Kroz iščezlu misaoKroz prazan dlanKroz pogled dalek i stranKroz tihi korakKroz prozirnu sjenkuDrhti crveni mak… Zove me sutonNebo me grliSlutnjom se boji zrakNedostajanje se zovešDuša vodi hrliKroz drhtavi crveni mak… Polja su zaspalaNi leptira nemaDiše se pjesma gluvaU polju je zastalaNebeska temaI mak je laticom čuva… Prigrli život, raširi krilaNek’ strast po srcu grebeZaplovi kroz mak jer leptir si bilaJoš jednom udahni sebe! Autorka: Jelena Kovačev Foto: Pinterest
Kako bi čovjekov život izgledao kada bi, kojim slučajem, na ovaj svijet došao kao pčela? Sudeći po priči predstavljenoj u romanu prvencu Sue Monk Kidd, objavljenom 2001 .godine, u kojem je ljudski život u stavljen u direktnu paralelu sa zajednicom u košnici, ne bi se mnogo razlikovao. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog neraskidive veze sa majkom kao maticom života i ne samo univerzalnim simbolom začeća i održavanja vrste, nego i ključnom vodećom figurom za zdravo i potpuno funkcionisanje pojedinaca u zajednici. Gradeći prve stepenice svoje karijere knjigama o…
Nemir vojnika na stražipodrhtava u prozirnoj magli.Čuva nas od izgubljenih ratovakoji će se desiti, kad nas više ne bude . Prelazim sa jedne na drugu stranu.Dvostruki špijun koji se pravdaženi za odsutnost,zaboravio je svoj identitet. Bezlična masa prazninecuri niz prašnjavu komodu.Usisavam ustajali vazduh iz trube,koji se nastanio bez dozvole.Zamišljam zvukove talasa u okeanu,dok slušam reku koja plovi. Ispod šešira, čoveka koji puzi,živi ptica,sakrila se od prirode koja je motri,dok nestaje u blatu. Karirana haljina žene, dok leprša,ispisuje njenu tugu u vazduhu.Plač deteta kome je ispao sladoledpostaje razvodnjena bara suza. Kamiondžija…
Kemp, pop-up, supkultura – ovi termini postali su veoma popularni krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka. Premda bez razloga zaziremo od ovih pojmova, često se pitamo koja su njihova prava značenja i kako njihovo definisanje utiče na umetnost i kulturu u celini. Posmatrani kroz različite prizme, kemp i pop-up mogu biti raznoliko tumačeni – mogu imati negativan prizvuk, ali veoma pozitivan uticaj jer teže spajanju svega onoga što je kulturološki važno za čovečanstvo. U skladu sa time, naši sagovornici jestu predstavnici udruženja Muzej popularnih i supkultura koji su u…
Zloslutni uvod u temu: put na kraj noći i lagana kapitulacija Jim Morrison, američki poeta, buntovnik s razlogom, pevač benda ’’The Doors“ bio je istinski, bluzer čiste duše, čiji besmrtni bluz krici i stihovi poput Back door man, Roadhouse blues, Close to you, Who do you love, Little red rooster, Crawlin’ king snake, Been down so long ili Cars hiss by my window odzvanjaju kao večni kosmički eho i diraju isto tako čiste i nevine duše, čineći melem za mnoge neisceljene rane sluđenih i obespravljenih ljudi širom sveta, sveta koji…
Sa nestrpljenjem i povelikom užurbanošću radoznalog, posve nestrpljivog deteta, otvorila sam paket pristigao iz „Vulkana“. Knjiga „Vidimo se u Havani“, izabrana je pretežno zbog primamljivog naslova i kvaziefemerne vrednosti same revolucije. Prvo sam posmatrala tu skupinu nematerijalnog bogatstva, zatim sam ih prelistala, udišući taj škakljivi miris modernističkih štamparskih presa, usput milujući njihove šarenolike broširane hrbate. Ruka mi je nehotimice krenula, posezajući ka istoj, odabrana je „Vidimo se u Havani“, zbog gore spomenutih pojmova. I već tu na prvoj strani, knjiga me je omađijala, te se spontano prepustih užarenim vetrovima Havane…
Objavivši 1969. u „Reflektoru“ (dodatku lista Borba) članak pod nazivom „’Crni talas’ u domaćem filmu“, pisac i društveno-politički radnik Vladimir Jovičić verovatno nije ni mogao naslutiti da je time kumovao jedinstvenom filmskom pravcu nastalom u jugoslovenskoj kinematografiji sredinom šezdesetih godina XX veka. Želeći da sveobuhvatnim, a pritom ne baš lepim terminom ukaže na filmska ostvarenja koja su oštro kritikovala zvaničnu državnu i društvenu politiku, Jovičić je, ustvari, doprineo da se dotični filmovi najpre grupišu u jedan poseban žanr, a zatim da se taj žanr proslavi baš pod tim nazivom. Sve…
Na uglu usana mi sjediš.Previše osmjeha može da te otjera.Na kućnom pragu pas nam reži,S riječima kreće i ljubav i potjera. Vinom se nekad tješim u noć,Kao da krv sve ne spira,Ne treba mi san ni pomoć,Treba mi jedna kafanska da zasvira. Nemoj da misliš da ne znam da pjevam.S tvojim imenom sve pjesme počinju.Kad nebom munje zasijevaju,Sjetim se tvojih ruku i tvojih očiju. Autorka: Aleksandra Lekić Vujisić Foto: Pinterest
Moja ćerka svira na trgu u gradskoj muzici neku skalameriju koja zamjenjuje klasični klavirsintisajzer ga zovu –kaže pogrdno moj tata kojeg ta buka užasno nervira Sinestezirano vrijeme udružuje sve zvuke i sva čula a ja se još nekako nadam da udružiće opet stare Slovene(stalno je molio boga da ne bude kao ja) – goli hirda ne udara na poene Ona svira valcer iz Prvog ešalona sovjetskog filma koji nisam stigla da odgledam ali pamtim neke rimejke domaće aluzijena tu temu Komsomolaca koji odlaze u kazahstanske stepes namjerom da se preko noći obogate Nisam ni morala da gledam(ta odživjela sam…
*Izbor iz zbirke pesama „Kalem“ čujem ga kako umoran dišena mom stomakuuspavljuje ga kapljica kišešum u mraku na mojoj koži toplina dahai miris julapo njemu hladna prašina strahaod mojih čula zna da slušam, ali ne čujemšta pjeva sanzna da diram, a ne milujemruke mu dlan neka spava na mom tijeludok dan svićekad mu sebe ne dam cijeluveć djeliće ja ću nebom zaplutatika istokui sa mišlju odlutatidrugom oku Autorka: Željka Vračević BIOGRAFIJA Željka Vračević je rođena 22. 9. 1991. godine u Prnjavoru. Osnovnu školu je pohađala u Gornjim Smrtićima, srednju Gimnaziju…
