Moj um preplavljuje okeanska dubina i pećinski mrak. Nema klupka u lavirintu pomoću kojeg se vidi spas. Otupjelost osjećanja mnogih i oštar, resak bol taj, često se igraju u mom tijelu praveći mrtvila gaj. A kad početak iz završetka produži, da li ću Euridika biti ja? Ona što bremenita smrću hoda ili ona koju životni sjaj i ljubavni mar natrag u dom, na dno vraća? Autorka: Irma Hodović Foto-izvor: Pinterest
„Radioaktivni Komarac“ naziv je jedne od najpopularnijih stranica na srpskom jeziku na društvenoj mreži Fejsbuk, koja broji preko devedeset i dve hiljade pratilaca. Od nedavno postoji i sajt pod istim nazivom koji, po rečima autora, predstavlja oazu za mlade, neafirmisane umetnike. Ova internet stranica pruža mogućnost da se umetnost deli, kao i da se o njoj govori slobodno, bez društvenih i medijskih pritisaka o tome šta bi, i ko bi trebalo da bude u fokusu pažnje. Sa nepunih devetnaest godina, napisao je svoju prvu novelu „Đavolja igra“, koja je, zajedno…
Ti naravno možda i ne znaš točno što je svaštara. To ti je tekica uz koju sam odrasla. U nju je moja generacija upisivala roditeljske sastanke, zadaće,slobodne aktivnosti. U njoj si mogao naći i ime dečka/cure u koju si bio zaljubljen tog trenutka, pa Dinamo, Hajduk, Zvezda i druge bitne stvari. Imena su se ispisivala velikim, debelim, cifrastim slovima, koje si onda popunio bojom. Bili smo preteče grafitera.Ovo što slijedi je primjer svaštare u izvornom obliku. Grafiti i njihovi tvorci Nama naravno nije padalo na pamet šarati po zidovima, ulazima,…
Poneka kišna kap padne na okno, Odjednom, k tebi, naviru moje žudnje; U istom gradu smo, retko se viđamo, pa i to retko sve ređe bude. I bilo mi je pomalo čudno, otkuda ovo jutro i jesen tuge, ovo večernje nebo bez ptica i ove kiše bez duge; I, dovraga, ona stara Heraklitova, da mi baš danas toliko znači: Svi budni zajedno su na svetu, a sami, sami su samo spavači. U kakav smo pali san, tako ružan? Neki se možda neće vratiti među budne; Poneka kišna kap padne na…
Kosmički sam čovek je svetac. Ali, to ćete shvatiti mnogo kasnije. U gradu plavih tramvaja, jednog sunčanog podneva ispred fontane na trgu stao je crnokosi visoki mladić sa gitarom. Nije mogao imati više od petnaest godina. Počeo je da svira ne obraćajući pažnju na čudne poglede prolaznika. Odmah se videlo da je vladao širokim repertoarom. Nije ispred njega stajala ni kutija u koju bi neko ubacio novac, ni šešir. Naprosto, svirao je u transu. Svakoga dana je stajao ispred fontane i svirao. Privlačio je sve veću pažnju ljudi njegove, i…
Iako je film najavljen kao Čarape kralja Petra, a serija kao Kralj Petar Prvi sa podnaslovom „U slavu Srbije“, došlo se do toga da i film i serija nose identičan naziv, bez ikakvog podnaslova – Kralj Petar Prvi. I mora se reći da su reditelj Petar Ristovski i njegov otac Lazar, koji je ustvari bio najvažniji u celom projektu, postupili sasvim ispravno što su alternativne naslove potpuno odbacili, jer motivi iz romana Milovana Vitezovića Čarape kralja Petra zauzimaju tek nešto više od polovine filmske priče, dok su u serijalu sasvim…
Ako već hoćete da vas neko motiviše, da vam otvori neke nove horizonte i pokaže nešto što možda do sad niste znali o svetu oko sebe, manite se YouTube-a i zaronite u knjige Viktora Frankla. Upravo čitam jednu njegovu i baš sam srećna što sam otkrila ovako zanimljive, poučne i duboke radove. Radio je s Frojdom, ali je bio bliži Adlerovim stavovima. Mnogi stručnjaci pričaju da je Franklova škola treća Bečka. Prva je Frojdova psihoanaliza, druga Adlerova individualna psihologija, a treća, kažu, Franklova logoterapija ili njegovo traganje za smislom. Pokupio…
Kritika repriznog izvođenja predstave ,,Kako ste?” u režiji Katarine Jovanović, a po tekstu Novaka Puletića, 07. mart, A28, 20h Ponovo ta Akademija 28, gde u poslednje vreme, sticajem okolnosti, često obitavam. Dobro poznata pesma iz Digimona dok ulazi publika, daje znak da se gleda predstava teatra Ulica, i to me podseti na prošlu reprizu kojoj sam prisustvovala. Razmišljam – šta se sve promenilo od tog oktobra, šta se kome izdešavalo, ko je gde završio, ko je gde počeo, kako je ko napredovao. Nekako zauzmem dobro mesto, i kada sam pomislila…
Sunce je na pomolu. Ptice mu radosno hrle u susret. Posmatram Kalemegdan nad kojim se izdigao Pobjednik. Prekoputa njega, Dunav i Sava se međusobno prožimaju i prepliću, slaveći ljubav, ozvaničenu vječnim zagrljajem, prema kojoj nijedan posmatrač ne ostaje ravnodušan. Život se polako spušta na grad. Osmijehom pozdravljam svoju sabraću- Savski, Željeznički i Most na Adi. Sve ih volim, ali sa Savskim sam na neki način najprisniji. U komšiluku mi je, a i ista smo generacija. Nekad mi je žao Mosta na Adi, najmlađeg među nama, ali ne i najrazmaženijeg, budući…
OSimo Matavulj ostavio nam je Dalmatinca Pilipendu, Petar Kočić Bosanca Davida Štrpca, Dobrica Ćosić Moravce Katiće, Dragoslav Mihailović Resavku Petriju, Danko Popović Šumadinca Milutina. Južna Srbija, ne tako bučna nakon Koštanine pesme i Ivkovih lovačkih priča, u novije vreme pustila je od sebe glasa preko Doljevčanina Sande iz romana Arizani Ivana Ivanovića. U Sandi se sažeo i iz njega buknuo sav prkos koji sa sobom nose Pilipenda, Štrbac, Katići, Petrija. Naslućujemo tu i budućeg Milutina, s tom razlikom što Ivanovićev roman neprestano odiše vedrinom i, takoreći, pozitivnom energijom, dok sa…
