Prikaz horor trilera „Đavolski dobar bluz“ Ivana Nešića

Iskušenja vrebaju čoveka u horor trileru ,,Đavolski dobar bluz” Ivana Nešića. Džimi Dikson je povučeni tinejdžer, dete samohrane majke koja radi dva posla. Pored toga je i odbačen, ismejavan i ponižavan od strane vršnjaka. Dali su mu nadimak Hromirani, jer je ćopav zbog loše zarasle rane iz detinjstva. Dok je bio u bolnici, otkrio je strast prema muzici. Tada je dobio gitaru i našao je prijatelja u tamnoputom domaru Džeromu, koji ga je podučio sviranju bluza.  Džimijevu monotonu svakodnevnicu remeti pojava tajanstvenog Iluzioniste. Čovek obučen u crno, koji mu je…

Prikaz romana „Sevale su munje“ Jelene Tasić

Najnoviji roman Jelene Tasić Sevale su munje u izdanju Pčelice , klasifikovan je kao knjiga za decu. U svojoj biti, ovo delo to svakako i jeste, no spisateljski manir Jelene Tasić poznat je po tome da poruke u svojim književnim delima sublimira kroz prizmu deteta kako bi što bolje bile utkane u svet odraslih. Na taj način, Jelena Tasić obuhvata ceo čitalački auditorijum. Sevale su munje je priča o odrastanju preko noći. Fabula je data kroz oči devojčice Maje, čije će bezbrižno detinjstvo prekinuti jedna od najbrutalnijih „igri“ odraslih –…

Prikaz romana „Ivica vode“ Marka Pešića

„Ivica vode“ pomalo je atipičan roman, jer ne pripada u potpunosti jednom žanru ili pravcu, a opet pripada mnogim žanrovima. S jedne strane, roman se bavi kritikom postojećeg stanja u društvu, njegove prošlosti, kao i puta kojim može poći, pa je s te strane društveni roman. Pomalo je i bildungsroman, jer se bavi djetinjstvom i odrastanjem glavnog junaka, a istovremeno pripada i magijskom realizmu, jer upotrebom slikovitog prikaza mentalnog stanja nekih junaka potpada pod tu kategoriju. Takođe zalazi u svijet fantastike, jer govori o natprirodnim pojavama i svemu onostranom što…

Apolitična korekcija: Prikaz romana „Kad đavoli polete“

Nije zaljubljen u majku, živ mu je otac – a ipak u praksi doživljava teoretske posledice Edipovog kompleksa i kao da se svojevoljno primiče Hamletovoj smrti. Takvim bi se kontradiktornostima mogao ukratko opisati Kej, jedan od glavnih likova romana Kad đavoli polete. A može se Kej smatrati i jedinim glavnim likom navedenog romana – ako se zanemari pripovedač, pošto je Vladimir Kecmanović stvorio delo u kome pripovedanje kao da istovremeno teče i u prvom i u trećem licu. Iako vrlo brzo postaje jasno čiju ispovest čitalac ima pred sobom, opet…

Breme usuda iz romana „Mandat“

Jedan roman podstiče na razmišljanje.Da li će i kada stvaralaštvo pobediti usud u Srbiji?Da li je „osporavanje duhovnosti i kažnjavanje junaštva“u Srbiji „usud“ ?Ima li roman tu moć da uruši to, dva veka prisutno, breme?! U pogovoru romanu Mandat Đorđa D. Sibinovića, književni kritčar Petar Arbutina je upozorio da :„ Nad svima lebdi senka vojvode Petra Molera, u čijem su nadimku i sudbini naše istorijsko znamenje i prokletstvo. Hrabri vojvoda i intelektualac doživeo je tipičnu srpsku istorijsku sudbinu – duhovnost su mu osporavali, a junaštvo kažnjavali. To je usud koji…

Prikaz knjige „Kopenhaška trilogija“ Tove Ditlevsen

Puteva trista za bijeg iz djetinjstva Svi žurimo da odrastemo misleći da su nam svi snovi, želje i ambicije zarobljeni u okovima djetinjstva koje ne pruža dovoljno slobode odlučivanja da život krojimo isključivo po svojoj mjeri. Sa druge strane, proces prilagođavanja svijetu odraslih u kojem se odjednom nađemo, prilično je mučan i bolan, jer sa odlukama dolaze i odgovornosti, sa odgovornostima i posljedice. Neko se u tom vrtlogu snađe, sazri, preoblikuje i odlučno istraje u namjeri da uskladi vlastite potrebe i ciljeve sa surovošću života, dok drugi u silnoj želji…

