O delima Radioaktivnog Komarca: Bojan Uzelac, „Statista, „Ubod slobode i Đavolja igra“

„Radioaktivni Komarac“ naziv je jedne od najpopularnijih stranica na srpskom jeziku na društvenoj mreži Fejsbuk, koja broji preko devedeset i dve hiljade pratilaca. Od nedavno postoji i sajt pod istim nazivom koji, po rečima autora, predstavlja oazu za mlade, neafirmisane umetnike. Ova internet stranica pruža mogućnost da se umetnost deli, kao i da se o njoj govori slobodno, bez društvenih i medijskih pritisaka o tome šta bi, i ko bi trebalo da bude u fokusu pažnje. Sa nepunih devetnaest godina, napisao je svoju prvu novelu „Đavolja igra“, koja je, zajedno…

Intervju: Gojko Božović „Društvo koje nema potrebu za kritikom nalazi se u dubokoj krizi“

Izdavačka kuća „Arhipelag“ već više od jedne decenije veoma uspešno odoleva izazovima savremenog stanja, koje nije toliko blagonaklono za kulturnu delatnost u Srbiji. Štaviše, „Arhipelag“ nekoliko godina unazad poštovaocima knjige i književnosti nudi širok spektar ne samo kvalitetne literature, već i kulturnih sadržaja u celini. O tome najbolje svedoči „Beogradski festival evropske knjževnosti“, koji je 2018. godine bio održan po sedmi put u organizaciji ove izdavačke kuće. Naš sagovornik Gojko Božović, srpski pesnik, esejista, književni kritičar, osnivač i glavni urednik „Arhipelaga“ otkriva svoje viđenje o trenutnom statusu humanistike, kulture i…

Intervju: „outLOUD.rs“ – „Birokratiju držimo zatočenu“

Pred nama je još jedan novi intervju! 🙂 Nedavno smo razgovarali sa Milicom Stanisavljević, glavnom i odgovornom urednicom sajta „outLOUD.rs“. Misija se i cilj ovog sajta se, između ostalog, sastoje u promociji kreativnih i talentovanih ljudi. Ovo je priča o njima – krećemo. 🙂 Kada je sajt outLOUD.rs pokrenut, u čemu se ogleda njegova misija i ko stoji iza čitavog projekta? Iza osnivanja sajta outLOUD.rs stoje jedna Vanja, jedan Miloš i ja, ali i EKOF Media Group, omladinska organizacija koja nam je pomogla u realizaciji ideje. Bili smo dovoljno hrabri da…

Intervju: Klub „SKAZ“ – „Želimo da snažno utičemo na našu umetničku scenu“

Kultura je u Srbiji je na dobrom putu. O tome najblistavije svedoče klubovi koji svoj rad usmeravaju ka promociji književnosti i umetnosti. Jedan od njih je upravo „Klub za kulturu i umetnost – SKAZ“, koji je osnovan u januaru 2016. godine. „SKAZ“ je za nešto manje od dve godine uspeo da aktivno učestvuje u krugu proučavalaca fantastike i na taj način još više probudi interesovanje za ovaj žanr. Predsednica i osnivačica Kluba „SKAZ“, Marija Stanojević za naš sajt, između ostalog, otkriva koja se to simbolika krije u samom imenu kluba,…

Intervju: Časopis „KULT“ – „U borbi protiv velike količine medijskog šunda moramo imati sizifovsku izdžljivost.“

Da bi kultura u jednom duštvu opstala potrebno je ostvariti koherenciju među različitim kulturnim sadržajima. Potrebno je objediniti ono što kulturu čini kulturom – ukuljučiti različite muzičke, filmske, književne i druge kulturne sadržaje i na prvom mestu biti temeljan u tome. Ovakav poduhvat može biti složenog karaktera, ali uz entuzijazam i međusobnu podršku i te kako je moguće ostvariti takav naum. Primer za to je upravo časopis „KULT“. Dragi čupavići, „Čupava Keleraba“ vam donosi razgovor sa uredništvom časopisa. Mina, Milena i Miljana za naš blog, između ostalog, otrkivaju idejni segment…

Filozofiranje u palanci (Niš između Konstantina i Konstantinovića)

Niš je palanka i provincija. Nažalost. Grad sa takvom istorijom, tradicijom i kulturom nije zaslužio etiketu ograničene i primitivne palanke, on to ranije i nije bio, ali kad s jedne strane proradi megalomanija proistekla iz kompleksa provincijalnosti, tek tada se na drugoj strani do kraja razotkriva sav primitivizam i nepoštovanje kulturnih vrednosti. U želji da dostigne nivo velegrada i bude pandan prestoničkom krugu dvojke, slavna niška tvrđava samo je još više potonula u palanački glib. Ne želeći da bude rub Beogradskog pašaluka, Niš postade samoproglašena prestonica zamišljenog vilajeta Jugoistočna Srbija.…

Društvo: Precenjenost i potcenjenost sposobnosti dece sa invaliditetom

Meni je mnogo žao one dece sa invaliditetom koja zbog roditeljskog uticaja imaju neku nerealnu sliku o sebi. Jedni misle da su previše vredni, drugi pak da su bezvredni. Kao primer uzeću slepu i slabovidu decu, zato što njih jako dobro poznajem, a i sama pripadam tom miljeu. Postoje previše umišljena deca, to su ona deca koja misle da imaju preterano izražene talente za određene umetnosti npr: pevanje, sviranje… Takvoj deci većina ljudi neće reći da ne umeju da pevaju i da nisu stopostotni sluhisti. Ljudima ih je žao, pogotovo…