Oznaka: Autor: Dajana Đurić

Putopis: Susreti

Administrator

Neretko kad nas život pošalje na put da upoznaš sebe, srećemo i ljude za koje mislimo da nemaju neku posebnu ulogu u našem životu, mislimo da su neka prolazna stanica, trajekt do naredne obale. Zapravo su oni baš trebali da budu u tom trenutku života, nisu slučajnost, jer slučajnosti nema, postoje samo trenuci. Trenuci u kojima živimo, radujemo se, sazrevamo, plačemo i umiremo. Od detinjstva pamtimo samo trenutke u životu, nekad neke za koje mislimo da su nebitni, kao što su prvi prolećni povetarac, prva šetnja sa dedom po planini,…

Putopis: Nostalgija

Administrator

Nizali su se meseci u čekanju, ali sada za domovinom. Melanholično sam sanjarila, o Beogradu, o valjevskim planinama, o izvoru na Povlenu, porodici, prijateljima, i svim sitnim trenucima života, pa čak i o starijim ženama koje su umele sočno da opsuju boreći se za mesto u tramvaju, one te razbude i unesu energiju prilikom svakog jutarnjeg odlaska na posao. I one su mi nedostajale na severu. Moj put u nepoznato se nastavljao, Geranger mi je postao drugi dom par godina u prekidima. Tako sam vremenom zavolela zemlju bez noći, malo…

Putopis: Polarna noć (Put u nepoznato)

Administrator

Postoje mesta na drugim stranama sveta, daleko od domovine, koja te nekom čudnom, neobjašnjivom energijom vežu, kao da si i trebao da provedeš neko vreme tu, kao da je to nešto što je oduvek bilo zapisano negde u kosmosu, kao da je sudbina ili šta god. Bilo je proleće pre nekoliko godina. Na početku mojih studija književnosti naišla sam u Andrićevim beleškama na norveškog nobelovca i na njegov roman Glad. Od tog trenutka krenula je moja pomalo zanesenjačka potreba da pročitam taj roman i upoznam se sa likom i delom…

Poezija: 21. 10. 1941.; Recite nam…; Sadašnjost

Administrator

21. 10. 1941. Da su imali krilaTog crnog oktobraKada su smrti gledali u očiČeta đakaNa nišanu okupatorahrabro u reduSpremni da smrt umestoŽivota provedu Recite nam… Recite namKako da živimoČemu da se divimoŠta da pišemoKako da dišemoKoga da volimoKome da se molimoŠta će bitiKad nam ućutkaju misliOduzmu osećanjaI narede da živimo Sadašnjost Kupićemo budućnostProdaćemo sebeI snoveIzdaćemo sadašnjostZa ideale bolje Autorka: Dajana Đurić Foto: Pinterest

Poezija: Dan jednog čoveka; Godina jednog čoveka; Vek jednog čoveka

Administrator

Dan jednog čoveka I da umrene znamDa li bi čuli zaNjegovu smrtI da živiNe znamDa li bi čuli zaNjegov život Godina jednog čoveka I šta sadaDanasPosle godinaStraha i patnjeZar se mogu vratitiTuđi životiZar je vrednoI zar je bitnoČije se sad zastave vijoreKrvavom zemljomI zar su ljudi bezvredniI nemaju snoveI zar svi mi živimoZa nečije ciljeveI granice noveDa li je krv voda?Ponosni su na novu zemljuNove životeGrozan je ljudski umKrv je pala nije vodaI kažu to se zove sloboda? Vek jednog čoveka NaroduSlava svetaI hram i oreolI kruna i sjajNaroduDajte počast…

Poezija: Tišina i tuga

Administrator

(Ukradene noći)Zaboravljene misliNavirale su katkadObično noćuKao neka senaNečujna i tamnaProšli daniSećanja dalekaTuga se tad javiPa do svitanja me čekaA ja kao spavamDa zavaram tuguNe da se ona lisica je staraIznenada otvorim očiI ona se pravi da spavaUzmem knjiguIli razonodu druguDa zaboravim tuguAli ona mili mislima mojimŠapuće mi reči čudnePomalo se bojimProklinjem noći budnei uspomene tužneĆutimo tako noćimaUspavana Tuga i jaČekamo zoruDa se dočepamo sna *** I opet ta tugaČeka me iza uglaNenadano iskočiSvuda me ona uhodiTamom me obavilaU krilo mi se svilaTa sablast milaNe da mi miraČim sklopim očiEto je…