Kategorija: Autorski kutak

Poezija: Žica

Administrator

Linija (bez) kraja koja se izvukla iz tela, iz tvog odsjaja. Tačnije, nije važno da li udisaja ili izdisaja. Obavijala se oko nerava i ruku. Kroz prste i postala mekša umesto oštre i čvrste! Linija, sada bujno drvo, a bila je nežna klica. I ta ista nit, u krug povezala i oslobodila i zatvorila, maglovita lica. Žica, rastopila slobodu, ubedljivo, kao ptica. Zagrljeni identitet ne postoji više kao skica! U prostoru gde zidovi su beli, koji se na osvetljenu želju i uzdrhtalu kožu deli te/se (p)osmatram… Pogledom pokreneš, pokretom pogledaš.…

Poezija: Krv

Administrator

Dedovi, za koje sutra proliste krv? Rukama grabiste slobodu, verujuć’ u ideale. Sad nema nikog da ranjene drugove podigne. Sinovi vaši ne veruju u jedinstvo. Večeras more miriše na krv i masline. Na krv. Seobe opet počinju. Paničnost glasova i bol. Asvalt ugušen benzinom. Al’ ko mari za jecaje kad istoriju pišu pobednici? Ko? Ni preplašena dečja lica ne ometaju izvršenje. Ni njihove male ruke koje stežu roditeljske šake. Ljudi moraju otići, takvo je naređenje. I nikoga nije briga, znam… Na drugoj strani poluostrva leži razoren grad. U njemu je…

Poezija: Sam ja

Administrator

Ja (ni)sam začet. ja sam (uvek) započet i nikad završen. Ja sam veoma jasan i veoma zamršen. Ja sam sam 1001 deo, ali nikad ceo. Ja sam seme i pepeo. Ja sam odgovor i pitanje, ja sam udaranje glavom o zid i besciljno skitanje ja sam u ranama sav, i čist kao (sopstvena) suza. Ja sam svoj dželat i svoja muza. Ja sam prvi uzdah i poslednji dah. Ja sam najmanja hrabrost i najveći strah. Ja sam sumnja i oduševljenje. Ja sam onaj koji na petama silazi, i koji se…

Poezija: Priznanje

Administrator

Usamljena sam. Ovo priznanje lepi se za nepce i kida meso sa usana vukući ih u polukrug, nagore. Svom silinom trudim se da prekrijem patos. Smeh ima rasterećujuću funkciju, ali ne uvek… I zapravo, ne bojim se smrtnosti. Uplašena sam umiranja u usamljenosti. U zaboravu od sveta. Krijem se iza teorija, iza psihoza i neuroza, iza okrilja svetskog bola. A lažem, mene muči lična bol, jasno definisana. I bunt je ponekada samo privid. Hladni smo, ali dokle – nije nam prijatno u tom ledu. I poričemo da želimo emotivnost. Ona…

Poezija: Poezija

Administrator

Kroz kariranost stolova moj jezik plovi rekom žestine. Talasi zapljuskuju ždrelo i gorči su od onih koji plove kroz Stiks. Nimalo damski, ali sasvim boemski. A možda ni sokom od jagode ne bih privukla jači pol. I utapam time nešto što u meni izaziva onaj stari romantičarski bol. „Jako loša rima!“ – Već uviđam refleksiju kritike (književne). „Jači pol?!“ – Osećam zapitani prezir kritike (feminističke). Jer treba birati reči, treba paziti na stih, formu, treba se lomiti između vezanog i slobodnog. Potrebno je slediti i tradiciju, a biti originalan. Neko…

Poezija: Princu

Administrator

„Poeziju će svi pisati.“ Reče velikan koga je ubila reč u doba socijalizma. Prinče, tvoja vizija diše kroz vidokrug Istine. Ali današnji stihovi stežu omčom hermetizma. Poeziju neće svi razumeti. Poeziju, dakle, svi pišu, odnosno prozu u formi stiha. To je u redu, rima ponekada razvodni jačinu oblika. I psovke su u redu – Bukovski je kralj takvog izraza. No, postoje vulgarizmi koji su tu samo radi šoka. Onda je bolje biti „patetičan“ kao Desanka, jer nije avangardno sve što iskače izvan svog toka. Poeziju, eto, svi pišemo, hvala ti…

Poezija: ***

Administrator

…sedim već pola časa, nalakćen nad ovim papirom i čekam da počnem da ga popunim. čime? odlično znam i vrlodobro ne znam. Hoću da ti napišem pismo! I, da, pišem ga, mahnitalo sa drhtavicom i uzbuđenjem, pa čas polako izvlačim slova iz pera, lepa i vijugava kao iz nekih starih spisa. Ali u svojoj glavi. Ne znam šta ću pre da okačim u prvu rečenicu, nagurao bih svašta, trpao bih grumenje slova, pune šake i potiskivao da stane još. Verovatno bi ta prva rečenica, pukla od tolikog pritiska, vreline i…

Poezija: Vijest

Administrator

Večeras, negdje oko ponoći, u jednom od beogradskih bulevara, umrla je jedna ljubav. Nije probudila komšije, ni zasmetala šetačima pasa, tu kod Vukovog parka. Ugasila se zajedno sa lampom nekog od studenata obližnjeg studentskog doma. Iza sebe nije ostavila ništa, a sa sobom je odnijela vrijeme. Bespovratno je, bez pitanja, otela na hiljade dana… Pravo na veto nije postojalo. Nije se mnogo patila i zbog toga mi je drago. Bila je najživlja ljubav za koju sam znala. Srećna i strpljiva. Bez sumnje. Postojana. I uporna. Glasna. Govorila je glasno, svim…

Poezija: ***

Administrator

Znaš? Znaš koliko dugo hodaš u mojoj glavi? I kako koračaš? Kao po lokvanjima labudovog jezera iz kog si nastala. E, hodaš onoliko koliko je velik’ svemir plavi, sav izuvijani i pravi. Znaš? Znaš li da po kamenjaru, šumi i travi graciozne pokrete pravš? I jedino što svetli kroz noćni mir je tvoja kristalna kruna, a ne zlatna zvezdana prašina, ni srebrna luna. Znaš li da kroz livadu, kanjone i rečni vir, graciozne pokrete praviš? Sanjam kako šetam prstima po tvom telu, kao što ti putuješ kroz pustinju vrelu, a…

Poezija: Prokleti

Administrator

Čvrsto održavamo balans sujete i taštine, Prijateljstvo je veće od toga i zato ego hranimo Altruizmom – nesebično. Kroz diskurs Empatije čuvamo najmističnije tajne i razumemo se očaranim pogledom korica knjige. To nije dovoljno, ipak ćemo za par godina otrovati zenice. Prećutno ćemo trepavicama tražiti najviši rang i spaljivati jezikom uspomene ako ne budemo u istom. Zato smo prokleti. Balansiramo manipulizmom emocionalnosti, Ljubav nas tera na Humanizam. Leptiri u stomaku lepršaju stapanjem tela. Hieros gamos sliva se niz butine Bića. Leptiri ne žive dugo, ubijamo ih plesom nagona. Ples koji…