Namestiću srce u taktu Čuće se puna nota Namestiću i Osmeh Gledaću širom otvorenih očiju Kako bez snebivanja Odmaraš na pustim bregovima Neprijateljskih prostora Čelični vazduh Zatvoriće vulkan pred erupcijom Modri oblaci okupiraće nebo Avioni ce mlazom Uputiti s.o.s. Feniksu koji vapi Za slobodom Ispod 12 rešetaka Jezera će se probuditi Ali ona neće moći Neće smeti Išta reći I ja ću morati Da ga pomilujem Oslobodim I sačuvam Oprosti Što ti ga nikad Nisam pomenuo Nisam na to imao pravo Autor: Maša Grujić
Oznaka: Autor: Maša Grujić
Poezija: ***
Sićušna neznanja Čuvaju plamen očiju Ogromna znanja Ludački su smeh Groznica Nesreća obavijena Euforičnim talasima Razlomljene frekvencije Rane se ušivaju same Na leđima se ispisuju Stvari koje nose se same Sam Biti sam A biti srećan Nepojmljivi spojevi Sačuvanih ramova I raspršenih stakala Bez prošlosti Nastaje svetlost. Autor: Maša Grujić
Poezija: ***
Sunce je nosilo oblake kao naočare Poklonila si mi lice Slušao sam misli Koje prolazile su zelenim prstenovima Dozvolio sam sebi da umislim Njihove dubine Plašio sam se Sebe Svog tela Svakog pokreta Nisam se smejao Drhtao sam Od nekog čudesnog mira Koji pokušavao sam da uhvatim za ruku Da, od toga se strepi To je kraj Iščekivanja Lutanja O tom snoviđenju Pričali su Svi veliki pesnici Kroz i u redovima Tu sam Dok stojiš iza mene A senka sam ti Na palubi Sleteo je galeb Prelivaju se U smiraju…
Poezija: ***
Melanholična ptica Na grani U parku Šumovi lišća Dečiji osmeh Koji vlaži grčevite beonjače Dok smiruje razumom Rastopljeno srce Glavobolja i mučnina Zagrljaji Jasnoća Voleti znači Biti lišen kamenja Osećati Duša u auri Plavetnilo I pastilno zlatnilo Kuda odlaze boje Ako ne u kapilare Stranih tela Suze i konačna želja Rasprskane svetlosti Za begom iz kaveza Nikud ne idem Jer bila sam. Autor: Maša Grujić
Poezija: Suša
Iskusiti zeđ na mestu presušelog okeana, Zaribati veš na kamenu vrelom od sunca Nasipati pesak u kanti zapeklog maltera Graditi ruševinu na ostacima njene sestre Pucati nepodmazanom cevlju u brata Naoštriti nož i seći meso životinja Čistiti zube od ostataka nekadašnjeg života Sklanjati se od svetlosti koja peče oči Pokriti glavu vrelom tkaninom sintetike Prikrivati mesta ispucale kože Gledati ožiljke kako se presijavaju Naliti se izvetrelim pivom pogleda mutnog Smejati se površnosti razuma Osetiti vrelinu asfalta nakon kiše Udisati miris mokre betonske prašine Zaviti cigaru i opeći prste šibicom Sedeti na…
Proza: Susreti
Poklonio sam jabuku čoveku koji sudio je svakome i gledao sam kako mu razum gubi bitku sa karakterom. Sada mu pogled luta od nosa do cipela i nem je. Video sam dvoje dok je jedan pričao trećem ono sto ovaj drugi misli. Drugi je kukavički okrenuo glavu dok ga je treći očima tukao. Poklonio sam im obraz. Čuo sam od jednog mladića da ga niko ne voli i da ih je baš briga za njega. Poklonio sam mu samopoštovanje. Upoznao sam talentovanog i hvalio ga, upoznao sam i netalentovanog i…
Poezija: ***
Ne navikavaj me na zajedničke noći, Jer pored tebe prestaću da verujem tu to da smo svi rođeni da budemo sami. I ne navikavaj me na nežnost i dobrotu, nikako Naučili su me da mogu bez njih. I prestani da me uveravaš u to da je sve u redu, da moja briga je bezrazložna, da me proganja strah koji sama stvaram. Prestani da mi dosađuješ pitanjima kako sam i zašto nisam dobro. To su sitnice, prožimajuće niti, demoni i košmari. Kada sklope se oči samo one ostaju da ispune mi…