Film „Oaza“ – Ljubavna priča iz sveta koji ne poznajemo

Možemo li da iz relativnog komfora naših stanova i kuća, zamislimo jedan drugačiji svet od našeg? U kojem su ljudi, pre svega deca, željni svega: ljubavi, slobode, prihvatanja, pa čak i roditeljske pažnje? Iako u takav svet nemamo često prilike da uđemo, oni u njemu žive svakodnevno i to nama ispred nosa. Da li na te ljude često zaboravimo svesno ili nesvesno? Možda ne možemo da pomognemo, ali ono što možemo je da ih sve prihvatimo raširenih ruku i otvorenog srca takve kakvi jesu. Naš jedan domaći autor se potrudio…

Recenzija knjige poezije „Nevidljivi oblici“ Elizabete Dončevske Lušin na makedonskom jeziku

SITE METAMORFOZI NA EROSOT(Kon knigata poezija „Nevidlivi oblici“ od Elizabeta Dončevska – Lušin) „Nevidlivi oblici“ e naslovot prvoto poetsko ostvaruvanje od poetesata Elizabeta Dončevska – Lušin. Stanuva zbor za avangardna erotska poezija iskomponirana od 22 poemi koi se raspredeleni vo tri poetski ciklusi: Oltari, Bezvremie i Nevidena lesnotija na zaminuvanjeto. Ciklusite sledstveno sami po sebe pretstavuvaat: uvertira, kulminacija do konečna eksplozija na ženskoto bitie sfateno kako erotsko – feministički simbol par excellence. „Nevidlivi oblici“ može da se tolkuva i kako poetska kniga – erotski fakt, so koj ne samo što…

Prikaz „Malog princa“ Antoana de Senta Egziperija

… Čovek je pomalo usamljen u pustinji… – Usamljen je i među ljudima – dobaci zmija…      Veličanstvena Egziperijeva priča o neobičnom dečaku sa neke daleke planete, asteroida B612, savremena je bajka o suštinskim vrednostima čoveka koje nas povezuju, oplemenjuju i čine samosvesnima, humanim stvorenjima, bajka o prijateljstvu, usamljenosti, pravoj ljubavi , odgovornosti i duboko sagledanom smislu ljudskih delatnosti i međuljudskih odnosa, odnosa prema prirodi i životinjama, vanvremensko je delo univerzalne, duboko humanističke i altruističke poruke o mogućnostima lepote, pravih vrednosti, empatije i čovekoljublja. Mali princ je poniranje u najdublje tajne…

Prikaz romana Nataše Milović „U Kvinsu nema seksa“

NALIČJE EMIGRANTSKE  PRIČE Za roman Nataše Milović U Kvinsu nema seksa (BESNA KOBILA, 2021) može se reći mnogo toga, ali dve stvari su pre svih: nije lišen životnog iskustva i nije dosadan. Britko i beskompromisno, kao retko ko od naših glasova iz inostranstva, Nataša Milović  posmatra svoje iskustvo života i rada u Americi iz posebno zanimljive vizure intelektualke, teatrološkinje i pozorišne producentkinje  koja iz dana u dan vodi borbu za golu egzistenciju u  Njujorku. Ovo nije naparfemisana priča o uspehu u potrazi za “američkim snom”, panegirik udžbenicima za samopomoć tipa…

Lupa kosmopolitskog „Bebita“ – prikaz romana „Bebit“ Luisa Sinklera

Sređujući kućnu biblioteku, uživala sam u tom društvu stranih i domaćih erudita, kao i u brojnoj kolekciji, koja je izašla iz pera mnogobrojnih ženskih predstavnika tog belosvetskog književničkog društva. Počastila sam ih novim policama sa kojih su mi se, udobno smeštene, ponosno osmehivale. No, iz prikrajka dozivala me je jedna, tražeći da ponovo zaronim u imaginarni svet Zenita i Luisovih Cvetnih visova. Nije to bila molba, već izričita naredba, da ponovo pročitam Sinklerovog „Bebita“. Tipično  prodornog vodolijskog intelekta, Sinkler Luis je svoj spisateljeski proboj doživeo, objavivši 1920. godine, svojevrsnu „kritiku“…

