Kategorija: Autorski kutak

Poezija: Irina

Administrator

Nije  više morao na silu da te gura u ormar Među čiviluke, njegovo svadbeno odelo i venčanicu tvoje majke zavlačila si se svojevoljno Svake večeri kada je sa puta dolazio terao bi vas da pijete sokove koje tog dana nije prodao Morale ste da se smejete Slikao vas je i postavljao vaše osmehe na svoj fejsbuk profil, hvalio se svetu kako ima divnu decu A potom bi skidao kaiš Tuko vas je besomučno Polivao viskijem Tebe, sestru i majku Nazivao je imenima Svojih šefova Dok vam je gazio po stomacima…

Proza: Lopta je okrugla dok se ne probuši

Administrator

Dragi navijači, iza nas je Olimpijada, a ispred nas Svjetsko prvenstvo u fudbalu. Sjećate li se Južne Afrike. Vuvuzele, džambolani, ruka Kuzmanovića i „noga sa Svjetskog prvenstva“. A počelo je fantastično. Kvalifikacije prošli kao od šale. Ubjedljivo prvi u grupi. Prvi put nastupamo kao Srbija. Selektor Antić iskusan i autoritativan odabrao najbolje igrače. Igrači dobri, uigrani i složni. Atmosvera u timu kakva se samo poželjeti može. Atmosvera u zemlji i naciji još bolja. Svi stoje iza reprezentacije. Svi osim muzičara. Oni prave kakofoniju. Oni su, izgleda, patrioti na (finansijske)  baterije.…

Basna u stihu: Tigar

Administrator

U školu je pošao, Da ga prati nije znao. Ta lukava Lija, Jedna lažna prija. I danas za tim žali, Taj tigrić mali. Spremio se i dres je ponio, Da igraju fudbal on je htio. Pošao kod druga svog, Koji ima rog. A taj drug je Jarac, Rođak njegov je Magarac. Svi idu u isti razred, A uči ih sovin djed. Došao je on kod jarca, Tu je sreo i magarca. Loptu im je dodao, Sa njima se zaigrao. Pa su na školu zaboravili, Mnogo su se zaigrali. Utom jazavac…

Aforizmi Miodraga Tasića (I)

Administrator

Našem narodu nije potreban premijer koji vadi iz snega i vode, već iz govana! Sudeći po natalitetu izgleda da u Srbiji niko nikoga više ne jebe! Srbi su narod koji piša uz vetar dok im kola jure niz brdo! Kad su Srbi shvatili da je vođa slep, ostalo ih je za pod jednu šljivu! U našoj Otadžbini žive oni koji nisu bili kadri stići i uteći! Boginja pravde je slepa, ali ipak primeti kada joj se namigne! Mi ne rasipamo hranu. Pojede se čak i ona iz kontejnera! U organizaciji…

Poezija: Čovečanstvu

Administrator

Šar ovaj primaknut paklu bliže mešano je zasut zlom i dobrom. Sudaraju se tu svetlo sa tamom vrela leta sa belinom hladnom. Vrvi sve života tajnom, niče, cveta, lista il’ pada tlu gladnom. Čulima pipam ta čuda lepa baš k’o slepac što ravna se svojom maštom. Retko vreme pesme duboke rađa, neizvesnost tupa glođe učmale dane. Čovek je nekad na tom Šaru bio mera stvari svih, a sada mu oštricu duha plesan para. Stih pesmu hrabri, da će celina biti sklada puna kad povrh krošanja i hlada zapevaju cvrčci i…

Proza: Jednako

Administrator

A znam da će sve ovo druže mili zamesti vjetar što mi odavno puše sa svih strana. Jer šta od nas zaista ostaje nakon svega? Žalosno je da sada hodam po zemlji, a nekada ću ja biti ta zemlja. Dušmanin će mi redovno gaziti i malo duše što  će mi dole ostati, a znam druže i ti ćeš. I svi će. Ali ne bojim se ja smrti. Ideja da idem na bolje mjesto me nikad nije plašila, pa ni sad. A zašto bi? Zašto se bojati nečega što ionako svakome…

Proza: Baštensko cveće

Administrator

– Da li je Ljilja kod kuće? Ljubica na telefonu – pristojno se obratim ženi koja se javila na telefon, a nije moja prijateljica. – Ne, nije. Branka ovde. Pa kako ste Vi Ljubice? – još ljubaznije će gospođa. Setim se da je u stanu moje prijateljice, privremeno, starija gospođa koju sam jednom prilikom upoznala, a čije ime nisam zapamtila. Očigledno, ona moje jeste. – Dobro sam, hvala. Kako ste Vi? – nastavim razgovor. – Dosta čitam, slušam radio, gledam televiziju… Često mi svrati unuk sa devojkom. Volim kada dođu…

Poezija: ***

Administrator

Čekam te. Cigareta cvili tiše. Mrak je i nema kiše. Čekam i nju disanjem. Pa, setim se da je ovo noć u bešumnom moru noći, i brojanje biva sporo kao dim, pa se naježim, i široko razvučem oči. Telom mi prođu žmarci, peče kao da bodu otrovni komarci, cerekaju se glasno jeza i strava. Pod kožom milion oštrih mrava, iznutra se pretvaram u pesak, i čuje se tresak pao sa razuma sam, sam. Autor: Miloš Janjić

Proza: ***

Administrator

Ćutim, mislim i pokušavam da obojim prazan prostor ispod rebara. Prostor bez vitalnih organa (koji su u toku odredjenog vremenskog razmaka nebitni, svesnost da ih nema postoji, a ipak ima i otkucaja i disanja.) Duboko. Negde. Tačnije veoma ambiciozno i radoznalo pokušavam da podarim boju tišini. -Kojom bojom? pitam se. -U sivo, jer je neutralna?! … ali… ne, pogresan izbor. -I siva boja ima perje, i siva boja zvuči kao zveckanje rečnog kamenja u džepu. -Duboko. Negde. -U ponoćno plavu? -Da, da, ta boja postoji. -I, da li, jer se…

Poezija: Voajer

Administrator

Između jave i sna stoji Neodređeni Neko. Gleda ka zapadu noseći lulu među prstima. Taj Neodređeni Neko pojavljuje se samo kad se noć predaje danu i kad dan silinom uzima noć. Naslonjen na prastari zid uzdaha, smeši se. Daje znak pogledom, ako znaš kad da gledaš, jer on Leluja između seni. Pojavi se pod abnormalno frustrirajućim uglom oka. Neodređeni Neko je matori perverznjak, pokvareno dobar čičica, koji svoj pogled nosi za sobom kao Zapad za Istokom. Samo bleda sen tišine i zvuka. Mesec je pokrio zločin, a Voajer se udavio…