Zovem se Slobodan i to je važno. Moje prezime koje se završava na IĆ u ovoj priči nije bitno. Povremeno živim u Ivanjici, povremeno u Parizu. U putu bih voleo da sam mrtav. Prevozno sredstvo samo me premešta iz jednog prostora u drugi. I, to nije ništa, čak ni optička varka. Kada sam u mestu, ja putujem u sebi. I jedino unutrašnje putovanje cenim i priznajem. Nisam odjednom teleportovan ovde. Mojoj pojavi, na ovom mestu, prethodilo je višednevno mukotrpno putovanje. Bio sam sa njom u Beogradu, na piću. Ona živi…
Proza: Sloboda
