Recenzija zbirke pesama „Plastična Aleksandrija“ Saše Skaluševića Skale

NEŠTO KAO PAD Nakon prve zbirke kojom smo se upoznali sa ranim pesništvom, pred nama je druga zbirka Saše Skaluševića Skale u kojoj su (definitivno ) postavljeni okviri njegove pesničke Aleksandrije. Postmodernistička apokalipsa društva i individue. Razbijanje na njene sastavne delove i ponovno sklapanje u novu umetničku sliku, novu subjektivnu viziju. A, ipak, tako blisku svima nama. Snažna, hrabra, iskrena, urbana poezija, na trenutke iznenađujuće nežna, na trenutke prozivajuća i opominjuća,i te kako vezana za pesnikov rodni grad, za mladost koja prolazi, ,,mesta“ koja je obeležavaju: muziku, poeziju, žene ,…

Intervju: Saša Skalušević Skala – Svet je sve više preplavljen lakom književnošću, čiji je jedini cilj da širi što više beznačajnosti

Može se primetiti da poezija i umetnost u današnjem vremenu za masu ne predstavljaju gotovo ništa, ali za pojedinca označavaju mnogo. Branko Miljković je u jednom od svojih intervjua izjavio sledeće: „Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha…“ Upravo ovaj citat ukazuje na čovekovu dvogubost – u trenucima psihičke teskobe čovek odlazi ili u (auto)destrukciju ili u kreativnost. Stoga poezija ili bilo koji drugi vid kreativnosti,…