Luka Lo Pinto u Muzeju savremene umetnosti Beograd

Javno predavanje Luke Lo Pinto Izložba kao jezik/ prostor/ činilac protivrečnih ideja, formi, i iskustavaKustoski kurs Šta kustosiranje može/ treba da bude? Salon Muzeja savremene umetnosti (Pariska 14)Četvrtak, 5. septembar 2019. godine u 18:00 časova  Kustoski kurs Šta kustosiranje može/ treba da radi i Muzej savremene umetnosti u Beogradu nastavljaju uspešnu saradnju, predstavljajući niz javnih razgovora kao deo svog programa za 2019. godinu. Prvi razgovor u seriji predacača Luke Lo Pinto nosi naslov Izložba kao jezik/ prostor/ činilac protivrečnih ideja, formi, i iskustava.U ovom razgovoru, Luka Lo Pinto će razmatrati svoju kustosku praksu, usredsređujući se…

Izložbene postavke u KC Zrenjanina

– U Kulturnom centru Zrenjanina do 15. avgusta publika može da pogleda dve izložbene postavke. U Malom salonu su izloženi radovi  slikara iz Lazareva. Postavka obuhvata radove osam amaterskih slikara koji su urađeni u različitim tehnikama – od grafika do ulja na platnu. Aktivni lazarevački slikari predstavljaju svoje radove u organizaciji udruženja „Veliko srce“, Saveta MZ Lazarevo i Kulturnog centra Zrenjanina. – U Velikom izložbenom salonu u toku je izložba: „Ulična fotografija“ na kojoj se predstavljaju fotografski radovi članova zrenjaninskog Foto kluba CDXIII. Publika ima priliku  da pogleda 36 fotografija, 12…

Poziv umetnicima za izradu murala na zidu dvorišta Crne kuće

Angažovani murali i grafiti predstavljaju izraz javne podrške ili protivljenja. Imajući moć direktne komunikacije i intervencije u javnom prostoru, oni prozivaju i ispituju utvrđene društvene odnose, mišljenja i osećanja, ili pozivaju na stvaranje novih odnosa, na novo mišljanje i drugačiju osećajnost. U susret Festivalu samoorganizovanja koji će se ove godine održati od 6.do 8. septembra u Omladinskom centru CK13, upućujemo poziv umetnicima i svim zainteresovanima da predlože vizuelno rešenje za likovnu intervenciju na zidu dvorišta Crne kuće. Maksimalne dimenzije murala iznose 5x3m. Autori su pozvani da predlože rešenje u bilo kom…

Izložba „U dodiru sa“ u Muzeju savremene umetnosti

Muzej savremene umetnosti, Ušće 10 Sreda, 10. jul 2019. godine od 17 časova U okviru izložbe U dodiru sa biće ponovo izvedena dva performansa kroz koje studentkinje Fakulteta likovnih umetnosti interpretiraju dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti. Kako bi osobama koje ne vide ili slabije vide dočarala doživljaj slike Riharda Jakopiča Mesečina, nastale oko 1900. godine u imresionističkom maniru, Katarina Bošković se poslužila poezijom. Mladi glumac Milan Zarić će izvesti pesmu kineskog pesnika Li Baja, koju je recitovao i na otvaranju izložbe, 7. juna 2019. godine. Serija crteža pod nazivom…

Humanitarna akcija Istorijskog muzeja Srbije i udruženja „Čep za hendikep“

Istorijski muzej Srbije i udruženje „Čep za hendikep” Vas pozivaju da se pridružite humanitarnoj akciji prikupljanja čepova sa plastičnih flaša, čijom će se reciklažom obezbediti sredstva za nabavku ortopedskih pomagala za osobe sa invaliditetom. Kao dodatni podsticaj ovoj plemenitoj akciji humanitarnog, ali i ekološkog karaktera, Istorijski muzej Srbije će svakome ko tokom jula donese 5 čepova u izložbeni prostor Muzeja na Trgu Nikole Pašića omogućiti besplatan ulaz na multimedijalnu izložbu „Kraj Velikog rata 1917–1918”. Izložba „Kraj Velikog rata 1917–1918” je savremeni muzejski projekat koji nastoji da autentičnim materijalima, upečatljivom scenografijom,…

Vođenje kroz izložbu „Ženske priče“ i razgovor sa umetnicama MSUB

Salon Muzeja savremene umetnosti Nedelja, 30. jun 2019 u 18h Učestvuju umetnice: Gorana Bačevac, Svetlana Bulatović, Sanja Ćopić, Andrea Dramićanin, Jelena Pantelić, Nadežda Kirćanski i autorka izložbe Mišela Blanuša Izložba Ženske priče kroz radove sedam odabranih umetnica najmlađe generacije: Gorane Bačevac, Svetlane Bulatović, Sanje Ćopić, Andree Dramićanin, Nadežde Kirćanski, Jelene Pantelić i Tijane Radenković, prezentuje publici različite umetničke izraze i lične narative, kao i način na koji ove mlade umetnice razmišljaju o problemima žena i njihovoj društvenoj poziciji iz perspektive žene-umetnice. Izloženi radovi nas uvode u njihove umetničke priče –…

Knjiga V. Gledića o Da Vinčiju u „Dereti“

U istoriji čovečanstva malo je onih stvaralaca o čijim se delima do današnjih dana govori sa posebnom pažnjom. Od Vazarija pa sve do XXI veka, Leonardo da Vinči ne prestaje da izaziva pažnju u celom svetu. Iako je poznato da je imao više nedovršenih projekata, nacrta i skica nego završenih slika, nesumnjivo je da Mona Liza i Tajna večera zauzimaju izuzetno mesto u istoriji umetnosti. Jedan mit, ili pak istina, govori o poslednjim rečima Leonarda: Uvredio sam Boga i čovečanstvo. Moj rad nije dostigao kvalitet kakav bi trebalo da ima.…