Autor: Administrator

Proza: Ovo nije pismo

Administrator

Zdravo, nisam ti pisala dugo. Opraštaš? Znam da hoćeš, znaš me kad se pogubim. Ti barem razumeš. Pada kiša danima. Pogodna za slušanje Koena i traženja neke knjige za čitanje. Nisam ti rekla da sam konačno shvatila koje doba godine volim. Volim jesen, mirna je, nije toplo i može da se diše. Hladno je i ne moram da vučem osmeh sa sobom, miriše na nostalgiju i naviru sećanja u meni. Tišina je, čudno ali mi odgovara. Sad bi rekao da sam mala i da uživam u sanjarenju. Ti još tražiš…

Poezija: Prokletstvo sfinge

Administrator

Ne, nema biblioteke u ovom Partenonu Prokleta sfinga se smeška (prokletstvo sfinge) ne, ljudi mi ne poklanjaju nepročitane knjige slova beže kao vaši kad se napiju slatke krvi obitavam u satenskim obručima okolnih brda sa svilenim gajtanom od koga se kašlje Džabe su me vraćali iz mrtvih svaki je poljubac književni događaj živimo na Eliotovoj zemlji među mrtvim Šekspirovim junacima umreću kao talac sreće sa bombom u rukama doći će po mene dok snivam slatke snove da me odvezu izvan gradova vremenska prognoza postala je sholastika dvadeset prvog veka Plaše…

Koncepcija broja tri u „Hazarskom rečniku“ Milorada Pavića (I)

Administrator

Odmah je uočljivo da se romani Milorada Pavića, jednom rečju, mogu nazvati neobičnim, kako zbog svoje forme, tako i zbog principa prema kojima se odabrana tematika obrađuje. Roman kao tradicionalni žanr u Pavićevom književnom radu biva obnovljen na nov, postmodernistički način. Postoji samo jedan književnoistorijski tekst – „Lovci snova, trialozi i predeli slikani čajem. Postmoderna poetika Milorada Pavića“ čiji je autor Dagmar Burkhart i koji razmatra postmodernistički pristup u kreiranju književnog dela ovog autora. Koristeći se ovim radom, Jasmina Mihajlović je sažeto prikazala određena karakteristična obeležja Pavićeve proze koja se…

Poezija: Ponekad

Administrator

Ponekad Često ponekad Želim da poletim Da stanem na ivicu Senku svoju da držim za ruku Hrabro da savladamo tu liticu Ja i ja Ponekad Grizem ove nevidljive okove Ali još uvek ih ne sečem Samo nespretno grebem Plašim se straha Možda potpune slobode Letenja koje te ostavlja bez daha Ponekad, sanjam te daleke dokove I želim da poletim Ali često ponekad Plašim se da neću umeti da sletim Autor: Dajana Ristić

Proza: Dobar i loš

Administrator

Na sprovodu se može mnogo saznati o pokojniku, o njegovom životu,  ali i o svima koji prisustvuju sahrani. Današnji sprovod je ipak bio nešto posebno. Umro je Dobar čovjek. Vidjelo se to tako lijepo na svakom koraku. Nije došao samo jedan pop. Došla je cijela crkvena i politička svita grada. Crkvena zvona nisu prestala da udaraju tokom cijelog dana. Kuća i dvorište bili su puni onih koji su došli da izraze svoje poštovanje i žalost. Malo je bilo ljudi kao on. Duša od čovjeka. Čovjek i po. Ljudina. Da će…

Intervju: Lejla Hamidović – Najljepši osjećaj je kroz jednu sliku ili pjesmu nekome ispričati pola života

Administrator

Lejla Hamidović rođena je u  29. 12. 1991. godine u Zvorniku, ali  živi u Živinicama. Studira Farmaceutski fakultet u Tuzli. Pored slikarstva bavi se i pisanjem poezije i proze. Iza sebe ima izdatu zbirku poezije „Ko je uzeo moje proljeće“ Prilikom slikanja koristi dve tehnike – slikanje sprejem na papiru i slikanje na platnu. U njenom slikarstvu mogu se naći različiti motivi iz prirodnog i životinjskog sveta. Više o tome u razgovoru koji sledi.   Koliko dugo se baviš slikarstvom i da li si imala prilike da negde izlažeš svoje radove? Slikarstvom…

Poezija: Pretnja, Čekalište/Egzodus i Stene

Administrator

PRETNJA Moj brat živi u gornjem Gradu u donjem je Ad rat ključalo ulje iskrivljene telesine bez duše koje čekaju na vaskrsenje donji Grad preti gornjem senka svetlosti brat bratu ČEKALIŠTE/EGZODUS Parkovi pojila gradske česme pune nepoznatih nemušte dece majki i mlađih muškaraca bronzanog peskom oivičenog tena iz Sirije Iraka Avganistana zabiti Libije grlate Turske ispred naših vrata gledaju plodnu zemlju nagrađenu smećem i ravnodušnošću koja okružuje dokle im pogled dopire čekalište autobuske stanice pupka presečene vrpce Evrope hoće li moći pokidati sve konce mreže bodljikavu žicu hoće li moći…

Poezija: ***

Administrator

Drago biće, svaka tvoja pustolovina neka nikad ne prestane, čak i kada sviće! Zgrabi kormilo i uputi se u sve ono što se ispod tvojih kapaka snilo i sakrilo! I drži ga čvrsto, sa draguljima u kosi jurcaj gde god pogledaš i uperiš prstom! A onda srebrno sidro spusti, u maglu penušavu i dim, plavi, gusti. Milo biće, šešir sa ljubičastim perom na teme, i tada će sve sablasti i aveti glasno da zaneme. Lepo biće, brodolom nikad neće imati tvoj brod, čak iako ne znaš gde su svetla, gde…

Proza: Ona

Administrator

A kada se sva svetla ugase Mesec nastavlja da sija. Te noći posebno je bio zadivljen zvezdama, njihovim sjajem u tami. Možda je to zbog sete koja mu se provlačila kroz telo pa mu se sve činilo sjajnije i srećnije. Nije osećao hladnoću koja je grlila njegovo iznemoglo telo. Bio je tako prazan a opet ispunjen pomešanim osećanjima. Stolica u kojoj se blago klatio nalazila se na maloj terasi njegovog stana, sa koje je mogao videti ulicu kao i stanove drugih ljudi. Ostavlja cigaru na pepeljari. Vetar raznosi dim. Prošla…

Proza: Krik

Administrator

Da pišem ili da vrisnem? Ja te volim, volim. Ja te očajnički volim bijedna ženo! Dala si mi tračak nade, dala si mi mrvu sreće, samo malčice nade, i ja te, eto, već volim. Volim te toliko da bih za tebe u trenu i život dao. A vidi tebe! Smiješ se mojoj  nesreći. Ti prokletnice, ti bijedna ženo koja si me nasamarila. Proživio sam život s tobom, a zar će zauvijek sve ostati samo u mislima? Rodila si mi djecu, ti bestidnice… Ali nikada neću vidjeti njihove male obraze, nikada…