenio glasovitom muteselimu: kao što se gordi aga pretvorio u komičnu vašarsku atrakciju, tako…

Poglavnikova bakterija – Prikaz iz jednog daha

… ali kad se iz piščevog pripovedačkog opusa izdvoji nekoliko priča za jednu zbirku, čitalac bi se mogao zapitati šta ove priče uopšte povezuje, pa koliko god to delovalo kao formalnost, ipak treba imati na umu da, čak i kad je svaka priča visokog kvaliteta, postoji opasnost da one smetaju jedna drugoj, no u slučaju pisca Borisa Dežulovića i njegove zbirke sastavljene od šest priča, a nazvane Poglavnikova_bakterija, nije bilo takve opasnosti, bez obzira na to što su priče prilično raznorodne ne samo u smislu radnje, nego i stila, pa…