„Suđaje“ u Kombinatu: Ko ti radi o glavi?

Produkcija: Tri groša Da li ste već čuli za Kombinat Mikroteatar? Verovatno niste, jer je zavučeno alternativno mestašce pored kog nesvesno prolazite hodajući Glavnom ulicom u Zemunu. Ali zašto je šteta što niste već bili tamo? Na stranu to što je prethodna rečenica u maniru klasičnog klikbejt naslova, Kombinat Mikroteatar je mesto za koje treba znati, pa makar iz jednog jedinog razloga – u njemu se igra predstava Suđaje. A predstava Suđaje je komedija koja kvalitetom nadilazi mnoge igrane po renomiranim beogradskim pozornicama, sa mnogo većom publikom, budžetom i medijskom…

Recenzija predstave „Tri lica ogledala“: Koji odraz je tvoj?

Hej, gledaoče, ustani, izjasni se! Kom pozorištu pripadaš – klasičnom ili savremenom? Ili možda biraš medije – film, radio, internet, kulturu na klik? Nema neopredeljenih i samo jedan izbor je pravi.  Tri lica ogledala, u režiji Gordane Lebović i produkciji Omen Teatra, jesu predstava koja zahteva od nas da zauzmemo stav. Pasivna pozicija posmatrača klasičnog teatra i gledaoca osamljenog pred ekranom se ukida; ovde je gledalac svojevoljni učesnik u eksperimentu koji ima cilj da ga promeni. Samim tim, katarza koju Tri lica ogledala nude nije posredovana kroz percepciju i poistovećivanje…

O romanu Dragana Velikića: Adresa (ne) čini čoveka

Dragan Velikić, Adresa, Laguna, Beograd 2019 Da su došljaci koji su potekli iz pera Milutina Uskokovića, tvorca beogradskog romana kao žanra, imali malo jaču volju i da su uspeli da se uklope u beogradsku sredinu, njihovi bi potomci danas pričali da su ko-zna-koja generacija Beograđana, jer ionako na svakih pedeset godina, kako zapaža Dragan Velikić, dolaze budući „stari Beograđani“ i osvajaju ono što je najbitnija potvrda njihovog prilagođavanja i opstanka, a to su stare i znamenite adrese. Reč iz naslova Velikićevog romana zapravo je ključni pojam savremenog života, jer iako…

O romanu Biljane Gojković: Veliki knez iz senke velikog župana

Veliki knez, Laguna, Beograd 2019 Pažnju čitalaca verovatno će privući i sama činjenica da se radnja romana Veliki knez dešava u periodu koji pada čitava dva stoleća pre vladavine Stefana Nemanje. Štaviše, možda je taj podatak, bar za početak, najbolja preporuka za jednu ovakvu knjigu, jer ne samo što je dinastija Nemanjića najbolji orijentir široj publici kad je u pitanju srpski srednji vek, nego je već postalo uvreženo shvatanje o velikom županu Nemanji kao osnivaču srpske države, tako da bi svaka štampana stranica o bilo kom vladaru „prednemanjićkog“ perioda mogla…

O „Piscu u kupatilu“ Aleksandra Ćukovića

Ako bismo mu u velikoj literarnoj porodici tražili najbliže srodnike, „Pisca u kupatilu“ mogli bismo smjestiti negdje između Bernhardovog „Imitatora glasova“ i apsurdnih priča Danila Harmsa. Baštineći najbolje strane pomenutog dvojca – Bernhardov samoporađajući cinizam i Harmsovo gajgerovsko detektovanje truleži pod plaštom naivne, besciljne igre – Aleksandar Ćuković nam na diskretan način dočarava rastrzanosti današnjega čovjeka. Njegovi prozni fragmenti sasvim opravdano su svedeni na najmanju moguću mjeru. Međutim, kod njega svedenost ne znači nedorečenost. Tajna je u vještom pozicioniranju naratorske svijesti. Ćukovićevog naratora (ili više njih) doživljavam kao čovjeka u…

Recenzija romana „Otpadnici“ Anje Mijović

„Živimo u vremenu gde se gaze slabiji. Samo ja ne priznajem da sam slabiji, kapiš?“ Iz Anjinog pera ovo izgovara inspektor Uroš Stanić. Jedan od retkih likova iz knjige koji će mi još dugo, dugo ostati u sećanju. „Otpadnici“ nisu tamo neki ljudi s periferije vašeg uma ili televizijskog ekrana. Oni su tu u nama ili pored nas. Ovo je priča koja sam Beograd besi na Terazijama svojom golom istinom. Knjiga me je oduševila, raspametila, upišmanila, obalila i dotakla mnogo dublje no što mogu rečima da opišem. Čitajući, mogla sam…

Recenzija zbirke pesama „Plastična Aleksandrija“ Saše Skaluševića Skale

NEŠTO KAO PAD Nakon prve zbirke kojom smo se upoznali sa ranim pesništvom, pred nama je druga zbirka Saše Skaluševića Skale u kojoj su (definitivno ) postavljeni okviri njegove pesničke Aleksandrije. Postmodernistička apokalipsa društva i individue. Razbijanje na njene sastavne delove i ponovno sklapanje u novu umetničku sliku, novu subjektivnu viziju. A, ipak, tako blisku svima nama. Snažna, hrabra, iskrena, urbana poezija, na trenutke iznenađujuće nežna, na trenutke prozivajuća i opominjuća,i te kako vezana za pesnikov rodni grad, za mladost koja prolazi, ,,mesta“ koja je obeležavaju: muziku, poeziju, žene ,…