O romanu „Mansarda“ Danila Kiša

Roman mladenačkih preispitivanja, interesovanja, eksperimenata. Želja da se opiše mansarda na kojoj je živeo sa drugom, prijateljem, koga naziva Jarcem Mudrijašem. Mansarda je tu da pokaže mladost, sposobnost da se ostane vedar, mudar, intelektualan, uprkos siromaštvu, gladi i bedi. Mladići su zaokupljeni sobom i raznoraznim metafizičkim, pa i književnim pitanjima, ali se ispostavlja da je glad ipak najbitniji, egzistencijalni problem. Zidovi mansarde propali su od vlage, na zidovima su slike godišnjih doba, latinske sentence ispisane noktima. Njihovim. Na prozorima stare novine i krpe, na podu slama. Knjige drže pod staklenim…

Prikaz knjige „Kuća od papira“ Karlosa Marije Domingesa

Koliko volite svoje kućne biblioteke? Šta ste sve spremni da uradite ne bi li ste ih sačuvali? Strahujete li ponekad od poplave, požara? Kratko delo ovog argentinskog književnika moglo bi se opisati kao opsesija knjigama i odlazak u potpuno drugu krajnost. Narator je profesor hispanske književnosti sa Kembridža, čiju koleginicu pregazi automobil u trenutku dok, hodajući ulicom, čita poemu Emili Dikinson. Izgleda da nam autor poručuje da su knjige opasne, no jesu li zaista. Ova knjiga predstavlja intelektualce, kolekcionare, strastvene čitaoce i istraživače koji imaju biblioteke od nekoliko hiljada dela.…

Prikaz romana „Sudbina i komentari“ Radoslava Petkovića

Kada je u pitanju roman Sudbina i komentari, zanimljiv je već i sâm podatak da je pisac Radoslav Petković veći deo radnje smestio u Trst početkom devetnaestog stoleća. Dovoljno je, naime, reći da se radi o periodu kad Napoleon Bonaparta nezaustavljivo širi francusku državu i francuski uticaj na jadranske zemlje i gradove, ali i o periodu kad je u Trstu živeo najmanje jedan kulturni delatnik čije je ime zlatnim slovima upisano u srpsku povest. Pošto je ionako poznato da tek ponešto postaje istorija, dok se sva ostala prošlost pretvara u…

Ravnodušnost kao paraliza pripadanja: O Kamijevom „Strancu“

Može li čovjek biti potpuni stranac u vlastitom životu? Zašto se ponekad osjećamo kao da ne pripadamo ni sami sebi niti svijetu oko sebe? Da li je ravnodušnost prihvatanje ili odbacivanje realnosti i šta prouzrokuje toliki jaz između zamišljenog i verbalizovanog? Ovo su pitanja kojim se pozabavio francuski nobelovac Alber Kami u svom najpoznatijem romanu „Stranac“, objavljenom 1942. godine. Radnja je smještena u Alžiru i sačinjena je od, naočigled, sasvim trivijalnih događaja u životu glavnog junaka po imenu Mersault. Rečenica kojom roman počinje („Danas je umrla mama. Ili možda juče.…

Henrik Sjenkijevič „Ognjem i mačem“ – vatreno epsko pero

„Pogledaj šta se čini u Ukrajini? Zemlja je bujna – zemlja majka, zemlja rođena, a koji je u njoj siguran da će dočekati sutrašnjicu. Ko je u njoj srećan? Ko nije vere lišen, kome sloboda nije oduzeta, ko u njoj ne plače i ne uzdiše?“ (Bogan Hmeljnicki, „Ognjem i mačem“) Od istorijskih romana posvećenih ukrajinskim kozacima (Zaporožje) i ratovima u Ukrajini – danas toliko aktuelnom – za dva se može reći da su klasici. Nikolaj Gogolj, poreklom Ukrajinac koji je pisao na ruskom, napisao je roman „Taras Buljba“, delo koje…