Poezija: Krik iz Ćele-kule

Neće glave iz mene da odu što padoše za srpsku slobodu! Čvrsto stojim, držim ih u strahu – krst nada mnom, Turci me građahu! – „Šta učini, vojvodo Stevane, što nas pobi, svoje Resavljane? Dvesta leta glava mi u kuli, pravo gleda, neprestano truli. Da me dušman u boju ubio, s takvom bih se smrću pomirio, al’ da padnem od vojvode svoga! Šta učini, za Boga miloga!“ – „Koj’ se ratnik zapitao slavni zašto pade, u grob ode tavni? U smrt da vas ja nisam poveo, roblje biste tog trena…

O filmu i seriji „Kralj Petar Prvi“: U slavu ispušene slobode

Iako je film najavljen kao Čarape kralja Petra, a serija kao Kralj Petar Prvi sa podnaslovom „U slavu Srbije“, došlo se do toga da i film i serija nose identičan naziv, bez ikakvog podnaslova – Kralj Petar Prvi. I mora se reći da su reditelj Petar Ristovski i njegov otac Lazar, koji je ustvari bio najvažniji u celom projektu, postupili sasvim ispravno što su alternativne naslove potpuno odbacili, jer motivi iz romana Milovana Vitezovića Čarape kralja Petra zauzimaju tek nešto više od polovine filmske priče, dok su u serijalu sasvim…

Ovo je (južna) Srbija: Prikaz romana „Arizani“ Ivana Ivanovića

OSimo Matavulj ostavio nam je Dalmatinca Pilipendu, Petar Kočić Bosanca Davida Štrpca, Dobrica Ćosić Moravce Katiće, Dragoslav Mihailović Resavku Petriju, Danko Popović Šumadinca Milutina. Južna Srbija, ne tako bučna nakon Koštanine pesme i Ivkovih lovačkih priča, u novije vreme pustila je od sebe glasa preko Doljevčanina Sande iz romana Arizani Ivana Ivanovića. U Sandi se sažeo i iz njega buknuo sav prkos koji sa sobom nose Pilipenda, Štrbac, Katići, Petrija. Naslućujemo tu i budućeg Milutina, s tom razlikom što Ivanovićev roman neprestano odiše vedrinom i, takoreći, pozitivnom energijom, dok sa…

Višegradska ćuprija kao univerzalni most: Mehmed-paša – Ivo Andrić – Emir Kusturica

Teško da na srpskim i uopšte južnoslovenskim prostorima ima još jedne tako znamenite građevine u kojoj se metaforičko i bukvalno značenje toliko stapaju i prožimaju da se mogu posmatrati na identičan način. Zamišljena kao bilo koji drugi most, višegradska ćuprija odavno je postala nešto mnogo više, neka vrsta duhovne spone između religija, ideologija i nacija, a zahvaljujući umetničkoj nadogradnji spojila je i ovo naše vreme sa nekim prohujalim epohama. Bez obzira na to u kojoj se državi, republici, entitetu, srezu, vilajetu ili opštini nalazila, ćuprija Mehmed-paše Sokolovića uvek je bila…

Mesto Danila Kiša u srpskoj kulutri

Danilo Kiš bio je pisac. Iako zvuči previše jednostavno, upravo je to najtačnija definicija, opis i sveobuhvatna odrednica za jednog od najznačajnijih stvaralaca koje je srpska književnost imala. Iz njegovog je pera potekla satirična poema Mansarda, romani Psalam 44, Bašta, pepeo, Peščanik, zbirke pripovedaka Rani jadi, Grobnica za Borisa Davidoviča, Enciklopedija mrtvih, eseji, polemike i intervjui objavljeni u knjigama Po-etika (I–II), Čas anatomije, Homo poeticus, Gorki talog iskustva, drame i scenariji Noć i magla, Papagaj, Drveni sanduk Tomasa Vulfa, Mehanički lavovi, Elektra, nedovršena knjiga priča Lauta i ožiljci, a sem…

Džumbus dubrovačke poezije

TURCIZMI U SPEVU DERVIŠ STIJEPA ĐURĐEVIĆA Staroj dubrovačkoj književnosti, kako renesansnoj tako i baroknoj, ne nedostaju dela koji bi i danas izazvala obilje smeha, a u nekim slučajevima i blago čuđenje, tim pre što se pojedina nisu zadržala na nivou komike i ironije, nego su dobro zabrazdila i u polje skarednosti. Petrarkistička lirika, potekla iz renesansne Italije, našla je jakog odjeka među pesnicima renesanse u Dubrovačkoj republici, no docnije je postala predmet neverovatne parodije novih generacija pesnika, stasalih u vreme kada sa Zapada na Jadran prodire jedan potpuno drugačiji i…

Njegoš, „Ilijada“ dalaj-lama – za stub srama!: Zamarajuće meditacije o korektnosti

Otkud to da se crnogorski vladika Njegoš, starogrčki spev Ilijada i poglavar tibetanskih budista stavljaju u isti koš? Otuda što bi svaki od tih tradicionalnih pojmova, a sa njima još hiljade drugih, mogao s pravom da se nađe na udaru nekih novih shvatanja, koja se isključivo vezuju za političku korektnost, rodnu ravnopravnost i pozitivnu diskriminaciju – što im automatski daje legitimitet da budu merodavna kad se određuje koja će se istorijska i sociološka kategorija naći na stubu srama. Da krenemo od Njegoša, jer on je već poodavno viđen za tamo,…