Proza: Kosmička samoća

Kosmički sam čovek je svetac. Ali, to će te shvatiti mnogo kasnije. U gradu plavih tramvaja, jednog sunčanog podneva ispred fontane na trgu stao je crnokosi visoki mladić sa gitarom. Nije mogao imati više od petnaest godina. Počeo je da svira ne obraćajući pažnju na čudne poglede prolaznika. Odmah se videlo da je vladao širokim repertoarom. Nije ispred njega stajala ni kutija u koju bi neko ubacio novac, ni šešir. Naprosto, svirao je u transu. Svakoga dana je stajao ispred fontane i svirao. Privlačio je sve veću pažnju ljudi njegove,…

Kad je nebo vezano žicom: Prikaz romana „Gloriosa“ Aleksandra Novakovića

Aleksandar Novaković: „Gloriosa“, Književna radionica Rašić, Beograd, 2017. Zamislite novu reč za svako pojedinačno umetničko delo! U svakome od njih pojavljuje se druga boja, i za svako od njih stvoreni su drugi nervi u mehanizmu čoveka. U najnovijem romanu: „Gloriosa“, Aleksandra Novakovića (Beograd,1975) vrsnog i priznatog multimedijalnog umetnika, intelektualca britkog jezika, nepokolebljivih stavova i nepotkupljivih uverenja, temperamentnog pregaoca koga ne treba da brine konkretna vrednost suda književnih autoriteta. Samo jedna nova reč bila bi nedostojna njegovog dosadašnjeg opusa i nesumnjivog značaja u savremenoj srpskoj prozi tako da je najsvrsishodnije posegnuti…

Prikaz knjige Dušana Mijajlovića Adskog „Trošenje (ne)moći“

„Srušeni apsolutizam razuma i opovrgnuta vrednost pravila.“ (Dušan Mijajlović Adski: „Trošenje (ne)moći“; Narodna biblioteka „Rade Drainac“, Prokuplje, 2016.) „Čovek kad je sam ili je Bog ili đavo.“ (Latinska izreka) Ono što je u svetskoj arhitekturi dekonstruktivizam, to je Dušan Mijajlović Adski u srpskoj književnosti. Rasnom pripovedaču kakav je Dušan Mijajlović Adski sudbina je namenila još jedan u nizu teških zadataka. Ipak, ne može se svakome poveriti pisanje priča koje (ni)su istinite. No, to nije nimalo slučajno; tako zapaljivom narativnom materijom mogu da se bave samo istinski i vrhunski majstori stvaranja…