„Nemanjići“: Dok Raška piški – Serija iz nužde

Stefan se smrzava na snežnoj vetrometini, Vukan traži izgubljenog brata, narod gladuje, freskopisci više ne znaju kog vladara da slikaju a kojeg da brišu, Hilandar je pod latinskom opsadom, zemljom haraju sumnjivi bogumili i krvožedni krstaši… a Raška nonšalantno ide da piški! Ali, o Raškinom nedoličnom i nelogičnom ponašanju biće reči na kraju, nakon što se pozabavimo važnijim stvarima… Nemanjići – rađanje kraljevine bio je serijal u kome smo videli i čuli bukvalno sve, od fizioloških potreba do biblijskih čudesa – a da zapravo nije rečeno ništa… ili bar nije…

Šerbet ili sekira: Pogrešno čitanje Njegoša

Nije više nikakvo čudo kad se o Gorskom vijencu vladike Petra II Petrovića Njegoša progovori kao o „genocidnom“ spevu i tvorevini koja je inspirisala čak i najnovije balkanske sukobe, one „pri svršetku“ XX veka. U poslednje vreme je na račun Gorskog vijenca izneseno toliko negativnih ocena da je mnogo čudnije ako se o Njegošu i njegovom najglasovitijem pesničkom delu čuje nešto pohvalno. Takve negativne ocene, međutim, najčešće nisu plod književnih, nego prevashodno političkih i nacionalističkih stavova, mada istini za volju, neretko se i pozitivne ocene Njegoševog rada najpre daju iz…

Zašto Balkan?

Čini se da je jugonostalgija ponovo u modi, ali sada u nešto drugačijem vidu koji i nema konkretnog naziva, no mogao bi se obuhvatiti geografskom odrednicom – Balkan. Nedavno je u Beogradu prikazan dokumentarni film Zar nije bolje ovako, koji je plod saradnje mladih ljudi iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, okupljenih u udruženje pod nazivom „Balkanac“. Otprilike u isto vreme promovisana je u Sarajevu Deklaracija o zajedničkom jeziku, kojom je grupa lingvista, pisaca i kulturnih radnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske zauzela stav da…

Povodom serije „Senke nad Balkanom“: Jatagan nad „Senkama“

Šta bi se još moglo reći o serijalu koji je postao predmet kritika pre nego što se i prva epizoda završila, postoji li jedan segment serije Senke nad Balkanom (RTS, 2017) koji nije detaljno proučen i preispitan – i to u tolikoj meri da bi se posebno moglo govoriti o seriji, a posebno o utiscima publike. Nad serijalom se nadvio jedan oštar jatagan načinjen od mnogobrojnih sitničarija i pikanterija, ali ništa manje nije bilo ni lovorika kojima je ovaj televizijski poduhvat glorifikovan, ponekad možda i preterano. Svoja su mišljenja iznosili…

Socrealizam – propaganda ili, ipak, umetnost

Kolona partizana na platnu, kip prkosnog revolucionara, siva betonska višespratnica… Treba li takva ostvarenja danas okarakterisati kao obično propagandno sredstvo jedne prevaziđene ideologije – ili su to ipak umetnička dela koja i dalje zaslužuju svaku pažnju? Kad se govori o umetnosti socijalističke Jugoslavije, obično se polazi od tvrdnje da je režim sputavao svaki slobodniji vid stvaranja, a da je sa druge strane socijalistički realizam bio nametan kao najbolji i takoreći jedini umetnički stil. Iako se radi o predrasudi, takva tvrdnja ipak ima osnova u činjenici da su mnogi vrsni umetnici…

Zaljubljeni Hasan-aga (Najveća tajna pesme „Hasanaginica“)

Iako objavljena davne 1774. (u okviru knjige Viaggio in Dalmazia italijanskog opata Alberta Fortisa), narodna „žalostna pjesanca“ o Hasanaginici ne prestaje da bude predmet brojnih rasprava najšireg raspona, od ortografskih nedoumica do problema tragične krivice glavne junakinje. Mnogo je naučnih radova nastalo samo radi odgonetanja „tamnih mesta“ u Hasanaginici, pokazalo se i da pogrešan redaktorski postupak može zamagliti izvorno značenje, ali iznad svih leksičkih nedoumica i dalje ostaje pitanje ne koje je teško dati jednostavan i definitivan odgovor: zašto Hasanaginica strada? Ovde ne mislimo samo na finalnu scenu, kada nesrećna…

Princ Đorđe povremeno među Srbima

Kad videh na sajtu „Čupava Keleraba“ najavu predstave Via Doloris reditelja Dejana Petkovića, pomislih: princ Đorđe je još jednom među Srbima, još jednom je njegova burna i tragična sudbina našla odjeka u umetnosti i kulturi onog naroda kome je Đorđe iskonski pripadao od rođenja do smrti, mada je iz sveukupne srpske svesti mnogo više bio odsutan nego prisutan, kako duhovno, tako i fizički. Kao knežević rođen u izganstvu, kao kraljević proglašen ludim i silom odveden u duševnu bolnicu, ipak je dočekao da, nakon svih peripetija, starost provede u svojoj zemlji…