Postoji nešto sa tim žmurkama. Nešto što je neuhvatljivo i neshvatljivo. Jedan Mali princ pripitomio je ružu na asteroidu. Ona je posebna. Zašto je posebna? Zato što je pripitomljena, naravno. Kako misliš da pripitomiš nekog, pa da ga zaboraviš? Teško. Nešto poput rasklimatanih malih planeta razbacanih po kosmosu po kojima Mali princ traži odgovore na svoja pitanja koja nikad ne zaboravlja. Tako. Nekako tako danas zurim u sunce. Da li će se za milimetar pomeriti kada zaustavim vreme, pitam sebe sa druge strane galaksije. Teško. Mali princ je simbol detinjstva.…
Oznaka: žmurke
Poezija: ***
Zatvori oči. Nešto te boli. Igraćemo se žmurke sa životom pravićemo se da se mlečni putevi nisu osuli po našim stopalima i da je onako kako red nečega u našoj glavi čini red stvarnosti. Pravićemo se da nam nisu trebali zagrljaji kad su ruke visile niz umorno telo i da nam nedra nisu vapila nego da su te modrice ispod kože stvar mode i da ne govore više od bilo kog ćutanja. Autor: Ivana Pantelić