U toku su pripreme za snimanje filma i serije po prozi Bore Stankovića

U Ripnju podno Avale već gotovo dva meseca teku opsežni scenografski radovi i pripreme za snimanje ambicioznog filmsko-serijskog projekta zasnovanog na književnom opusu Bore Stankovića, po scenariju kultnog srpskog sineaste Voje Nanovića i u režiji Milutina Petrovića i Gorana Stankovića. Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, posetio je prvog dana jula ovaj set u izgradnji. U produkciji beogradske produkcijske kuće This and That Productions, na čijem čelu je Snežana van Hauvelingen, poznati scenograf Milenko Mile Jeremić i njegov tim već sedam nedelja rade na filmskoj replici devetnaestovekovnog Vranja. Radovi su…

Tribina: 12 gnevnih filmova – Savremeno srpsko društvo u seriji “Tajkun“

Tribina: Putevi novca i moći – Savremeno srpsko društvo u seriji “Tajkun“ Petak, 19. jun 2020. u 19:00Dom omladine Beograda // Hol Amerikane Ciklus tribina: 12 gnevnih filmova Učestvuju: reditelj Miroslav Miša Terzić i scenarista Đorđe Milosavljević. Tribinu vode: Zoran Janković i Đorđe Bajić „Tajkun“ je prvi prvi projekat nove produkcijske kuće Firefly, koja se specijalizovala za izradu ambicioznih serija namenjenih domaćem, regionalnom i svetskom trežištu. U pitanju je kriminalistička serija na savremene teme, a u središtu priče je Vladan Simonović (tumači ga Dragan Bjelogrlić), moćni bogataš sa, kako to već obično biva, mračnom prošlošću…

Serija „Gomora“ – daleko od holivudske percepcije podzemlja

Američko filmsko tržište je poznato po svom pristrasnom stavu prema filmovima i serijama njihove produkcije, međutim poslednjih godina interesovanje za evropskim ostvarenjima je stalno u iznenađujućem porastu. Nakon sijaseta engleskih, španskih i skandinavskih, na red je došla jedna italijanska serija koja je momentalno ’’navukla’’,šokirala i oduševila svoje gledaoce. 2008.godine filmski svet je upoznat sa filmom ’’Gomora’’ koji je urađen prema romanu istog imena Roberta Savijana koji je napisan 2006.godine. U romanu obrađuje način života pripadnike Kamore. Kamora je kriminalna organizacija nastala u Napulju u 18.veku i do danas nije prestala…

O filmu i seriji „Kralj Petar Prvi“: U slavu ispušene slobode

Iako je film najavljen kao Čarape kralja Petra, a serija kao Kralj Petar Prvi sa podnaslovom „U slavu Srbije“, došlo se do toga da i film i serija nose identičan naziv, bez ikakvog podnaslova – Kralj Petar Prvi. I mora se reći da su reditelj Petar Ristovski i njegov otac Lazar, koji je ustvari bio najvažniji u celom projektu, postupili sasvim ispravno što su alternativne naslove potpuno odbacili, jer motivi iz romana Milovana Vitezovića Čarape kralja Petra zauzimaju tek nešto više od polovine filmske priče, dok su u serijalu sasvim…

„Nemanjići“: Dok Raška piški – Serija iz nužde

Stefan se smrzava na snežnoj vetrometini, Vukan traži izgubljenog brata, narod gladuje, freskopisci više ne znaju kog vladara da slikaju a kojeg da brišu, Hilandar je pod latinskom opsadom, zemljom haraju sumnjivi bogumili i krvožedni krstaši… a Raška nonšalantno ide da piški! Ali, o Raškinom nedoličnom i nelogičnom ponašanju biće reči na kraju, nakon što se pozabavimo važnijim stvarima… Nemanjići – rađanje kraljevine bio je serijal u kome smo videli i čuli bukvalno sve, od fizioloških potreba do biblijskih čudesa – a da zapravo nije rečeno ništa… ili bar nije…

Povodom serije „Senke nad Balkanom“: Jatagan nad „Senkama“

Šta bi se još moglo reći o serijalu koji je postao predmet kritika pre nego što se i prva epizoda završila, postoji li jedan segment serije Senke nad Balkanom (RTS, 2017) koji nije detaljno proučen i preispitan – i to u tolikoj meri da bi se posebno moglo govoriti o seriji, a posebno o utiscima publike. Nad serijalom se nadvio jedan oštar jatagan načinjen od mnogobrojnih sitničarija i pikanterija, ali ništa manje nije bilo ni lovorika kojima je ovaj televizijski poduhvat glorifikovan, ponekad možda i preterano. Svoja su mišljenja iznosili…

Princ Đorđe povremeno među Srbima

Kad videh na sajtu „Čupava Keleraba“ najavu predstave Via Doloris reditelja Dejana Petkovića, pomislih: princ Đorđe je još jednom među Srbima, još jednom je njegova burna i tragična sudbina našla odjeka u umetnosti i kulturi onog naroda kome je Đorđe iskonski pripadao od rođenja do smrti, mada je iz sveukupne srpske svesti mnogo više bio odsutan nego prisutan, kako duhovno, tako i fizički. Kao knežević rođen u izganstvu, kao kraljević proglašen ludim i silom odveden u duševnu bolnicu, ipak je dočekao da, nakon svih peripetija, starost provede u svojoj zemlji…