Poneka kišna kap padne na okno, Odjednom, k tebi, naviru moje žudnje; U istom gradu smo, retko se viđamo, pa i to retko sve ređe bude. I bilo mi je pomalo čudno, otkuda ovo jutro i jesen tuge, ovo večernje nebo bez ptica i ove kiše bez duge; I, dovraga, ona stara Heraklitova, da mi baš danas toliko znači: Svi budni zajedno su na svetu, a sami, sami su samo spavači. U kakav smo pali san, tako ružan? Neki se možda neće vratiti među budne; Poneka kišna kap padne na…
Prevod: Ismail Kadare „Žudnja“ (Ismaïl Kadaré „Mall“)
