Ne, nema biblioteke
u ovom Partenonu
Prokleta sfinga se smeška (prokletstvo sfinge)
ne, ljudi mi ne poklanjaju
nepročitane knjige
slova beže kao vaši kad se napiju slatke krvi
obitavam u satenskim obručima
okolnih brda sa svilenim gajtanom
od koga se kašlje
Džabe su me vraćali iz mrtvih
svaki je poljubac književni događaj
živimo na Eliotovoj zemlji
među mrtvim Šekspirovim junacima
umreću kao talac sreće
sa bombom u rukama
doći će po mene dok snivam
slatke snove da me odvezu izvan gradova
vremenska prognoza postala je
sholastika dvadeset prvog veka
Plaše me
ljudi koji ne poklanjaju knjige
samoća u bočici pod pritiskom
(ne izlagati suncu i visokim temperaturama)
izlazak iz toka misli
crni lirizam nužnih nam seoba
(ishitrena odluka selidbe na Mars)
popodnevna dremka Boga
rikošetiranje u prazno
cvekla u saksiji krah berze
i ti – najstrašniji od svih Hičkokovih filmova
Kako izmaći zemaljskoj pravdi
a ne zahvaliti ubici u sebi
Autor: Radojka Doka Plavšić