Dubok ambis Visokih Dečana – prikaz romana „Zidanje ambisa“ Branislava Jankovića

Još je iz narodnih predanja poznato da je podizanje monumentalnih građevina bilo praćeno velikim žrtvama – a često i nasilnim žrtvovanjem ljudskog bića čija je jedina tragična krivica u tome što je odabrano da svojim stradanjem umilostivi više sile koje se protive podizanju velelepne građevine. Branislav Janković je maltene već u naslovu svog romana naznačio da je izvorni motiv preuzeo iz narodne tradicije, ali je istovremeno naznačio da je taj motiv potpuno preokrenuo, i metaforično i bukvalno, jer dok u pesmama i legendama građevina teži nebu i ovozemaljskoj lepoti koja…

O filmu „Društvo mrtvih pesnika“ Pitera Vira

Veličanstveno i poetično ostvarenje sjajnog australijskog reditelja Petera Weira , tvorca niza nezaboravnih filmskih klasika poput : ,, Izlet na Hanging rock“, ,, Svedok“, ,, Zelena karta“, ,, Trumanov šou“… ,, Dead poets society“ predstavlja snažnu emotivnu priču o sazrevanju, istinskim životnim vrednostima, slobodi, lepotama umetnosti i borbi za vlastite ideale i snove… Romantičarska poezija i bunt unutar konzervativne i krute sredine ekskluzivne ’’New England – Welton“ škole (krute institucije u kojoj su jedine temeljne, nedodirljive vrednosti tradicija, čast i disciplina – zaslepljene konzervativnošću i slavnom prošlošću, škole koja predstavlja…

Povodom serije „Porodica“: Oktobarska i martovska strana srpske motke

Otkako su Ričard Barton, Marko Todorović i Rade Šerbedžija igrali Josipa Broza Tita za njegova života, retko se dešavalo da na velikom platnu i malom ekranu imamo likove zasnovane na stvarnim ličnostima od kojih bi mnoge bile žive u toku emitovanja filma ili serije, a još se manje dešavalo da za igrani program budu adaptirane ličnosti koje maltene svakodnevno gledamo u aktuelnim informativnim emisijama i za koje vrlo dobro znamo kako se ponašaju i kako govore. I mada nam nije neobično kad vidimo da Helen Miren igra britansku kraljicu Elizabetu…

Dijaspora i transkulturni identiteti: Prikaz knjige „Tumač bolesti“ Džumpe Lahiri

Ljudsko društvo od samog svog nastajanja kontinuirano bilježi porast stope raseljavanja stanovništva, a što se neizbježno ogleda i u književnosti kao ogledalu života i jednoj od najvažnijih društvenih tvorevina. U savremenom dobu koje smanjuje jaz između lokalnih i globalnih prostora, a svakodnevno se govori o terminima poput „globalizacija“ i „migracije“, i književna djela se češće okreću kritičkom osvrtu na kompleksne tematske slojeve dijaspore i transkulturnih identiteta. Širenjem granica i mijenjanjem migracionih politika, termin dijaspora od prvobitne indikacije prisilnog napuštanja zemlje, danas poprima šire značenje i uključuje sve ljude istog teritorijalnog…

„Heliks“ objavio roman „Ribe nemaju noge“ Jona Kalmana Stefansona

Kako sam Jon Kalman Stefanson, autor romana Ribe nemaju noge, kaže, junaci o kojima on piše žive na jednom mestu, „na zapadu zemlje koja je istog oblika kao zaborav“. Keblavik, mali grad na Islandu, okružen crnom lavom i beskonačnim okeanom, mesto je gde su „vetar, more, večnost i američka baza“ zapravo strane sveta. U tom malenom ribarskom gradiću ribarenje je sve i svja. Svi muškarci su pomorci, a sve žene „čuvaju kopno“. Oni koji ne plove rade u fabrikama za preradu ribe. One koje nemaju domaćinstvo da vode, rade u…

O romanu Marka Vidojkovića: „Đubre“ vapi za či(s)tačima

Đubre Marka Vidojkovića jeste jedan od onih romana koji čitaoca nateraju da, nakon pročitane poslednje stranice, ispusti težak uzdah, pa i psovku – zbog toga što svaki nadrealni momenat iz romana zapravo deluje surovo realno i ostvarivo, pa u takvim slučajevima psovka jeste jedina moguća reakcija, bar u prvom trenutku. Takođe je Đubre jedna od onih knjiga o kojoj se mnogo više razmišlja nakon što je pročitana nego što se razmišljalo dok se prelazila stranica za stranicom, jer napisana u prvom licu, maltene žargonskim jezikom, uz puno nekonvencionalnih i opscenih…