„Goat Girl“: „Kroz naše tekstove pokušavamo da stvorimo smisao svetu oko nas“

„Goat Girl“ je postpunk bend iz Južnog Londona, koji je osnovan 2015. godine. Ovaj četvoročlani sastav poznat je po specifičnoj fuziji žanrova, te njihova muzika varira od punk-a, pa do contry zvuka, što u kombinaciji sa tekstovima društvene tematike ovaj bend čini itekako zanimljivim. Ovo je priča o njima. Kako ste došle na ideju da osnujete bend i koliko članova imate? Predstavite se. Loti, Eli i Naima su se upoznale i krenule da stvaraju muziku zajedno kada su bile tinejdžerke u srednjoj školi. Regrutovale su Rozi kao bubnjarku u Vindmilu…

Aleksandar Novaković: „Naš trenutak je Dan mrmota!“

. Mnogo je kukavištva, ulizištva ,jurnjave za trendovima a premalo eksperimentisanja sa izrazom, formom, žanrom. . UKS smrdi, moralno i fizički. . Po slovu zakona može ono što po razumu ne biva tako da me to uopšte ne čudi . Književna scena je duboko korumpirana, baš kao pozorište i film. Među uticajnima skoro da nema časnih ljudi. Nedavno je u izdanju Udruženja nezavisnih pisaca Srbije (UNPS) objavljen roman Aleksandra Novakovića Rada, Bajin. O tom, za naše aktuelne književne prilike nesvakidašnjem ostvarenju nedavno smo objavili, ispostavilo se dobro posećen i čitan…

Intervju: Reklasicizam – mim stranica koja ruši kulturni fašizam

Vrlo često možemo čuti, sada već, uvreženo mišljenje kako su umetnost, književnost, film i generalno kutura u Srbiji na rubu svoje egzistencije. Ova tvrdnja je i više nego tačna, međutim često su „krivci“ umetničkog sunovrata otelotvoreni u jednom delu popularne kulture, čiji se predstavnici smatraju krivim i za krah čitave jedne zemlje, epohe, kao i postjugoslovenskog, odnosno srpskog istorijsko-kulturnog nasleđa. Ovakav stav je pogrešan, prvenstveno jer predstavnici popularne kulture nemaju monopol nad masovnim medijima, već samo predstavljaju instrumet sistema koji medijske konce decenijama unazad drži u svojim rukama, i to…

Stevan Ješević: „Treba voleti i poštovati svoj narod bez obzira na pokoju vaš ili kukolj.“

Srpska srednjovekovna istorija i tradicija prepune su neverovatnih, štaviše epskih, događaja i likova. O značaju srednjovekovne kulture za formiranje kulturnog nasleđa Srbije najbolje govori naša srednjovekovna književnost koja predstavlja temelj našeg verskog, nacionalnog, ali pre svega kulturološkog identiteta. Na temeljima ove književnosti razvila se i narodna književnost prepuna divnih epskih pesama i umotvorina koje su od zaborava sačuvale naše korene i zahvaljujući kojima smo odoleli petovekovnom ropstvu pod turskom imperijom. Srpska srednjovekovna književnost poslužila je kao temelj mnogim našim velikim piscima, kao što su Miloš Crnjanski i Vasko Popa. No,…

Mijodrag Cigljarev Kimi: „U bend mora da se ulaže, da se vežba i da se bude odlučan“

Hardkor. Grub, žilav, iskren i sirov žanr. Da li je samo još jedna podgrupa rok muzike, ili način života?  Mijodrag Cigljarev Kimi, vokalista benda Kolaps, će nas uputiti u ovu ne tako popularan, ali itekako vredan pažnje, žanr.  Čini se da je vaša muzika mešavina treš metala i gruv metala, kako se vi svrtavate? Da, dobro si primetio. Počeli smo 2005. kao hardcore bend. Tada sam mislio, a i danas mislim, da je hardcore nešto najčistije na svetu, ta muzika mi je pomogla da u životu preguram neke teške stvari…

Sofija Sibinović „Muziku stvaram iskreno, strasno i bez uzdržavanja“

Za harfu kažu da je čaroban instrument u muzičkom univerzumu i da njen zvuk opija dušu. Mlada beogradska umetnica Sofija Sibinović svoj muzički senzibiltet i talenat poklonila je upravo harfi na kojoj stvara melodije koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim a pre nekoliko dana pojavio se i njen spot za pesmu „Priče bez pravog razloga“ gde je Sofija predstavila i svoje volaklne sposobnosti. Otkuda ta ljubav prema harfi, kako ste zavoleli baš ovaj instrument? -Malo je reći da je harfa ljubav svake male devojčice koja ima priliku da sa njom, stupi…

Petar Božović: „Istinska promena sistema za mene znači uvođenje reda“

Može se reći da je u Evropi bilo mnogo revolucija i da je velika većina njih povezana sa komunizmom – jedne su ovu ideleogiju gradile, a druge rušile. Bilo kako bilo, komunistički, odnosno socijalistički talas, nije zaobišao ni Balkan, a samim tim ni Srbiju. Padom Berlinskog zida 1989. godine menja se svetska politika prema komunizmu i on gubi svoju bitku pred kapijama kapitalističkog ustrojstva, ali u našoj zemlji stvari se odvijaju prilično sporije – tek će jedanaest godina kasnije socijalizam postati ideologija non grata. No, mnogi petooktobarsku revoluciju nazivaju „obojenom“…