Njegoš, „Ilijada“ dalaj-lama – za stub srama!: Zamarajuće meditacije o korektnosti

Otkud to da se crnogorski vladika Njegoš, starogrčki spev Ilijada i poglavar tibetanskih budista stavljaju u isti koš? Otuda što bi svaki od tih tradicionalnih pojmova, a sa njima još hiljade drugih, mogao s pravom da se nađe na udaru nekih novih shvatanja, koja se isključivo vezuju za političku korektnost, rodnu ravnopravnost i pozitivnu diskriminaciju – što im automatski daje legitimitet da budu merodavna kad se određuje koja će se istorijska i sociološka kategorija naći na stubu srama. Da krenemo od Njegoša, jer on je već poodavno viđen za tamo,…

Obrenovići u Knjaževcu: Predstava „Villa Sachino“ iz Velike Plane na festivalu PRKOS

Knjažev grad ugostio je Obrenoviće! Treće večeri Pozorišne revije kreativnog osmišljavanja sveta, poznatije pod nazivom PRKOS, ljubitelji teatra u Knjaževcu doživeli su jedno osveženje kad je na scenu Doma kulture stupio amaterski ansambl u kostimima i doneo epohu vladavine kralja Aleksandra Obrenovića. Pošto savremena pozorišta uglavnom obrađuju aktuelne socijalne i političke probleme, stoga se i na PRKOS-u najčešće gledaju takve predstave, pa je već i istorijska tematika sama po sebi bila neuobičajena gledaocima. Predstavu pod nazivom Villa Sachino, koju su u Knjaževcu 29. avgusta 2018. izveli članovi Centra za kulturu…

Reportaža sa Festivala alternativne kulture u Knjaževcu: FAK. – Juuu!!!

Ma nema iščuđavanja, manifestacija se zove tako kako se zove: FAK. Skraćeno od? Festival alternativne kulture. Bio je to peti po redu FAK. Оdržan је u Knjaževcu, 21. jula 2018. A na kojoj lokaciji je tačno održan? Kad krenete iz centra Knjaževca prema Zaječaru i čim pređete most na Trgoviškom Timoku, odmah tu sa leve strane ima jedna velika livada (sad je nazivaju stejdž, mada bi tu mogao i amfiteatar da se napravi, samo da se na kosini između puta i livade nameste klupe i stolice) – e tu se…

Krleža, marginalni enciklopedist(a)

Goli otok viđen sa Briona   Ako biste da o Golom otoku saznate nešto što, i pored tolikih knjiga o ovom famoznom ostrvu, teško da bilo gde možete pronaći, onda će vam dobro doći zbirka Krležinih komentara pod nazivom Marginalije iz 2011. godine u izdanju beogradskog Službenog glasnika. Delo Miroslava Krleže poslednjih je decenija maltene sklonjeno na margine književnosti i kulture, kao da se zaista ostvarila misao novinara Ratka Mitrovića da je Krleža ništa drugo do „ime koje će vreme istopiti“, ili misao Dobrice Ćosića da će Krležu ubuduće čitati…

„Nemanjići“: Dok Raška piški – Serija iz nužde

Stefan se smrzava na snežnoj vetrometini, Vukan traži izgubljenog brata, narod gladuje, freskopisci više ne znaju kog vladara da slikaju a kojeg da brišu, Hilandar je pod latinskom opsadom, zemljom haraju sumnjivi bogumili i krvožedni krstaši… a Raška nonšalantno ide da piški! Ali, o Raškinom nedoličnom i nelogičnom ponašanju biće reči na kraju, nakon što se pozabavimo važnijim stvarima… Nemanjići – rađanje kraljevine bio je serijal u kome smo videli i čuli bukvalno sve, od fizioloških potreba do biblijskih čudesa – a da zapravo nije rečeno ništa… ili bar nije…

Šerbet ili sekira: Pogrešno čitanje Njegoša

Nije više nikakvo čudo kad se o Gorskom vijencu vladike Petra II Petrovića Njegoša progovori kao o „genocidnom“ spevu i tvorevini koja je inspirisala čak i najnovije balkanske sukobe, one „pri svršetku“ XX veka. U poslednje vreme je na račun Gorskog vijenca izneseno toliko negativnih ocena da je mnogo čudnije ako se o Njegošu i njegovom najglasovitijem pesničkom delu čuje nešto pohvalno. Takve negativne ocene, međutim, najčešće nisu plod književnih, nego prevashodno političkih i nacionalističkih stavova, mada istini za volju, neretko se i pozitivne ocene Njegoševog rada najpre daju iz…

Zašto Balkan?

Čini se da je jugonostalgija ponovo u modi, ali sada u nešto drugačijem vidu koji i nema konkretnog naziva, no mogao bi se obuhvatiti geografskom odrednicom – Balkan. Nedavno je u Beogradu prikazan dokumentarni film Zar nije bolje ovako, koji je plod saradnje mladih ljudi iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, okupljenih u udruženje pod nazivom „Balkanac“. Otprilike u isto vreme promovisana je u Sarajevu Deklaracija o zajedničkom jeziku, kojom je grupa lingvista, pisaca i kulturnih radnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske zauzela stav da…