Svaka pobeda je umetnost

Fil Najt, Umetnost pobede, Laguna, Beograd 2019 Ime Fila Najta možda ne govori mnogo samo za sebe, ali kad se kaže da je u pitanju osnivač kompanije Nike, ništa više nije ni potrebno dodavati. Zna se koliko je kvalitetna dotična marka obuće, zna se koliko je ovaj brend prepoznatljiv zahvaljujući jednostavnom i upečatljivom logotipu – a sada imamo priliku da se putem jedne zanimljive knjige bliže upoznamo i sa životom čoveka čija je ideja najviše doprinela stvaranju proizvoda koji će se proslaviti na globalnom nivou. Izvorno objavljeni pod naslovom Shoe…

„Mundo Libre“ Marka Krstića: Roman o bogu komunizma

Može delovati čudno što roman o poslednjim danima Če Gevare počinje rečenicom: „Vinuo sam se u nebo“ – s obzirom na ideologiju koju je čuveni Komandante zastupao, za koju se borio i čijim je pripadnicima još uvek nepresušna inspiracija. Međutim, ako komunizam, ateizam, anarhizam, antiimperijalizam i svetska revolucija imaju svoje vrhovno božanstvo koje je nakon fizičke smrti tek počelo da živi – onda je to Če Gevara. Argentinac špansko-irskog porekla, doktor Ernesto Gevara de la Serna, kubanski ministar i ambasador, nadnacionalni latinoamerički gerilac, najpoznatiji po svom gvatemalskom nadimku Če, sada…

Istorija bez predrasuda: „Podvizi i stradanja Grofa od Takova“ Dejana Mihailovića

Dejan Mihailović, Podvizi i stradanja Grofa od Takova, Laguna, Beograd 2018 Svoju riznicu knjiga sa istorijskom tematikom Laguna je 2018. obogatila jednom pravom senzacijom: romansiranom biografijom srpskog kralja Milana Obrenovića Četvrtog. Naslovljena kao Podvizi i stradanja Grofa od Takova, knjiga Dejana Mihailovića sama je po sebi senzacija zbog ličnosti o kojoj govori, jer ne mogu se izbrojati afere, zavere i skandali kojima obiluje život kralja Milana: od ljubavnih izleta, preko kockarskih dugova, do nekoliko atentata koje je „prvi srpski kralj posle Kosova“ listom preživeo. Senzacijama i pikantnim detaljima ne obiluje…

O romanu Dragana Velikića: Adresa (ne) čini čoveka

Dragan Velikić, Adresa, Laguna, Beograd 2019 Da su došljaci koji su potekli iz pera Milutina Uskokovića, tvorca beogradskog romana kao žanra, imali malo jaču volju i da su uspeli da se uklope u beogradsku sredinu, njihovi bi potomci danas pričali da su ko-zna-koja generacija Beograđana, jer ionako na svakih pedeset godina, kako zapaža Dragan Velikić, dolaze budući „stari Beograđani“ i osvajaju ono što je najbitnija potvrda njihovog prilagođavanja i opstanka, a to su stare i znamenite adrese. Reč iz naslova Velikićevog romana zapravo je ključni pojam savremenog života, jer iako…

O romanu Biljane Gojković: Veliki knez iz senke velikog župana

Veliki knez, Laguna, Beograd 2019 Pažnju čitalaca verovatno će privući i sama činjenica da se radnja romana Veliki knez dešava u periodu koji pada čitava dva stoleća pre vladavine Stefana Nemanje. Štaviše, možda je taj podatak, bar za početak, najbolja preporuka za jednu ovakvu knjigu, jer ne samo što je dinastija Nemanjića najbolji orijentir široj publici kad je u pitanju srpski srednji vek, nego je već postalo uvreženo shvatanje o velikom županu Nemanji kao osnivaču srpske države, tako da bi svaka štampana stranica o bilo kom vladaru „prednemanjićkog“ perioda mogla…

Princip Vidovdana u Sarajevu

I nakon što je prohujalo celo stoleće od Sarajevskog atentata, i od završetka Prvog svetskog rata, i od stvaranja prve jugoslovenske države, istorijska slika o Gavrilu Principu ne samo što nije dobila svoje jedinstveno tumačenje, nego naprotiv: kao da se sve više povećava broj tumačenja koja su međusobno suprotstavljena i nepomirljiva. Što se u Evropi i ostatku sveta mogu čuti raznorazna i potpuno oprečna mišljenja o vidovdanskom atentatoru, to i nije toliki kuriozitet, ali posebnu pažnju privlači činjenica da se suprotstavljeni stavovi i dalje najglasnije izriču upravo na onom prostoru…

Poezija: Krik iz Ćele-kule

Neće glave iz mene da odu što padoše za srpsku slobodu! Čvrsto stojim, držim ih u strahu – krst nada mnom, Turci me građahu! – „Šta učini, vojvodo Stevane, što nas pobi, svoje Resavljane? Dvesta leta glava mi u kuli, pravo gleda, neprestano truli. Da me dušman u boju ubio, s takvom bih se smrću pomirio, al’ da padnem od vojvode svoga! Šta učini, za Boga miloga!“ – „Koj’ se ratnik zapitao slavni zašto pade, u grob ode tavni? U smrt da vas ja nisam poveo, roblje biste tog trena…