Prikaz knjige „Zašto se niste ubili: Traženje smisla življenja“ V. Frankla

Ako već hoćete da vas neko motiviše, da vam otvori neke nove horizonte i pokaže nešto što možda do sad niste znali o svetu oko sebe, manite se YouTube-a i zaronite u knjige Viktora Frankla. Upravo čitam jednu njegovu i baš sam srećna što sam otkrila ovako zanimljive, poučne i duboke radove. Radio je s Frojdom, ali je bio bliži Adlerovim stavovima. Mnogi stručnjaci pričaju da je Franklova škola treća Bečka. Prva je Frojdova psihoanaliza, druga Adlerova individualna psihologija, a treća, kažu, Franklova logoterapija ili njegovo traganje za smislom.

Pokupio je od ta dva velika čoveka ono što je smatrao dobrim i osnovao svoju kliniku na kojoj je lečio uglavnom svojim metodama. Pod naletom nacističke groznice sa porodicom je otišao u logor, nakon čega je kao zatvorenik analizirao kako međuljudske odnose tamo – tako i same ljude. Od čuvara – do najslabijeg zatvorenika, svi su imali svoje crte o kojima je on razmišljao i pamtio ih. Od cenjenog doktora – do zatvorenika koji analizira. Od čoveka koji ne zna da li će preživeti i šta će s njim biti ako preživi – do čoveka po kojem bolnica dobija ime. Od logorskog broja – do imena na koricama knjiga. T

ragao je za smislom u svojim delima, ali i u svom životu. Nije samo ponudio petparačke priče, već ceo svoj život, celog sebe uključujući i svoje boravke u koncentracionim logorima. U svojoj knjizi „Zašto se niste ubili“, govori baš o tom periodu svog života. Bavio se i ranije svojom „logo“ terapijom, ali mislim da su mu tek ta iskustva kasnije bila vetar u leđa. Frankl je govorio da pronalaženje sreće počinje onda kada prestanete da tragate za njom i sa tim se potpuno slažem, jer srećan čovek, onaj koji stvarno ima sve što poželi nema potrebu da traži svoju sreću, niti da je potura pod nos drugima.

Bio je jedan od najglasnijih kritičara teorije da su svi ljudi podjednako predodređeni za životne izazove i mogućnosti koje su pred njima. Svoju teoriju Viktor potvrđuje statistikom koja je govorila da se najveći broj samoubistava i pokušaja samoubistava dogodi zbog toga što ljudi ne vide smisao svog života. To me je duboko pogodilo, zato što je, na primer, bilo apsolutno tačno u mom slučaju i u slučajevima ljudi sa kojima sam, nakon što im nije uspelo da zauvek ućute, pričala.

Više o logoterapiji možete pročitati u njegovim knjigama, a o samoj potrazi za smislom s psihološke tačke gledišta u knjizi „Nečujan vapaj za smislom“ Knjiga „Zašto se niste ubili“ je delo mnogo ličnije od ostalih, pa vam u svakom slučaju preporučujem ove dve, kao i sve ostale njegove knjige do kojih dođete. Najviše mi se dopalo to što Franklova škola nije bazirana samo na hrabrenju, tešenju i pronalasku problema u samoj prošlosti. Njegova škola ne ulepšava, ne stvara iluzije, već se trudi da ih razbije i da od onoga što stvarno ostane izvaja smisao. O tome da nam je potreban smisao i o samoj potrazi za njim pričao je kao neko ko poznaje ljudski mozak i sam ljudski rod, kako u ušuškanim doktorskim krugovima – tako i u hladnim, neljudskim, ali ipak, ljudskom rukom stvorenim uslovima logora.

Viktor je pisao pre svega kao čovek, pa tek posle kao lekar, kao cenjeni stručnjak. To mi se najviše svidelo kod njega posle njegovog oštrog uma. Knjiga „Zašto se niste ubili“ počinje rečima: „Ovo je, pre svega, knjiga o životu, a ne o smrti, kao što bi se, možda, na prvi pogled, iz njenog naslova moglo zaključiti“ U pravu je, pročitajte. Tokom boravka u logorima ovaj fantastični čovek je svoj smisao pronašao i zahvaljujući njemu preživeo. Kasnije je pronašao i neki drugi. Ostao je živ zahvaljujući svojoj snazi i tom smislu. Lako je tad bilo umreti, mnogo lakše nego živeti. Teško je bilo pronaći razlog koji će te održati u životu. Teško je bilo odgovoriti na pitanje: „Zašto?“ I pritom gledati kako se ljudi, uključujući i tebe samog, muče, pretvaraju u brojeve i postaju dim.

Teško je bilo naći smisao svega toga i onoga što će kasnije doći. Teško je kasnije bilo pričati i pisati, ali on je baš to uradio. Lako je danas pričati, pisati i živeti, mnogo lakše nego tada zato želim da čitam, slušam i učim od ljudi koji su se iz nekog stvarnog, velikog pakla igrom slučaja i snage izvukli. Želim da upijam znanje od onih koji imaju i iskustvo, a to toplo preporučujem i vama.

Autorka: Milica Janković

Foto-izvor: Pinterest

Related posts