Poezija: Sati; Prsti; Prsti II

11. jun 2017.11. jun 2017. Administrator

SATI Zaglušuje me tišina ove sobe. Istina, soba liči na sve one iz drugih pesama, ali ne može biti ista, jer koja je soba imala nokte sa narandzastim lakom koji su hteli da se unesu u tvoju kosu na potiljku i da ti ispričaju šta su sve dodirnuli ovih dana a nisu dodirnuli ništa. Koja je soba videla koliko je bled mesec kada ga sam posmatraš sa prozora. Reci mi koliko smo sati udaljeni, pretvarajući to u kilometre, i reći ću ti koliko smo kilometara udaljeni pretvarajući to u sate.…

Poezija: Voajer

7. avgust 2016. Administrator

Između jave i sna stoji Neodređeni Neko. Gleda ka zapadu noseći lulu među prstima. Taj Neodređeni Neko pojavljuje se samo kad se noć predaje danu i kad dan silinom uzima noć. Naslonjen na prastari zid uzdaha, smeši se. Daje znak pogledom, ako znaš kad da gledaš, jer on Leluja između seni. Pojavi se pod abnormalno frustrirajućim uglom oka. Neodređeni Neko je matori perverznjak, pokvareno dobar čičica, koji svoj pogled nosi za sobom kao Zapad za Istokom. Samo bleda sen tišine i zvuka. Mesec je pokrio zločin, a Voajer se udavio…

Poezija: Žica

6. avgust 2016. Administrator

Linija (bez) kraja koja se izvukla iz tela, iz tvog odsjaja. Tačnije, nije važno da li udisaja ili izdisaja. Obavijala se oko nerava i ruku. Kroz prste i postala mekša umesto oštre i čvrste! Linija, sada bujno drvo, a bila je nežna klica. I ta ista nit, u krug povezala i oslobodila i zatvorila, maglovita lica. Žica, rastopila slobodu, ubedljivo, kao ptica. Zagrljeni identitet ne postoji više kao skica! U prostoru gde zidovi su beli, koji se na osvetljenu želju i uzdrhtalu kožu deli te/se (p)osmatram… Pogledom pokreneš, pokretom pogledaš.…