Putopis: Polarna noć (Put u nepoznato)

Postoje mesta na drugim stranama sveta, daleko od domovine, koja te nekom čudnom, neobjašnjivom energijom vežu, kao da si i trebao da provedeš neko vreme tu, kao da je to nešto što je oduvek bilo zapisano negde u kosmosu, kao da je sudbina ili šta god. Bilo je proleće pre nekoliko godina. Na početku mojih studija književnosti naišla sam u Andrićevim beleškama na norveškog nobelovca i na njegov roman Glad. Od tog trenutka krenula je moja pomalo zanesenjačka potreba da pročitam taj roman i upoznam se sa likom i delom…

Poezija: 21. 10. 1941.; Recite nam…; Sadašnjost

21. 10. 1941. Da su imali krilaTog crnog oktobraKada su smrti gledali u očiČeta đakaNa nišanu okupatorahrabro u reduSpremni da smrt umestoŽivota provedu Recite nam… Recite namKako da živimoČemu da se divimoŠta da pišemoKako da dišemoKoga da volimoKome da se molimoŠta će bitiKad nam ućutkaju misliOduzmu osećanjaI narede da živimo Sadašnjost Kupićemo budućnostProdaćemo sebeI snoveIzdaćemo sadašnjostZa ideale bolje Autorka: Dajana Đurić Foto: Pinterest

Poezija: Dan jednog čoveka; Godina jednog čoveka; Vek jednog čoveka

Dan jednog čoveka I da umrene znamDa li bi čuli zaNjegovu smrtI da živiNe znamDa li bi čuli zaNjegov život Godina jednog čoveka I šta sadaDanasPosle godinaStraha i patnjeZar se mogu vratitiTuđi životiZar je vrednoI zar je bitnoČije se sad zastave vijoreKrvavom zemljomI zar su ljudi bezvredniI nemaju snoveI zar svi mi živimoZa nečije ciljeveI granice noveDa li je krv voda?Ponosni su na novu zemljuNove životeGrozan je ljudski umKrv je pala nije vodaI kažu to se zove sloboda? Vek jednog čoveka NaroduSlava svetaI hram i oreolI kruna i sjajNaroduDajte počast…

Poezija: Tišina i tuga

(Ukradene noći)Zaboravljene misliNavirale su katkadObično noćuKao neka senaNečujna i tamnaProšli daniSećanja dalekaTuga se tad javiPa do svitanja me čekaA ja kao spavamDa zavaram tuguNe da se ona lisica je staraIznenada otvorim očiI ona se pravi da spavaUzmem knjiguIli razonodu druguDa zaboravim tuguAli ona mili mislima mojimŠapuće mi reči čudnePomalo se bojimProklinjem noći budnei uspomene tužneĆutimo tako noćimaUspavana Tuga i jaČekamo zoruDa se dočepamo sna *** I opet ta tugaČeka me iza uglaNenadano iskočiSvuda me ona uhodiTamom me obavilaU krilo mi se svilaTa sablast milaNe da mi miraČim sklopim očiEto je…