8 (iz ciklusa Ekstaze i meditacije) Pesak sa Tasosa, od izmrvljenih samoglasnikavetrova, talasa, galebova, kupača;Pesak sa Tasosa, poput samlevenih orahas medom od sunca i šlagom od morske pene. Hvala ti, Gospode, za ovu gozbu,preobilnu i nepresušnu;Hvala za svako zrno peska,za svaku mrvu na Tvojoj trpezi. Autor: Damir Malešev
N’livadh të jetës tri gota i gjeta Dy janë të mbushura, asht bosh e treta… Të parën e mora, në buzë e afrova, Ish’ idhtë si pelimi mejherë e largova… Të dytën e mora, me gjuhë pak e preka, Prej s’ambli më dogj, mejherë e hjeka… I zbraza të dyjat në të tretën gotë, U ba idhtë e ambël, si asht vet’ kjo botë… ******************************* Na livadi života nađoh, i sad se sećam, tri čaše: dve pune, a prazna treća… kad uzeh prvu i na usne prislonih, gorku k’o pelin…
Nuk me besohet… çudi … Ne pikën e nisjes Ndodhem përsëri. Njësoj … mendon dhe … ai. Nuk e kanë thënë me kot Por unë besova ëndrrën Tani që po derdh lot Nuk dëgjoj dot as këngën.. Nuk i shkëputa prangat Për tu burgosur me ndryshe. Fluturoj e lirë . Si një dallëndyshe ******************************* Ne mogu da verujem… čudno je… Opet, u početnoj tački, Zadesili smo se. Pomisli… isto… i on. Ne, nisu uzalud rekli, Al’ ja sam verovala u snove. Sad su mi suze potekle i Ne čujem nikog,…
U džepu avionska karta, sutra odlazim. Ovaj put zauvek, draga. Lift, gvozdena vrata, poslednji put te ispraćam: kada ćemo se videti inače? Poljubismo se, usne, k’o da su od metala. I, dakle – zbogom! Lift podiže te u vazduh, već si pod nebeskim svodom. ******************************* Në xhep, biletë e aeroplanit. Nesër iki. Kjo është përgjithnjë, e dashur. Te dera e ashensorit, e hekurt Të përcolla për të fundit hërë: kur Do të shihemi më vallë? U puthëm. Buzët si të metalta. Pra, lamtumirë! Ashensori lart si drejt qiejve të ngriti…
Zarobljeni su putevi svi, sneg je, ne mogu do tebe doći. Kraj prozora satima bdim, razmišljam u samoći. Zaurla vetar, nanese smet, svi su putevi pusti; nikako da se otopi sneg, ti me ne čekaš, slutim. ******************************* U zune rruget me debore, afer teje s’mund te vi, rri dritareve me ore, ne mendime futur rri. Era ze te ulerije; gjithe rruget mbene shkret bora s’ka nder mend te shkrije ti sic duket nuk me pret. Prevod sa albanskog: Arta Salija Prepev: Damir Malešev Foto-izvor: Pinterest
Poneka kišna kap padne na okno, Odjednom, k tebi, naviru moje žudnje; U istom gradu smo, retko se viđamo, pa i to retko sve ređe bude. I bilo mi je pomalo čudno, otkuda ovo jutro i jesen tuge, ovo večernje nebo bez ptica i ove kiše bez duge; I, dovraga, ona stara Heraklitova, da mi baš danas toliko znači: Svi budni zajedno su na svetu, a sami, sami su samo spavači. U kakav smo pali san, tako ružan? Neki se možda neće vratiti među budne; Poneka kišna kap padne na…
Živa je pala, iz kreveta ustajem s mukom,sabiram misli, glavu pridržavam rukom;Izgleda da je otišla, k’o da sam prikovan večnozimom i njenim lovačkim psima što zavijaju s vetrom. Ušuškan u kaputu, hodam po ceo dan,tragam za mojom saputnicom i brišem suze, žalostan.Izgleda da je otišla, ostavila me suviše rano,k’o Čovek na Mesecu mrznem se, sličan decembru tamnom. Još vidim njeno lice, lepo k’o dan, i lakomi je da pamtim, moju ljubav da pamtim tako.Taj samotničkii zvuk, njega još čujem samo:zimu i njene lovačke pse što jure, jure za mnom. Ne…
Kasno u noći, letnja vrelina, prazna ulica, limuzina, to mi je zanat: u jakni žica, ne boj se, gotovo je za tren – sitnica! Kratak spoj, paljenje: k’o zvezda neka, u kolima bogataša – siromašni dečak; Mašini šapućem: upali farove i vozimo se, noć zove! O, da… taj miris kože uvek mi pobudi fantaziju i zato zamišljam sebe i ovu novu situaciju: ja sam direktor neke kompanije, imam dvoje dece i ženu, to je moj život, ali osećam da ima još nešto u njemu. Ima tu nečeg zamršenog. Kaže joj…
Na nekog mladog početnika ti ličim, Između Scile i Haribde, kao u priči; Hipnotisaćeš me ako se samo na tren Zagledam u tvoj prst, prstenom okićen. Dođoh da tražim znanje i baš se spremam Za one stvari kojih na koledžu nema; Ti svoju sudbinu prodade, sada shvatam, Pretvorena je u sjajnu burmu od zlata. Motaćeš me oko svog prsta. Znao sam da tvoje ime nije Mefisto, Ono što smeraš jeste potpuno isto; Slušaću pažljivo pouke, opčinjen tobom, Videćeš kako će to da urodi plodom. Motaćeš me oko svog prsta. Đavo…
Majušnu crnu mrlju videh na suncu danas,Jednu te istu stvar, još od jučerašnjeg dana;Na vrhu visokog drveta crn šešir zapleo se u grane,Na stubu – dronjak od zastave, a vetar neće da stane. Stajao sam već ovde, usred velike kišeDok se u mojoj glavi ceo svet okreće, njiše;O kad bi okončala tu vladavinu, da se ne ponovi više,Ali ja jesam kralj bola, to mi na čelu piše. Fosil je ostao zarobljen u zidu visoke hridi,To moja duša je tamo Losos, mrtav i smrznut, kroz vodopad se još vidi.To moja duša je…
Слично архитектури, и писмо може да се посматра као највиши и најкомплекснији облик примењене уметности – управо као што су за културног човека његова здања и његова писменост насушни. Српска ћирилица је лепа. Чак и оно што се не да видети оком, а то је њена ортографска савршеност која је истиче међу осталим фонетским писмима (један глас = једно слово), чак и то доприноси њеној лепоти. Уколико ликовност представља јединство свих представљених и наговештених елемената једне целине на визуелном плану, односно, усклађеност свих ликовних елемената и повезаност садржаја, форме и…
